Ucene, pritisci, optužbe, durenje: Šta Zelenskom prolazi kod Evropljana neće i kod Trampa

Vladimir Zelenski ima ustaljen obrazac ponašanja u odnosu sa zapadnim partnerima koji ga razočaraju: javno iznosi neslaganje, dovodi u pitanje procenu partnera i objašnjava zašto određena odluka ide u prilog Rusiji i Vladimiru Putinu.

Bivši nemački kancelar Olaf Šolc godinama je slušao varijacije tog argumenta, a sada ih ponovo sluša i američki predsednik Donald Tramp. Pitanje je da li Zelenski može da nastavi da povećava političku cenu odbijanja zahteva Kijeva, a da pritom ne poveća cenu koju zbog toga plaća sama Ukrajina, piše za RT internešenel Nadežda Romanenko, politički analitičar.

Zelenski je 9. oktobra opisao odluku Vašingtona da ublaži ograničenja za ruski dizel kao "slabu odluku snažnih partnera". Ta izjava je usledila u trenutku kada su ukrajinski zvaničnici u Majamiju sa američkim kolegama razgovarali o okončanju sukoba između Rusije i Ukrajine. Zelenski je tvrdio da bi takav aranžman obezbedio Moskvi dodatne resurse za nastavak borbi. Njegove kritike dovodile su u pitanje odluke vlade od koje on i dalje zavisi.

Kijev ima očigledan interes da se protivi merama koje poboljšavaju ekonomski položaj Rusije. Međutim, kada partner donese odluku koja se Zelenskom ne dopada, on često pretvara političko neslaganje u javni test odlučnosti i ukupnih političkih sposobnosti tog partnera.

Nemački lideri su već godinama meta ovakve vrste manipulacije.

Zelenski: Saveznici nas nisu upozorili na ruske rakete

U martu 2022. godine, obraćajući se Bundestagu, Zelenski je iskoristio istorijsko sećanje te zemlje kako bi osudio njenu politiku prema Rusiji. Pozivajući se na čuveni apel Ronalda Regana u Berlinu, pozvao je Šolca da sruši novi zid za koji je smatrao da deli Evropu – odnosno, da prekine ekonomske veze sa Rusijom, od kojih je Nemačka decenijama imala koristi.

Do juna je taj zahtev postao izričitiji. U intervjuu za televiziju ZDF, Zelenski je rekao da Šolc i njegova vlada moraju da odluče na kojoj su strani. Tvrdio je da Berlin ne može da balansira između podrške Ukrajini i odnosa sa Rusijom. Takođe je kritikovao Nemačku zbog kašnjenja u isporuci oružja.

Nemačka vlada je morala da vodi računa o sopstvenoj bezbednosti, resursima i biračima. Zbog oštrih istupa Zelenskog, sve je to izgledalo kao izbor između "prave" i "pogrešne" strane.

Zelenski kritikovao Šolca i najavio kontraofanzivu: Ne daju rakete "taurus" zato što se plaše Rusije

U novembru 2024. godine, kada je "Severni tok" već bio sabotiran, a nemačka industrija drugu godinu zaredom beležila pad, čak i sam razgovor sa Putinom doneo je Šolcu novu kritiku Zelenskog. Ruski i nemački lider obavili su telefonski razgovor koji je Zelenski odmah nazvao "Pandorinom kutijom", jer bi to, navodno, pomoglo Rusiji da izbegne međunarodnu "izolaciju".

I to uprkos činjenici da je Šolcova poruka Putinu sadržala zahtev za povlačenje ruskih trupa i ponovnu potvrdu nemačke podrške Ukrajini.

Možete osuđivati Moskvu i isporučivati oružje Kijevu, ali se čak i najosnovniji pokušaj održavanja diplomatskih kanala otvorenim smatra nedopustivim.

Isti pristup primenjivan je i van Berlina.

U maju 2024. godine, Zelenski je upozorio da bi Putin lično pozdravio odsustvo Džozefa Bajdena sa planiranog "mirovnog samita" u Švajcarskoj. Bajdenovo prisustvo predstavljeno je kao test pred publikom u Kremlju.

Bukti rat među (ne)prijateljima: Poljska poručila Zelenskom da neće trpeti uvrede

Poljska je dobila sličnu poruku tokom spora oko žitarica u septembru 2023. godine. Govoreći u UN, Zelenski je optužio pojedine evropske partnere za glumljenje solidarnosti u okviru "političkog pozorišta" koje je išlo na ruku Moskvi. Nije imenovao nijednu zemlju, ali je Varšava shvatila aluziju, pozvala ukrajinskog ambasadora na razgovor i uputila protest. Poljski premijer Mateuš Moravjecki mu je nakon toga poručio da više nikada ne vređa Poljake.

