Evropa kao jednu od opcija vidi ulazak u otvoreni rat protiv Ruske Federacije, zbog čega pokušava da skupi snage i oformi vojsku, a dokaz toga je i velika NATO vežba na granici sa Rusijom, smatra urednik televizije RT Balkan Andrej Mlakar.
Mlakar je u emisiji "Danas na RT" analizirao aktuelna dešavanja, sa posebnim akcentom na saradnju Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, kao i na sve ratoborniju antirusku retoriku u Evropi.
Počevši od najnovije vesti, a to je privremena obustava sankcija Rusiji koju je potpisao Donald Tramp, Mlakar je opisao kao nužnost, s obzirom na to da je američki predsednik doživeo debakl u ratu sa Iranom, što je za posledicu imalo povećanje cene energenata, a posebno goriva.
Kako kaže, Rusija je dvostruki pobednik jer je, pošto je dogovorila prodaju dizela Amerikancima, sada uspela da se izbori i za ukidanje sankcija. Potvrdio je da je, uprkos drugačijim spekulacijama, ta količina goriva namenjena isključivo američkom tržištu i ublažavanju krize koja je nastala.
Prema njegovim rečima, najviše je u celoj priči stradao "Grejamov zakon", što se moglo videti i po žestokim osudama Vladimira Zelenskog, demokrata, pa čak i nekih republikanaca koji su naklonjeni Ukrajini.
"Tramp je uspeo da obezbedi milion barela, a spekuliše se da bi to moglo da bude i tri do četiri miliona barela koje će kupiti od Ruske Federacije. To dovoljno govori da je Grejamov zakon doživeo debakl", rekao je Mlakar.
On je naveo da je ova situacija potvrdila da čitav svet ne može bez ruskih energenata i da su se sankcije, koje traju više od četiri godine, pokazale kao besmislene.
"Tramp ne želi da žrtvuje celokupne Sjedinjene Američke Države, skoro 300 miliona stanovnika, zbog nekog Vladimira Zelenskog, glumca koji trenutno predsedava Ukrajinom", naveo je urednik televizije RT Balkan.
Kada je reč o mirovnim pregovorima, Mlakar ističe da Evropa ne želi da pregovara, već postavlja dva jasna uslova – kapitulaciju Rusije i napuštanje teritorije koje su oslobođene, kao i plaćanje ratne odštete.
Zbog toga je, navodi, sve veći broj onih u samoj EU koji veruju da Unija već dugo ne nastupa ispravno.
"Pred njima su dva puta. Jedan je da izgube rat, da Zelenski kapitulira i time odu u poraz i samim tim bi to direktno uticalo na Evropsku uniju. Evropska komisija bi se raspala jer su milijarde i milijarde utrošene, ako ne i stotine milijardi dolara od 2022. godine. Druga stvar je ulazak direktno u rat protiv Ruske Federacije", naglasio je.
Zbog toga Evropa pokušava da prikupi snage, oformi vojsku i, kako podseća stručnjak, za novembar je planiran početak velike vojne vežbe na Baltiku, uz granicu sa Ruskom Federacijom.
"Gle čuda, 'koalicija voljnih' vežba raspoređivanje evropskih trupa na teritoriji Ukrajine", otkrio je Mlakar.
"Cilj je dvostruki. Prvi je guranje prsta u oko Moskvi. Pre svega zbog ruske eksklave Kalinjingrad. Taj čuveni Suvalkski koridor koji postoji, a koji je fokus NATO pakta još od 2023. godine i generala Bena Hodžisa, koji je još davnih dana pisao o njemu i smatrao da će se tu sukobiti NATO pakt sa Rusijom. Neće ratovati protiv Rusije oko Ukrajine ili Crnog mora, nego će, gle čuda, biti baš na granici, na tom uzanom koridoru 120 kilometara močvarnog zemljišta."
Mlakar dodaje da je veoma zanimljivo da je Suvalkski koridor bio netaknut i tokom Drugog svetskog rata, baš zbog svog močvarnog zemljišta, ali da je procena generala Hodžisa da će tu biti epicentar sukoba.
"Veoma je zanimljivo da oni ne vežbaju odbranu te zapadne granice NATO pakta, nego ih više zanima kako da rasporede snage, da pripreme snage za vežbu u Ukrajini."
Podsetio je da je Rusija više puta rekla da je to dupla linija koja će označiti rat.
Međutim, pitanje je koliko bi Evropa mogla u ovom trenutku, pošto nema ratnu privredu, nema proizvodnju svoje tehnike, a sada se suočava sa i velikim nedostatkom "patriota".
Mlakar kaže da ih na "starom kontinentu" ima veoma malo, ali da to nije dovoljno da bi se zadovoljile potrebe. Za to vreme, iako ne javno, Evropa veoma aktivno učestvuje u sukobu u Ukrajini.
"Ukrajinski dronovi su leteli duž članica NATO pakta. NATO je faktički to dozvolio. Šest zemalja je dozvolilo prelet ukrajinskim dronovima u misiji napada na Rusku Federaciji. Već se sada postavlja pitanje da li je NATO time prešao crvenu granicu", zaključio je Andrej Mlakar.