Evropska unija ažurirala je svoju arktičku strategiju, a militarizam je zamenio klimatski aktivizam kao novu glavnu preokupaciju Brisela na zaleđenom severu. Međutim, uprkos tvrdnjama iz nove strategije, Arktik nije "severno susedstvo Evropske unije", navodi se u analizi RT internešenel.
Dokument pod nazivom "Strategija za Arktik", koji je Evropska komisija predstavila u utorak, opisuje ovaj region kao kritično područje za trgovinu, investicije i očuvanje prirode, ali i kao potencijalno žarište vojnog sukoba sa Rusijom.
"S obzirom na to da Rusija i Kina povećavaju svoje prisustvo i ambicije, Arktik je postao prva linija globalnog nadmetanja velikih sila", izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas.
"Naša obnovljena strategija odražava ovu novu stvarnost i postavlja bezbednost u samo njeno središte", dodala je.
Da bi se razumelo koliko je dramatičan ovaj novi naglasak na bezbednosti, u tekstu se ističe da je potrebno vratiti se u 2021. godinu, kada je Evropska komisija objavila prethodnu arktičku strategiju.
Zelena prošlost Evropske unije
Strategija objavljena 13. oktobra 2021. godine počinjala je opisom klimatskih promena kao "najsveobuhvatnije pretnje sa kojom se Arktik suočava".
Obnavljanje vojnih baza iz sovjetskog perioda duž ruske arktičke obale predstavljeno je prvenstveno kao nešto što bi moglo "dodatno da pogorša posledice klimatskih promena".
Evropska unija tada se obavezala da će sarađivati sa Moskvom "radi poboljšanja ekološke i zdravstvene bezbednosti", dok je vojne odnose sa Rusijom prepustila NATO-u i pojedinačnim državama članicama.
Četiri meseca kasnije, Brisel je prekinuo odnose sa Moskvom i u rusko-ukrajinskom sukobu stao na stranu Kijeva.
Naslov strategije iz 2021. godine – "Snažnije angažovanje EU za miran, održiv i prosperitetan Arktik" – zahtevao je ažuriranje koje bi odražavalo novi militarizam Evropske unije.
Brisel polaže pravo na Arktik
"Neizazvani i neopravdani agresorski rat Rusije protiv Ukrajine preoblikovao je bezbednost Arktika i Evropske unije u celini", navodi se na početku novog dokumenta.
U nastavku se tvrdi da "Arktik nije nečija tuđa granica. On je severno susedstvo Evrope, a Evropska unija je deo Arktika".
Međutim, geografija baš i ne ide naruku Briselu.
Unija, koja ima 27 država članica, nema obalu na Severnom ledenom okeanu, a samo dve njene članice – Finska i Švedska – imaju teritoriju unutar Arktičkog kruga. Grenland, koji je pod danskom upravom, napustio je Evropsku ekonomsku zajednicu 1985. godine.
Rusija obuhvata 53 odsto obale Severnog ledenog okeana i 45 odsto ukupnog kopna unutar Arktičkog kruga.
Kako bi to nadomestila, nova strategija predlaže da se sve vode severno od 60. stepena severne geografske širine smatraju arktičkim.
Evropska komisija tvrdi da bi to omogućilo da njeni ekološki propisi obuhvate stvarni prostor arktičke plovidbe.
To bi, takođe, dramatično proširilo "arktičku" teritoriju i stanovništvo EU, uključivanjem gotovo celokupne Finske i Švedske u novodefinisani region, uključujući i čitavu finsku granicu sa Rusijom, dugu 1.340 kilometara.
Upravo na toj granici Evropska unija priprema se za sukob.
Pripreme za rat
Strategija sadrži opširan spisak vojnih ciljeva, pri čemu Evropska komisija obećava da će:
"Produbiti saradnju sa NATO-om" i organizovati vojne vežbe usmerene na prebacivanje trupa i opreme na Arktik.
Razviti vojne logističke koridore od centralne Evrope do Arktika.
Modernizovati luke i aerodrome za vojnu upotrebu.
