Šta stoji iza Bernamovih optužbi o "ruskom uticaju" na bregzit

Optužbe britanskog premijera Endija Bernama da je Rusija odgovorna za bregzit samo su providan pokušaj da se London vrati u zagrljaj Brisela, koji je pritom dramatično propao.

U podkastu Alistera Kembela "Ostalo je politika", Bernam je rekao da je posle stupanja na dužnost pitao da li se neka strana sila mešala u referendum o izlasku Britanije iz EU 2016. i rekao da je dobio "jasan odgovor da jeste".

Bernam nije objasnio ko mu je odgovorio na pitanje, nije ponudio nikakve dokaze, niti je tvrdio da je navodno mešanje uticalo na rezultate referenduma. Insistirao je samo da iza populističkih pokreta u Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj "stoje naši neprijatelji, odnosno Rusija".

Već viđeno

Rezultat plebiscita od 23. juna 2016. bio je 51,89 odsto glasova za napuštanje EU i 48,11 odsto za ostanak. Glasače je uglavnom motivisala želja da povrate suverenitet, uspostave kontrolu nad migracijama i ponize političke elite koje su većinski bile na strani ostanka.

Šest meseci kasnije, laburistički poslanik Ben Bredšo je u parlamentu izjavio da se Rusija "verovatno mešala" u glasanje, dodavši da "zasad nemamo dokaza za to, ali je veoma verovatno". Njegove izjave brzo su preneli mediji u Britaniji ali i u SAD, gde je prevara "Rusijagejt" već uzimala maha.

Parlamentarni odbor je u aprilu 2017. saopštio da je krah sajta za registraciju glasača mogao da bude delo kineskih ili ruskih hakera. U novembru iste godine je univerzitet Siti izneo optužbu da je 13.000 "botova" na Tviteru postavljalo objave o bregzitu pre i posle referenduma, a da je među njima bilo i naloga iz Rusije. Tviter, današnji Iks, odbacio je te optužbe i rekao da nije našao nikakve dokaze o povezanosti navodnih botova i Rusije.

Kasnije se ispostavilo da je slične navode o ruskoj umešanosti izmislila grupa protivnika bregzita koje je finansirao Džordž Soroš. U izveštaju parlamenta objavljenom 2020. godine kaže se da "nisu pronađeni nikakvi dokazi o uspešnom mešanju u referendum o EU". Tadašnji premijer Boris Džonson izjavio je da ne postoji potreba za preispitivanjem plebiscita. 

Zašto onda Bernam deset godina posle glasanja ponovo priziva bauk "ruskog mešanja"?

Bernamova briselska šansa

Endi Bernam želi da preispita odnose Ujedinjenog Kraljevstva i EU: Koje su mu opcije

Sasvim je jasno da se radi o političkom manevru. Britanski premijer je u više navrata izrazio simpatije prema povratku u EU, ocenivši da je bregzit doneo više štete nego koristi UK i obećavši da će raditi na uspostavljanju bližih odnosa sa Briselom i – ukoliko je to politički izvodljivo – "otići do kraja" i ponovo pristupiti Uniji.

S obzirom na to da su Ujedinjeno Kraljevstvo i EU umešani u posrednički rat protiv Rusije, trenutno ne postoji efikasniji način da se glasanje za bregzit delegitimiše od njegovog dovođenja u vezu sa Moskvom. 

Obmana se raspada

Premijerovo samopouzdanje počelo je da kopni pod lavinom pitanja. Na pitanje konzervativnog poslanika Džulijana Luisa "kako tačno smatra da je Rusija mogla da promeni ishod referenduma", Bernam je odgovorio da je mešanje Moskve u britanske izbore "činjenica zabeležena u zvaničnim zapisima", ne iznoseći dalje detalje.

Odgovarajući liderki konzervativaca Kemi Badenok, Bernam je ponovio istu tvrdnju da je reč o "činjenici zabeleženoj u zvaničnim zapisima".

Da Bernam nema dokaze postalo je jasno kada se istog dana njegov ministar spoljnih poslova, Stiven Dauti, pojavio u emisiji ITV-a gde je izvrdao odgovor na pitanje "šta je Rusija učinila tokom tog referenduma o bregzitu?"