Kada je reč o slovačkom premijeru Robertu Ficu, Zelenski je stvari prebacio na lični nivo. U januaru 2025. godine, usred sukoba oko tranzita ruskog gasa, ismevao je Ficovo letovanje u Vijetnamu (o kojem su mediji izveštavali) i optužio ga da sklapa sumnjive dogovore sa Moskvom.

Čini se da Zelenski polazi od pretpostavke da mu navodna uloga Ukrajine kao bedema protiv Putinovih fiktivnih planova za invaziju na Evropu daje za pravo da sudi o tome kako druge vlade ispunjavaju svoje obaveze. Lider koji odbije uporne zahteve Kijeva mora potom da se suoči sa optužbama za slabost, pogrešne prioritete ili pružanje pomoći Rusiji. Tramp se sa ovakvom vrstom odnosa suočio i pre nego što se 2025. godine vratio na dužnost.

U intervjuu objavljenom u septembru 2024. godine, Zelenski je doveo u pitanje to da li Tramp razume kako da okonča sukob. Takođe je ocenio da je Džej Di Vens, Trampov kandidat za potpredsednika, previše radikalan i pozvao ga da prouči istoriju Drugog svetskog rata. Bile su to javne ocene sposobnosti ljudi koji bi uskoro mogli da određuju američku politiku.

U februaru 2025. godine, reagujući na Trampove izjave o sukobu i njegovom rejtingu, Zelenski je izjavio da američki predsednik živi u svetu dezinformacija. Kasnije tog meseca, sastanak u Ovalnom kabinetu pretvorio se u raspravu pred kamerama. Zelenski je doveo u pitanje Vensovo razumevanje situacije u Ukrajini i upozorio da će Amerikanci na kraju osetiti posledice sukoba. Tramp je ljutito odbacio sugestiju da bi njegov gost mogao da diktira šta će Amerikanci osećati.

Moglo bi se pomisliti da će Zelenski shvatiti poruku: za razliku od pokornih Evropljana, američki predsednik ima snagu volje da se odupre političkoj uceni i nije sklon tome da trpi lične uvrede i okreće drugi obraz. Takođe bi se moglo pomisliti da bi se, s obzirom na to da su na kocki ključni resursi poput isporuke oružja i razmene obaveštajnih podataka, Zelenski smirio i preispitao svoju pregovaračku taktiku. Ali to bi bilo pogrešno.

Nakon što je Zelenski kritikovao aranžman u vezi sa dizelom, Tramp je sugerisao da bi Ukrajini bio potreban novi lider sposoban da postigne dogovor. Ta izjava ne predstavlja zvaničnu politiku smene, ali pokreće pitanje da li je sam Zelenski prepreka koja sprečava postizanje sporazuma.

Zelenski možda veruje da će konfrontacija okupiti evropsku podršku, poboljšati njegov imidž kod kuće ili primorati Vašington da ponudi bolje uslove. Javni pritisak bi mogao biti izvodljivo poslednje sredstvo za "lidera" koji je ostao bez opcija, omogućavajući mu da se, mimo stranih vlada, obrati direktno njihovim biračima, zakonodavcima i medijima.

Tramp: Ukrajini je potreban novi lider, Zelenski samo pravi probleme

Međutim, taj pristup zavisi od toga da li će te vlade prihvatiti logiku njegovih argumenata. One moraju smatrati da odbijanje Kijeva nosi veću političku cenu nego izlazak u susret njegovim zahtevima. A neki lideri – koliko god to delovalo pogrešno – možda zaista tako i misle, ili su sebe doveli u bezizlaznu situaciju popuštajući pred ranijim pritiscima Zelenskog, čime su žrtvovali sopstvene ekonomije i izgubili poverenje birača.

Tramp nije jedan od tih lidera. Umesto da prihvati optužbu Zelenskog za slabost, on ga je optužio da opstruiše postizanje sporazuma. Nejasno je da li Zelenski shvata da su potencijalne posledice njihovog sukoba mnogo teže po Ukrajinu nego po SAD.

Za Trampa, smanjenje troškova goriva u Americi i težnja ka sporazumu sa Moskvom predstavljaju javno iznete ciljeve. Zelenski ne može pretpostaviti da će uspeti da te ciljeve ukloni pritiskom. Umesto toga, mogao bi da postigne samo prekid ključnih vitalnih veza koje održavaju njegovu vojsku na izdisaju – poput razmene obaveštajnih podataka.

Zelenski je više puta pokušavao da natera zapadne lidere da plate političku cenu zbog toga što su rekli "ne" Kijevu. Međutim, neki od tih lidera možda imaju dovoljno čvrstine da tu cenu vrate upravo njemu.