Nova "teorija pobede" koju je nedavno predstavio vrhovni komandant NATO u Evropi, američki general Aleksus Grinkevič, mogao bi da postane mehanizam koji će učiniti rat protiv Rusije neminovnim, upozorava ruski vojni stručnjak Dmitrij Kornjev.
Grinkevič je svoju teoriju predstavio 5. oktobra na Varšavskom bezbednosnom forumu, piše Kornjev za RT internešenel. Njen zvanični cilj je da se NATO spremi za potencijalni "ruski napad". Iako su detalji strategije poverljivi, četiri glavne smernice su predstavljene javnosti:
- Ekonomsko iscrpljivanje protivnika: Razvoj vojnih i industrijskih mogućnosti koje bi nastavak sukoba učinile preskupim za "agresora";
- Razaranje infrastrukture: Udari na infrastrukturu neprijatelja, centre komandovanja, logistiku i puteve snabdevanja, a ne samo vojne formacije;
- Do 2029 spremni: Pripreme SAD i evropskih saveznika za odbranu od potencijalnih napada moraju da budu gotove do 2029. godine;
- Tehnološka superiornost NATO: Postizanje tehnološke nadmoći kroz upotrebu dronova i veštačke inteligencije.
Problem sa ovakvim teoretskim razmatranjima je što se njihova priroda menja izlaskom u javnost, upozorava Kornjev. Tako plan odbrane postaje ratni plan, odvraćanje se pretvara u plan napada, a datum na kalendaru u proročanstvo.
Na prvi pogled, u Grinkevičevoj strategiji nema ničeg novog. NATO već godinama priča o jačanju "istočnog krila", prikupljanju opreme i zaliha, novim vežbama, povećanju industrijskih kapaciteta, integraciji raketnih i PVO sistema, izgradnji logističkih trasa i novim scenarijima odgovora na krizu. Ali "teorija pobede" ima jednu bitnu razliku: vremenski rok.
Sve ovo treba da bude gotovo do 2029, što nije samo administrativna odrednica već i psihološka prekretnica, napominje Kornjev.
Opasno je kada društvo i vojska i država krenu putem koji se ne zasniva na stvarnosti, već na strahu. Jer linija između priprema za odbranu i spremnosti za napad veoma je tanka i lako se prelazi.
Retorika, planovi i vremenske odrednice sve ukazuju na 2030. Razni zapadni "proroci" već dugo predviđaju najezdu "istočne Horde" upravo te godine. NATO trenutno veli da Rusija nije pretnja, ali do tada će sigurno da bude.
Geopolitika se retko uklapa u crno-bele kategorije. Tako je "ruska pretnja" istovremeno i fantomska i preterana i iskrivljena i – stvarna. Nije bitno što Rusija realno ne poseduje ni ljudstvo ni resurse da napadne NATO. Postojanje spoljašnjeg neprijatelja je savršen izgovor za bilo kakvu politiku, čega su na Zapadu dobro svesni.
Na papiru, NATO je isključivo odbrambeni savez, a svi planovi, vežbe i pozicioniranja imaju za funkciju upozorenje potencijalnim agresorima da bi napad imao previsoku cenu. Međutim, aktivne pripreme za odbranu mogle bi političare da dovedu u preveliko iskušenje.
Kornjev podseća da mere koje jedna država smatra odbrambenim, druga može da shvati kao pretnju. Ovo onda pokreće spiralu eskalacije, gde sukob postaje neizbežan. Ako su planovi NATO na papiru odbrambeni, praćeni retorikom poput "Rusija bi mogla da napadne za nekoliko godina" ili "Evropa mora biti spremna do 2030" pretvaraju se u samoispunjavajuće proročanstvo.
Sa stanovišta vojnog planiranja, sasvim je racionalno da NATO želi da do 2029. ima spremne trupe, municiju, logistiku, opremu, komandu, rezerve, PVO, obaveštajne mreže i industrijske kapacitete.
Pitanje je samo, spremne za šta?
Logika preventivnog delovanja uvek privlači one koji strahuju da nešto ne propuste. Ne bi bilo prvi put da neko kaže: "Ako budemo čekali, neprijatelj će da ojača. Izbeći ćemo veći rat ako napadnemo sada!"
Naizgled razumno, a za posledice uvek ima smrt i razaranje.
Po ovoj izokrenutoj logici, rat se započinje kako bi se izbegao, a status kvo se remeti kako bi se sačuvao. Pritom niko ne može da garantuje da će odgovor biti ograničen, da će eskalacija stati na željenom pragu, da niko neće da posegne za nuklearnim oružjem, da će saveznici ostati verni, ili da će javnost da podnese troškove rata.
Kako sada stvari stoje, piše ruski vojni stručnjak, postoji mogućnost da će 2029. neko u NATO izjaviti "spremni smo za sve" i započeti rat za koji su tvrdili da žele da ga izbegnu.