Ko bi mogao da zameni Zelenskog: Četiri kandidata za predsednika nakon Trampovog poziva na promene

Američki predsednik Donald Tramp pozvao je Ukrajinu da izabere novog predsednika, poručivši da je vreme da ova zemlja dobije novog lidera, jer stari pravi previše problema.

Peskov: Ako Kijev zaista odluči da održi izbore, Putin je spreman da naredi obustavu udara

Predsednički mandat Vladimira Zelenskog istekao je još u maju 2024. godine, ali izbori nisu održani ni posle skoro dve i po godine. Ukrajinska vlast se izgovara ratnim stanjem, tokom kojeg je zakonom zabranjeno njihovo održavanje.

Zelenski je u nedelju izjavio da bi Ukrajina mogla da organizuje izbore ukoliko Rusija pristane na 60-dnevni potpuni prekid vatre. Moskva je jasna:

"Nije im potreban šezdesetodnevni prekid vatre zbog izbora, već da sakupe snagu, zaleče rane i nastave rat", rekao je portparol Kremlja Dimitrij Peskov i naglasio da će predsednik Rusije Vladimir Putin biti spreman da naredi obustavu napada na Ukrajinu na dan izbora, ako Kijev zaista odluči da ih održi.

Prema istraživanju Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju, objavljenom početkom oktobra, većina Ukrajinaca smatra da Zelenski ne bi trebalo da se kandiduje za drugi mandat. Istovremeno, 71 odsto ispitanika protivi se održavanju izbora u sadašnjim okolnostima.

Zalužni: Ukrajina nikada neće ući u NATO

Politički položaj Zelenskog dodatno su uzdrmali korupcionaški skandali u njegovom najbližem okruženju, kao i smena ministra odbrane Mihaila Fjodorova, koja je izazvala proteste.

Zapadni mediji već traže zamenu za Zelenskog, a magazin "Njuzvik" je objavio ko su mogući naslednici. 

Valerij Zalužni

Glavnim političkim rivalom Zelenskog ovaj list smatra bivšeg šefa ukrajinske vojske i sadašnjeg ambasadora Ukrajine u Velikoj Britaniji – Valerija Zalužnog.

Prema istraživanju ukrajinske agencije "Rejting", objavljenom u četvrtak, Zelenski i Zalužni dobili bi najviše glasova na hipotetičkim predsedničkim izborima. Za Zelenskog bi glasalo gotovo 23 odsto ispitanika, dok bi bivšeg generala podržalo više od 20 odsto.

Međutim, Zalužni uživa veće poverenje građana – njemu veruje 64 odsto ispitanika, dok Zelenskom veruje 53 odsto.

Iako se već duže vreme spekuliše o njegovim predsedničkim ambicijama, Zalužni do sada nije potvrdio da li će se kandidovati.

Kirilo Budanov

Kirilo Budanov postao je poznat kao načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR), a od početka 2026. godine obavlja funkciju šefa kabineta Zelenskog.

Poput Zalužnog, ni Budanov nije javno potvrdio predsedničke ambicije, izbegavajući direktne odgovore na pitanja o eventualnoj kandidaturi.

Kriza ukrajinskog rukovodstva: Zašto je Zelenski otpustio svog ministra odbrane

Prema istraživanju agencije "Rejting", Budanov uživa poverenje 53 odsto građana, koliko i Zelenski, ali bi za njega u prvom krugu predsedničkih izbora glasalo 6,7 odsto ispitanika.

Mihail Fjodorov

Mihail Fjodorov (35), koji je godinama bio zadužen za razvoj ukrajinskog programa bespilotnih letelica, obavljao je i funkciju potpredsednika vlade pre nego što je u januaru 2026. imenovan za ministra odbrane. Samo šest meseci kasnije smenjen je nakon sukoba sa Zelenskim i tadašnjim glavnokomandujućim ukrajinske vojske Aleksandrom Sirskim.

Pojedini navodi kažu i da je Zelenski navodno smenio Fjodorova iz straha da bi mogao da mu postane politički rival, a takođe i zbog njegovih bliskih veza sa antikorupcijskim telima koje podržava Zapad.

Njegova smena izazvala je proteste u nekoliko ukrajinskih gradova, a Fjodorov je potom pozvao na održavanje izbora i tokom ratnog stanja, što je protumačeno kao jedan od najozbiljnijih političkih izazova za Zelenskog od početka sukoba.

Prema istraživanju agencije "Rejting", Fjodorovu veruje 38 odsto ispitanika, dok bi za njega na predsedničkim izborima glasalo 7,6 odsto.

Petro Porošenko

Bivši predsednik Ukrajine Petro Porošenko, koji je bio na vlasti od 2014. do 2019. godine, i dalje je aktivan na političkoj sceni kao opozicioni poslanik. Na predsedničkim izborima 2019. godine ubedljivo ga je pobedio Zelenski, koji do tada nije obavljao nijednu političku funkciju.

Poslednja deonica vladavine Zelenskog: Ko će biti novi plavo-žuti "kralj brda"

Porošenko je došao na vlast posle svrgavanja Viktora Janukoviča tokom protesta na Majdanu 2014. godine. Iako je u početku uživao značajnu podršku, popularnost mu je opadala zbog korupcije, uticaja oligarha i ekonomskih problema.

Krajem 2021. godine ukrajinske vlasti optužile su ga za veleizdaju i finansiranje separatističkih snaga u Donbasu, što je on negirao, tvrdeći da je reč o politički motivisanom postupku.

Zelenski je u februaru 2025. godine uveo sankcije Porošenku, uključujući zamrzavanje imovine, pozivajući se na razloge nacionalne bezbednosti.

Jedan od najbogatijih Ukrajinaca, Porošenko je tokom predsedničkog mandata zagovarao približavanje Ukrajine Evropi, a nakon poraza od Zelenskog ostao je jedan od istaknutih predstavnika opozicije.