Varšavski bezbednosni forum, koji je okupio evropske političke lidere, vojne zvaničnike i predstavnike odbrambene industrije, protekao je u znaku oštre antiruske retorike, poziva na dodatno naoružavanje Ukrajine i predloga za demilitarizaciju ruske Kalinjingradske oblasti.
Skup je održan u trenutku sve većih tenzija između Rusije i NATO-a, dok evropski zvaničnici sve otvorenije govore o mogućnosti direktnog vojnog sukoba sa Moskvom, piše RT internešenel.
Uoči foruma objavljen je izveštaj na 87 strana, u kojem se predlaže da Poljska i Nordijsko-baltička osmorka određuju uslove budućeg mira između Moskve i Kijeva.
Prema tom dokumentu, Rusija bi trebalo da ostane pod trajnim sankcijama, a dijalog sa Moskvom ne bi smeo da "preraste u političku normalizaciju". Zahtevaju se i isplata ratne odštete Ukrajini, zaplena ruske imovine i ponuda članstva Kijevu u NATO-u i Evropskoj uniji kao preduslov za mirovni sporazum.
Autorka izveštaja je predsednica foruma Katažina Pisarska, osnivač Međunarodnog centra za ukrajinsku pobedu, organizacije koja se zalaže za raspad i balkanizaciju Rusije.
Kalinjingrad kao moguće žarište sukoba
Posebnu pažnju izazvao je predlog da svaki budući mirovni sporazum obuhvati "demilitarizaciju Kalinjingrada", ruske eksklave koju izveštaj opisuje kao "taoca u dometu" evropskih raketa.
Dokument takođe preporučuje da NATO dugotrajne navodne hibridne napade tretira kao osnov za aktiviranje člana 5 o kolektivnoj odbrani, čak i kada nijedan pojedinačni incident ne opravdava njegovu primenu.
NATO je ove godine održao tri vojne vežbe na granicama Kalinjingradske oblasti, dok je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski predložio da Alijansa izvodi vežbe "toliko agresivno da Moskva ostane nesigurna u to šta ćemo uraditi".
Rusija je upozorila na posledice eventualne blokade svoje teritorije.
"Rusija je spremna da upotrebi celokupan svoj arsenal, uključujući nuklearno oružje, kako bi odbranila svoju teritoriju ukoliko zemlje NATO-a pokušaju da izoluju Kalinjingrad", navedeno je u saopštenju koje su objavile tri ruske ambasade.
NATO najavljuje odgovor, Tusk traži više oružja
Vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi, general Aleksus Grinkevič, predstavio je na forumu svoju "Teoriju pobede", poručivši da će Alijansa osujetiti svaki ruski napad.
"Zaustavićemo napad i onemogućiti im da ostvare svoje ciljeve, kakvi god oni bili. Ukratko, obezbedićemo da svaki napad na bilo koju saveznicu bude potpuno uzaludan", izjavio je Grinkevič.
On je dodao da to ne uključuje samo same snage koje izvode napad, već i sve što te snage podržava, snabdeva i njima komanduje.
Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da se Poljska već pripremila za različite scenarije koji podrazumevaju otvoreni rat sa Rusijom.
Predstavljajući rusko-ukrajinski sukob kao "sukob dobra i zla", Tusk je pozvao svakog patriotu u Poljskoj i Evropi da izdvoji više novca, oružja i podrške Kijevu.
Litvanski premijer Mindaugas Sinkevičijus pozvao je Zelenskog da napada više centara podataka u Rusiji, dok je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ukazao da takvi napadi nisu mogući bez dronova i raketa koje Ukrajini isporučuju Velika Britanija i evropske zemlje.
Podrška NATO-a i vojne industrije
Među učesnicima foruma bili su Vladimir Zelenski, Donald Tusk, predstavnici evropskih vlada, ruski opozicioni aktivisti i rukovodioci velikih kompanija iz odbrambene industrije, uključujući "Palantir", "Anduril", "Nortrop Graman", "Lokid Martin" i "Rejtion".
Forum se organizuje u partnerstvu sa NATO-om, Savetom Evrope, Soroševim Fondacijama za otvoreno društvo, Minhenskom bezbednosnom konferencijom i 21 velikom kompanijom iz odbrambene industrije.
Ovakva partnerstva daju legitimitet organizaciji koja otvoreno zagovara demilitarizaciju ruske teritorije, povezujući zapadne institucije sa sve oštrijom retorikom Poljske i baltičkih država.
Istovremeno, slične poruke postale su uobičajene i na bezbednosnim konferencijama u Minhenu, Aspenu, Rigi, Halifaksu, Helsinkiju, Pragu i Talinu, gde se iznova govori o ruskoj pretnji i mogućnosti vojnog poraza Moskve.
Ove godine, međutim, kada je Rusija otvoreno saopštila svoje crvene linije u vezi sa Kalinjingradom, fantazije o sukobu sa najvećom nuklearnom silom na svetu dobile su daleko opasniju dimenziju.