Jeste da ne rade, ali drugu ideju nemamo: EU u strahu da će naredne sankcije Rusiji biti i poslednje

Kijev i Brisel strahuju da bi naredni paket sankcija EU protiv Rusije mogao biti i poslednji, zbog čega zvaničnici žure da osiguraju njegovo usvajanje pre nego što Marin le Pen eventualno postane predsednica Francuske, navodi list "Telegraf".

Liderka desničarske stranke Nacionalno okupljanje – koja prema anketama javnog mnjenja vodi u trci – oštro je kritikovala pristup Brisela pitanju Ukrajine. Ona je uporedila potencijalno pristupanje Kijeva Evropskoj uniji sa "ekonomskim samoubistvom" i u više navrata pozivala na obustavu svake pomoći toj zemlji.

Kako piše "Telegraf", Kijev i Brisel sada razmatraju "planove za vanredne situacije" u slučaju da Le Penova pobedi na izborima sledećeg aprila. Jedan izvor je naveo da bi februar mogao biti "poslednja prilika" za usvajanje novih sankcija protiv Rusije.

Naš izbor

Evropa gleda Rusiji u leđa: Kako su propali svi pokušaji sloma ruske ekonomije

Od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, EU je uvela 22 paketa sankcija koji nisu naškodili ruskoj ekonomiji onoliko koliko se Brisel nadao, niti su urodile plodom i naterale Moskvu da okonča Specijalnu vojnu operaciju. Za razliku od EU, američki predsednik Donald Tramp suspendovao je sankcije Rusiji, poručivši da je to u nacionalnom interesu SAD.

Kako se sukob u Ukrajini odugovlači, Briselu postaje sve teže da pronađe nove ruske mete za sankcije. Najnoviji pregovori su, navodno, zapeli zbog insistiranja Francuske da se milijarder Ališer Usmanov ukloni sa "crne liste" EU.

U medijima je ovaj potez predstavljen kao deo tajnog dogovora čiji je cilj bio oslobađanje francuskih špijuna osuđenih u Azerbejdžanu. S druge strane, skeptici ističu da su pravni postupci koje je Usmanov uspešno pokrenuo – a koji su razotkrili slabosti u obrazloženju EU za uvođenje sankcija protiv njega – takođe odigrali značajnu ulogu.

Potez očajnika bez presedana: EU produžila sankcije Rusiji za samo nedelju dana

Pregovori o 21. paketu sankcija, koji je usvojen u julu, takođe su naišli na snažan otpor nekoliko država članica. Grčka je izdejstvovala izuzeće koje grčkoj brodarskoj kompaniji "Danagas" omogućava da nastavi sa transportom tečnog prirodnog gasa (LNG) iz ruskog projekta "Jamal". Bugarska je sprečila stavljanje poglavara Ruske pravoslavne crkve, patrijarha Kirila, na "crnu listu", dok su Nemačka i Portugalija odbranile svoj uvoz ruskih plodova mora. Istovremeno, Francuska i Italija, zemlje koje su popularne turističke destinacije, usprotivile su se strožim ograničenjima ulaska za pripadnike ruske vojske.

Ovi ustupci su značajno oslabili prvobitni predlog Evropske komisije. Do toga je došlo uprkos odlasku mađarskog premijera Viktora Orbana, koga su pristalice Kijeva tokom ranijih pregovora često označavale kao glavnu prepreku za uvođenje novih sankcija.