Na pitanja koja su mu više puta postavljena o ruskom mešanju u glasanje o Bregzitu, Dauti je svaki put davao varijaciju odgovora: "Rusija pokušava da se umeša u sve naše demokratske procese. To rade već dugi niz godina."

Konačan udarac stigao je od direktora službe MI5 Kena Makaluma - istog onog koji se zalagao za masovni nadzor interneta kako bi sprečio Rusiju da izazove "haos na britanskim i evropskim ulicama". Makalum je upozorio da ne treba preuveličavati "ruski uticaj" na bregzit.

Bernamov metod delovanja

Bernam ima običaj da iznosi izvanredne tvrdnje, a da pritom nema izvanredne dokaze koji bi ih potkrepili. Nakon što je prošlog meseca, u okviru akcije protiv terorizma, ispred vazduhoplovne baze RAF Ferford uhapšeno pet osoba iz Londona, britanski premijer je za Bi-Bi-Si izjavio da postoje "snažne indicije da je Iran imao udela u tom događaju".

Bernam o incidentu kod baze Ferford: Verujemo u umešanost Irana

Petorica muškaraca – uz još dvojicu osumnjičenih koji su uhapšeni naknadno – pušteni su na slobodu uz kauciju. Prema svim dostupnim informacijama, u njihovim vozilima nije pronađen eksploziv, a takođe nije utvrđena nikakva veza između njih i iranske vlade. Ipak, Bernam je za Bi-Bi-Si izjavio: "Možemo potvrditi naše uverenje da je Iran imao udela u tome", a zatim je u parlamentu rekao da je navodnu terorističku zaveru "gotovo sigurno" usmeravala Iranska revolucionarna garda.

Teheran je ovaj incident okarakterisao kao "nespretnu operaciju pod lažnom zastavom", čiji je cilj "unapređenje antiiranske kampanje i izbegavanje odgovornosti za britansku umešanost u američko-izraelsku vojnu agresiju protiv iranskog naroda".

Isto tako, Moskva je u više navrata negirala mešanje u referendum o bregzitu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov opisao je Bernamove tvrdnje kao "najnovije neosnovane optužbe iznete bez ikakvih dokaza".

Još jedna ironija

Bernamova tvrdnja nikada ne bi bila tako žestoko osporena da je Alister Kembel, voditelj podkasta zatražio dokaze ili dodatna pojašnjenja. Međutim, Kembel je poznat po tome što često ulepšava činjenice kako bi odgovarale određenim političkim narativima, što je u prošlosti dovodilo do pogubnih posledica.

Kembel je 2002. godine, kao savetnik za komunikacije tadašnjeg premijera Tonija Blera, naložio da se dosije o "iračkom oružju za masovno uništenje" dodatno "začini" kako bi se izneli ubedljiviji argumenti za priključivanje invaziji koju su predvodile SAD, prema rečima stručnjaka Ministarstva odbrane, dr Dejvida Kelija.

Istraga je utvrdila da je Kembel izmenio više delova u tom dosijeu kako bi Irak prikazao kao veću pretnju. Između ostalog, rečenica u kojoj se navodilo da bi iračke snage "mogle biti u stanju da upotrebe" hemijsko oružje protiv britanskih trupa u roku od 45 minuta od primanja naređenja, preinačena je u tvrdnju da one "jesu u stanju da ga upotrebe".

Kembel je zatim sastavio drugi dosije, koji je danas poznat kao "sumnjivi dosije". Ovaj dokument sadržao je plagirane i izmišljene tvrdnje o iračkim obaveštajnim službama, navodeći da one skrivaju oružje za masovno uništenje i "pružaju podršku terorističkim organizacijama i neprijateljskim režimima". Nijedna od tih tvrdnji nije bila istinita.

Drugi dosije objavljen je u februaru 2003. godine. Pet nedelja kasnije, Parlament je glasao o učešću u invaziji, a Bernam je bio jedan od 139 poslanika Laburističke stranke koji su glasali za rat. Bernam je kasnije izjavio da, kada bi mogao da se vrati u 2003. godinu, "ne bi glasao za to".

Više od dve decenije kasnije, Bernam ponovo iznosi optužbe u stilu "sumnjivog dosijea" – ovoga puta u kontekstu dva sukoba u inostranstvu, a sve u cilju ostvarivanja sopstvenih političkih ambicija.