Evropa im poslednja rupa na svirali: Vašington poručio EU da sama pravi oružje

Evropske zemlje bi trebalo da povećaju proizvodnju oružja, jer će američke fabrike uglavnom biti zauzete snabdevanjem američke vojske, izjavio je izaslanik Vašingtona pri NATO-u, Metju Vitaker.

Amerikanci povećavaju proizvodnju raketa, ali sada je kasno

On je juče na Varšavskom bezbednosnom forumu rekao da bi američka vojna potrošnja mogla dostići i do 1,5 biliona dolara ove godine, što bi značilo su njihovi kapaciteti trenutno nedovoljni da bi zadovoljili i potražnju iz inostranstva.

"SAD trebaju prijatelji sa proizvodnim kapacitetima", poručio je Vitaker, pozivajući Evropu da poveća proizvodnju kako bi zadovoljila sopstvenu rastuću potražnju za oružjem.

Upozorenje dolazi u trenutku kada se Vašington bori da obnovi zalihe raketa iscrpljene ratom protiv Irana. Centar za strateške i međunarodne studije procenio je da su američke snage do kraja maja ispalile više od 1.000 krstarećih raketa "tomahavk", što predstavlja skoro trećinu njihovih zaliha. Takođe su do kraja jula potrošile više 1.500 vrhunskih presretača "patriot" ili oko 65 odsto svojih rezervi. Rojters je takođe u avgustu objavio da je američka vojska iskoristila gotovo sve svoje visokoprecizne rakete dugog dometa.

Blumberg je u septembru objavio da se članice NATO-a suočavaju sa kašnjenjima isporuka i do nekoliko godina, jer je Vašington dao prioritet obnovi sopstvenih zaliha. Zahtevi Nemačke za ubrzane isporuke "tomahavka" verovatno neće biti ispunjeni u roku od pet godina, navodi se u izveštaju.

Evropa je u problemu zbog nestašice oružja nakon što je donirala milijarde Ukrajini. Procena Evropske odbrambene agencije predstavljena u septembru identifikovala je značajne nedostatke u protivvazdušnoj i raketnoj odbrani, municiji i drugim osnovnim kapacitetima. Napori za proizvodnju presretača "patriot" u Nemačkoj još nisu urodili plodom.

Vitaker je rekao da je Evropa četvrti prioritet Vašingtona po pitanju bezbednosti, iza bezbednosti SAD, zapadne hemisfere i Pacifika. Ipak, poručio je evropskim zvaničnicima da ih i dalje vole i da se SAD "ne povlače", već da "samo traže da istupe".

Juče Rojters, danas Si-En-En: Šta se dešava s američkim zalihama raketa?

Takođe je pozvao NATO da modernizuje baze, lance snabdevanja gorivom i aranžmane za raspoređivanje kako bi se snage i oprema premestile iz zapadne u istočnu Evropu, "gde bismo očekivali svaki budući sukob". Najavio je da neće biti novih odluka o premeštanju.

Od povratka na dužnost, predsednik SAD Donald Tramp je preduzeo mere za smanjenje američkih vojnih obaveza u Evropi. Više puta je kritikovao članice NATO-a zbog nedovoljne potrošnje i zahtevao da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu.

Evropske vlade su u međuvremenu povećale vojnu potrošnju, navodeći navode da bi Rusija mogla da napadne neku zemlju NATO-a do kraja decenije. Moskva je više puta odbacila tvrdnje da planira da napadne Evropu, ali je upozorila da će se NATO suočiti sa potpunim vojnim odgovorom ako prvi napadne Rusiju.