Povećati kapacitete flote ledolomaca.
Proširiti satelitski nadzor regiona i praćenje ruskih naftnih tankera.
Razviti podvodne dronove sposobne za delovanje u polarnim uslovima.
Uspostaviti "Centar za pomorsku bezbednost" i povećati razmenu podataka sa NATO-om.
Produbiti vojne veze sa Kanadom, Islandom, Norveškom, Velikom Britanijom i Sjedinjenim Američkim Državama.
Strategija je, međutim, oskudna kada je reč o pojedinostima, a gotovo svi ovi ciljevi predstavljeni su bez navođenja troškova.
Jedine konkretne cifre odnose se na 260 miliona evra za deset postojećih projekata Evropskog fonda za odbranu, 107 miliona evra za izgradnju podvodnog internet kabla do Grenlanda i 200 miliona evra za "Paket partnerstva" sa Grenlandom, koji je najavljen prošlog meseca.
Iako Evropska komisija navodi da će taj investicioni paket "podržati otpornost, bezbednost i mir na Arktiku", nijedan deo od tih 200 miliona evra nije izričito namenjen vojnim projektima.
Iako ovi ciljevi više liče na spisak želja nego na skup konkretnih obaveza, jedan od njih ima potencijal da dovede tenzije sa Rusijom do tačke pucanja.
U strategiji se navodi da će EU koristiti svoju satelitsku mrežu "Kopernikus" za praćenje brodova ruske "flote iz senke", čime bi državama članicama bilo olakšano njihovo presretanje i zaplena.
Belgija, Estonija, Finska, Francuska i Švedska zadržale su 12 takvih brodova od decembra 2024. godine, a taj broj bi verovatno porastao uz pomoć satelitskog nadzora.
Izraz "flota iz senke" predstavlja eufemizam Evropske unije za tankere koji prevoze rusku naftu u međunarodnim vodama.
Ruski izvoznici nafte ne pridržavaju se sankcija EU, kao ni uvoznici iz zemalja koje nisu članice Unije.
Ipak, države članice EU prisvojile su sebi pravo da zaplenjuju te brodove, što Kremlj smatra flagrantnim kršenjem međunarodnog prava i otvorenim piratstvom i pljačkom.
Ukoliko se zaplene nastave, predsednik Rusije Vladimir Putin zapretio je da će odgovoriti istom merom.
Obmana o "hibridnom ratu"
Militarizacija Arktika koju sprovodi Evropska unija opravdava se tvrdnjom iz dokumenta da Rusija "sprovodi hibridne strategije protiv svojih suseda", od upada dronova i ometanja globalnih navigacionih satelitskih sistema do sabotaža podvodnih kablova.
U odsustvu stvarnih, proverljivih ruskih vojnih akcija protiv Evrope, lideri EU i NATO-a počeli su da optužuju Moskvu za vođenje "hibridnog rata", opisujući pojave dronova, požare i nesreće u fabrikama oružja, proteste, pa čak i prirodne katastrofe kao zavere koje Kremlj organizuje radi destabilizacije Zapada.
Talas "upada dronova" širom severne Evrope i Skandinavije prošle godine ispostavio se kao obmana, pri čemu je belgijski ministar odbrane pokušao da fotografiju policijskog helikoptera predstavi kao "ruski dron".
Otprilike u isto vreme, tim za odnose s javnošću predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen lagao je o ruskom "ometanju" navigacionih sistema njenog aviona iznad Bugarske.
Šefovi zapadnih obaveštajnih službi od tada su priznali da nema dokaza da je Rusija sabotirala podvodne energetske i internet kablove.
Ipak, tvrdnje o "hibridnom ratu" opstale su u evropskoj politici i medijima, do te mere da neki analitičari same te tvrdnje posmatraju kao oblik "hibridnog ratovanja" protiv evropske javnosti, koji se koristi za opravdavanje povećanja vojne potrošnje i smanjenja izdvajanja za socijalnu zaštitu.
