Britanski muzej uklonio je drevne egipatske mumije iz javne postavke, pozivajući se na nedostatak "pristanka" preminulih, što je izazvalo optužbe za preteranu političku korektnost.
Umetnička galerija i muzej Kelvingrouv u Glazgovu, u Škotskoj, jedna je od najpopularnijih kulturnih atrakcija u zemlji, sa više od 1,3 miliona posetilaca godišnje. Njegove zbirke obuhvataju egipatske starine i mumificirane ljudske ostatke koji su godinama bili izloženi javnosti.
Među predmetima uklonjenim iz postavke nalaze se oslikani sarkofag sa posmrtnim ostacima egipatskog sveštenika po imenu Neht, mumificirana muška glava, desno stopalo i desna šaka pronađeni u Dolini kraljeva u Luksoru, u Egiptu, objavio je u četvrtak "Glazgov tajms".
Promene su privukle pažnju javnosti nakon što je jedan posetilac ispričao da je doveo ćerku da vidi egipatsku mumiju, ali je otkrio da ona više nije izložena.
On je na društvenoj mreži Iks objavio fotografiju muzejskog obaveštenja u kojem se navodi da su posmrtni ostaci uklonjeni "u znak poštovanja".
Organizacija "Glazgov lajf", koja upravlja muzejom, saopštila je da je odluka u skladu sa savremenom muzejskom praksom, pozivajući se na revidirane etičke smernice koje je Međunarodni savet muzeja objavio u junu.
Te smernice predviđaju da se prema ljudskim posmrtnim ostacima mora postupati dostojanstveno i s poštovanjem.
Nacrt politike te organizacije predlaže da takvi eksponati budu izloženi samo uz dokumentovani, informisani pristanak preminulih osoba ili, kada je to primereno, njihovih potomaka.
"U nedostatku takvog pristanka, smatramo da je uklanjanje drevnih egipatskih ljudskih ostataka iz postavke čin većeg poštovanja prema preminulim osobama", izjavio je portparol organizacije "Glazgov lajf".
Odluku je kritikovao škotski konzervativni političar Murdo Frejzer, koji ju je opisao kao "vouk ludilo".
"Čak su i egipatske mumije sada žrtve kulture otkazivanja u društvu koje je toliko opsednuto savremenim shvatanjima da je potpuno izgubilo osećaj za meru", izjavio je Frejzer.
Kris Makgovern, predsednik Kampanje za pravo obrazovanje i bivši savetnik jedinice za politike britanskog premijera, takođe je osudio ovaj potez, nazvavši ga "vouk besmislicom i praznim demonstriranjem vrline".
"Nije moguće tražiti dozvolu od onih koji su umrli pre više hiljada godina", rekao je on, dodajući da muzeji u Egiptu i dalje izlažu mumificirane posmrtne ostatke.
Sam Egipat branio je izlaganje svojih starina u stranim muzejima.
Mohamed Ismail Haled, predsednik egipatskog Vrhovnog saveta za starine, izjavio je prošle godine da hiljade artefakata koji su legalno izvezeni u Britaniju predstavljaju "najbolje ambasadore Egipta", jer privlače međunarodne posetioce u tu zemlju.
Kairo, međutim, nastavlja da zahteva povratak opljačkanog kulturnog blaga, uključujući Kamen iz Rozete, koji se nalazi u Britanskom muzeju, i bistu Nefertiti u Berlinu.
Organizacija "Glazgov lajf" saopštila je da radi i na uklanjanju dodatnih arheoloških ljudskih ostataka iz muzeja Kelvingrouv, a nakon toga planira da ukloni sarkofag i mumificirane ostatke iz obližnjeg Muzeja Svetog Munga.
Kontroverza je usledila nakon slične odluke Muzeja u Mančesteru, koji je u septembru uklonio mumificirane ostatke Egipćanke po imenu Asru, stare 2.700 godina, nakon što su više od dva veka bili izloženi javnosti.