Svet
Sukob Kine i SAD oko Tajvana (ni)je toliko blizu: Šta bi značio za svetsku ekonomiju
Analitičari su procenili u februaru da bi rat između SAD i Kine oko Tajvana mogao da smanji svetski bruto domaći proizvod za 10,6 biliona dolara, odnosno 9,6 odsto, već u prvoj godini
Investitori preuveličavaju verovatnoću vojnog sukoba oko Tajvana, izjavio je visoki američki diplomata.
Majkl Desombr, pomoćnik američkog državnog sekretara za pitanja Istočne Azije i Pacifika, rekao je u četvrtak za Si-En-Bi-Si da investitori "precenjuju rizik da će se nešto dogoditi u Tajvanskom moreuzu".
"Ni Kina ni Sjedinjene Države ne žele sukob, a mi smo u stanju da ga odvratimo", rekao je Desombr.
Peking smatra Tajvan delom svoje suverene teritorije i navodi da teži mirnom ponovnom ujedinjenju, iako nije isključio upotrebu sile. Ostrvo, koje ima sopstvenu upravu, i dalje predstavlja izvor trvenja između Kine i SAD, koje zvanično vode politiku "jedne Kine", ali nastavljaju da snabdevaju Tajpej oružjem.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da finansijska tržišta možda nisu dovoljno pripremljena za ekonomske posledice eventualne krize.
Tajvan dominira svetskom proizvodnjom naprednih poluprovodnika, snabdevajući tržište čipovima neophodnim za pametne telefone, vozila i sisteme veštačke inteligencije. Blokada ili vojna eskalacija mogli bi da poremete proizvodnju i ključne pomorske transportne pravce, izazivajući potrese u globalnoj trgovini i lancima snabdevanja tehnološke industrije.
Sukob bi takođe mogao da poremeti trgovinske odnose SAD i Kine, dovodeći do novih carina, izvoznih ograničenja i kontrole investicija. Posebno bi bila ugrožena azijska tržišta i američke tehnološke kompanije.
Prema pisanju portala "Marketvoč", investitori su već uračunali geopolitičke rizike u cene akcija povezanih sa Tajvanom, uključujući i akcije giganta u proizvodnji čipova TSMC.
Analitičari "Blumberg ekonomiksa" procenili su u februaru da bi rat između SAD i Kine oko Tajvana mogao da smanji svetski bruto domaći proizvod za 10,6 biliona dolara, odnosno 9,6 odsto, već u prvoj godini.
Prema britanskom analitičkom centru "Čatam haus", Evropska unija bila bi među regionima koji bi pretrpeli najteže posledice.
Hal Brends, profesor Univerziteta Džons Hopkins, upozorio je da bi Peking mogao da se odluči za blokadu ili carinski karantin umesto za invaziju punog obima.
"Niko nema dobru predstavu o tome kako u cene uračunati rizik od vojnog sukoba SAD i Kine oko Tajvana", rekao je on na investicionoj konferenciji u septembru, prenosi "Biznis tudej".
U međuvremenu, Peking je više puta osudio američku prodaju oružja Tajvanu kao mešanje u svoje unutrašnje poslove, zahtevajući od Vašingtona da obustavi isporuke.
Prošle nedelje SAD su isporučile prva dva od ukupno 66 novih borbenih aviona F-16 koje je Tajpej naručio u okviru ugovora vrednog osam milijardi dolara.
Isporuka je usledila nakon razgovora američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga, tokom kojih je Si pozvao Vašington da se usprotivi nezavisnosti Tajvana i da pitanju Tajvana pristupa oprezno.
Vašington je prošlog decembra odobrio rekordni paket naoružanja za Tajvan vredan 11 milijardi dolara.
Tramp je, prema medijskim izveštajima, odložio odobravanje još jednog sporazuma vrednog 14 milijardi dolara, nazvavši potencijalnu prodaju "veoma dobrim pregovaračkim adutom" u razgovorima sa Pekingom.
Američki zvaničnici tvrdili su da je Si naredio kineskoj vojsci da bude spremna za moguću operaciju protiv Tajvana do 2027. godine, iako Peking to nije potvrdio.
Desombr je, međutim, kineskog lidera opisao kao veoma racionalnog aktera koji bi pažljivo odmerio posledice vojne akcije.
Live
