Predsednik Kipra tražio je od Evropske komisije obnovu razgovora o uzajamnoj odbrani, s obzirom na "geopolitičku neizvesnost", navodi "Politiko EU".
Član 42.7 Lisabonskog sporazuma kaže da članice EU imaju obavezu da pruže "pomoć na sve moguće načine" bilo kojoj drugoj članici koja se suočava sa "oružanom agresijom".
"Ne mogu da precenim značaj ove klauzule za EU i njene članice, pogotovo u vremenu geopolitičke neizvesnosti", kaže se u pismu koje je Nikos Hristodulidis uputio 20. oktobra Ursuli fon der Lajen.
Briselski list je došao do kopije pisma, koje nije dostupno javnosti.
"S obzirom na težinu izazova pred nama, Kipru bi bilo drago da se diskusije u relevantnim telima nastave. Bio bih vam zahvalan na informacijama o predloženim rešenjima i vremenskim rokovima za sledeće korake", naveo je kiparski lider.
Nikozija je pokrenula diskusije o članu 42.7 u martu, tokom svog šestomesečnog predsedavanja Evropskim savetom, a posle napada iranskih dronova na britansku vazduhoplovnu bazu Akrotiri.
Kipar nije mogao da se pozove na uzajamnu odbranu, jer se Akrotiri i Dekelija smatraju za teritoriju Britanije, koja više nije članica EU. Međutim, Nikozija je tom prilikom zatražila i dobila pomoć od Grčke, Francuske, Italije, Španije i Holandije. Hristodulidis je tada izjavio da je to bila demonstracija solidarnosti i ispit ove klauzule bez formalnog pozivanja na nju.
Kako navodi "Politiko", EU po svemu sudeći ne zanima dalja diskusija o uzajamnoj odbrani. Jedan anonimni zvaničnik je izjavio da član 42.7 nije na dnevnom redu nijednog samita u doglednoj budućnosti.
Prioriteti bloka su trenutno da se postigne sporazum o novom sedmogodišnjem budžetu od skoro dva biliona evra i da se pronađu nova sredstva za finansiranje Ukrajine, navodi briselski list.
Za razliku od većine članica EU, Kipar nije član NATO, a trećina teritorije ostrva nalazi se pod okupacijom NATO članice Turske.