Izrael bi posle izbora naredne nedelje mogao da dobije novog premijera, ali Palestinci teško da mogu da očekuju novu politiku. Benjamin Netanjahu i njegov glavni protivkandidat Gadi Ajzenkot protive se stvaranju nezavisne palestinske države, a obojica su spremna i da nastave vojne operacije u Pojasu Gaze ukoliko Hamas ne položi oružje, piše Rojters.
Tri godine nakon napada Hamasa na Izrael, i godinu dana od primirja postignutog uz posredovanje Vašingtona, izraelska vojska kontroliše oko dve trećine Pojasa Gaze. Na preostaloj trećini živi više od dva miliona Palestinaca, uglavnom u šatorima i oštećenim zgradama, dok političku kontrolu i dalje drži Hamas.
Ni Netanjahu ni Ajzenkot ne nameravaju da povuku izraelske snage dok taj pokret ne bude razoružan. Ajzenkot, štaviše, obećava da će u roku od 18 meseci od dolaska na vlast okončati vladavinu Hamasa u Gazi: bilo sprovođenjem američkog plana, bilo vojnom silom.
Dve politike bez dve države
Koliko se izraelska politička scena pomerila udesno pokazuje i činjenica da se gotovo sve značajnije stranke koje predvode Jevreji protive stvaranju palestinske države. Tako je koncept "dve države", na kojem su decenijama počivali međunarodni mirovni pregovori, praktično ostao bez podrške najvažnijih političkih aktera u Izraelu.
I Netanjahu i Ajzenkot smatraju da Izrael mora da zadrži konačnu bezbednosnu kontrolu nad celokupnom teritorijom između reke Jordan i Sredozemnog mora. Razlike se, međutim, pojavljuju kada je reč o okupiranoj Zapadnoj obali.
Tokom Netanjahuove vladavine ubrzano je širenje jevrejskih naselja, uključujući i ona koja su nezakonita čak i prema izraelskim propisima. Istovremeno su učestali napadi doseljenika na Palestince, dok kritičari optužuju vladu da takvo nasilje toleriše.
Ajzenkot ne osporava pravo Izraelaca da grade naselja na Zapadnoj obali, ali insistira da to mora biti u skladu sa izraelskim zakonima. Obećava uklanjanje nelegalnih ispostava i suzbijanje nasilja doseljenika. Protivi se i izgradnji naselja u oblasti E1, projektu koji bi praktično presekao Zapadnu obalu i odvojio je od Istočnog Jerusalima. Zagovornici tog plana otvoreno govore da bi njegova realizacija sahranila mogućnost stvaranja palestinske države.
Ko će vladati sa pobednikom?
Razlike između dvojice kandidata mogle bi da budu još vidljivije prilikom formiranja vlade. Netanjahu se oslanja na krajnju desnicu, pre svega na Itamara Ben Gvira i Becalela Smotriča, koji otvoreno zagovaraju aneksiju palestinskih teritorija. Obojica su se našli pod sankcijama pojedinih zapadnih zemalja zbog podsticanja nasilja doseljenika. Njegovi partneri su i ultraortodoksne stranke, koje zahtevaju da jevrejski verski studenti budu oslobođeni vojne obaveze.
Ajzenkot bi, s druge strane, vladu mogao da formira uz podršku umerenijih desničarskih stranaka, ali i Demokrata, političkog saveza u kojem su ostaci nekada moćne Laburističke partije. Upravo su Demokrate danas jedina značajnija stranka koju predvode Jevreji, a koja još podržava rešenje o dve države.
Ipak, postoji još jedno pitanje oko kojeg su Netanjahu i Ajzenkot potpuno saglasni: nijedan ne želi da formira vladu sa strankama koje predstavljaju pre svega izraelske građane palestinskog porekla, iako oni čine oko petine stanovništva.
Izbori bi mogli da promene sastav izraelske vlade, ali ne i suštinu njene politike prema Palestincima – ko god pobedi, nezavisna palestinska država ostaje van političkog plana.