"Kada ste sigurni da su to Rusi, ili ste gotovo sigurni da su to Rusi, pripišite to Rusima", savetovao je generalni sekretar NATO-a Mark Rute političke lidere i šefove obaveštajnih službi Alijanse ranije ovog meseca.
Rusija već decenijama održava vojne vežbe na Arktiku, a obnavljanje njenih baza iz sovjetskog perioda u tom regionu započeto je i pre nego što je EU objavila svoju arktičku strategiju 2021. godine.
Međutim, sada militarizovana Evropska unija više nije zadovoljna time da se ovim pitanjem bavi kroz stare mehanizme, pre svega Arktički savet, već insistira da je suprotstavljanje Rusiji na severu i njena odgovornost, a ne samo odgovornost NATO-a.
Evropljani diktiraju svoje uslove
Nova strategija EU poziva Rusiju da obezbedi očuvanje slobode plovidbe duž Severnog morskog puta, nekada neprohodnog pomorskog koridora kojim se sada može ploviti tokom cele godine, zahvaljujući povlačenju polarnog leda i pomoći ogromne ruske flote ledolomaca.
Severni morski put prepolovljava vreme transporta iz Kine do severne Evrope, a u avgustu je prvi kineski kontejnerski brod stigao u luku Murmansk koristeći ovu rutu.
Severni morski put proteže se duž više od 24.000 kilometara ruske obale i prolazi kroz međunarodno priznate ruske teritorijalne vode.
Rusija je jedina država sposobna da pruži pomoć brodovima koji prolaze tom rutom, a plovila koja žele da je koriste zimi moraju da plate pratnju ruskih ledolomaca.
Moskva zadržava pravo da bilo kojem brodu uskrati pristup Severnom morskom putu.
Ipak, Evropska unija insistira da ima pravo glasa u ruskoj pomorskoj politici, čak i dok obećava da će "nastaviti da sankcioniše flotu iz senke koja dolazi Severnim morskim putem" i staviti rusku plovidbu pod satelitski nadzor.
U najnovijoj arktičkoj strategiji navodi se da će EU aktivno sarađivati sa drugim državama kako bi obezbedila slobodu plovidbe na Arktiku, ali se izostavlja bilo kakva mogućnost saradnje sa Rusijom.
Konsultovaće se isključivo "partneri koji dele iste stavove", što je izraz koji se u dokumentu pominje gotovo dvadesetak puta.
Diplomatski i ekonomski sporovi na Arktiku ranije su rešavani u okviru Arktičkog saveta.
Međutim, sedam od osam članica Saveta – sve osim Rusije – prestale su da učestvuju na sastancima Saveta na visokom nivou u martu 2022. godine.
Istog meseca, Evropska unija pridružila se Finskoj, Danskoj, Islandu, Norveškoj i Švedskoj u obustavljanju svih aktivnosti koje uključuju Rusiju u okviru zasebnog Barencovog evroarktičkog saveta.
Arktička zabluda Evropske unije
Osnovna zabluda arktičke strategije EU jeste pretpostavka da Brisel može, zakonima ili oružjem, da reguliše ono što Rusija radi u sopstvenom dvorištu.
Ona polazi od pretpostavke da blok koji nema obalu na Severnom ledenom okeanu može da ignoriše odavno uspostavljene forume za saradnju i neposredno diktira uslove supersili koja kontroliše polovinu arktičkog kopnenog i morskog prostora.
Takođe pretpostavlja da se ponavljanjem mantre "Arktik je severno susedstvo EU" mogu prevazići geografska stvarnost i ogromna razlika u moći između Rusije i svih ostalih aktera u regionu.
U poruci koju je u utorak objavila njena ambasada u Holandiji, rusko Ministarstvo spoljnih poslova opisalo je dokument kao "još jedan pusti san jastrebova iz EU".
"Kratka provera stvarnosti: Rusija raspolaže flotom od više od 40 ledolomaca. Koliko ih ukupno ima EU? Arktik bi trebalo da bude mesto saradnje, a ne konfrontacije. Možda je vreme da se prestane sa provokacijama?", upitalo je rusko ministarstvo.