Svet
Vukosavljević za RT Balkan: Svet čeka novu Jaltu, EU ispada iz igre, a Srpska je mudro odigrala
Velike sile pripremaju novu raspodelu uticaja u svetu, u kojoj za posustalu evropsku birokratiju ostaje sve manje mesta, ocenjuje pravnik i konsultant za odnose s javnošću Vladimir Vukosavljević. On upozorava da Vašington neće lako prepustiti vodeću ulogu, dok u politici Republike Srpske prepoznaje primer uspešnog snalaženja u novim geopolitičkim okolnostima
Svet je, po svemu sudeći, pred novom podelom moći. Za pregovaračkim stolom sve više mesta zauzimaju Moskva, Vašington i Peking, dok Evropska unija, iako jedan od glavnih finansijera Ukrajine, gubi uticaj na rešavanje sukoba koji potresaju svet. Hoće li novi dogovor velikih sila doneti mir ili će borba za preraspodelu uticaja otvoriti još opasnije krize?
O tome je u emisiji "Danas na RT" govorio pravnik i konsultant za odnose s javnošću Vladimir Vukosavljević, povodom najavljene nove runde pregovora Rusije, Sjedinjenih Država i Ukrajine u Abu Dabiju, kao i američkih tvrdnji o postizanju lokalnog prekida vatre u Aljoški.
Prema njegovoj oceni, rešenje sukoba u Ukrajini moguće je i bez učešća Evropske unije, ma koliko se to protivilo ambicijama Brisela, Pariza i Berlina.
"Vrlo je moguće da velike sile u nizu procesa kojima sada prisustvujemo zapravo spremaju neku novu raspodelu uticaja i moći u svetu, a u toj raspodeli izgleda nema mnogo mesta za posustalu birokratiju Evropske unije", rekao je Vukosavljević.
Kako ističe, EU više ne liči na zajednicu kakva je zamišljena u Mastrihtu i Lisabonu. Izgubila je funkcionalnu moć, koherentnost i ugled, a sve više i sposobnost da učestvuje u pregovorima o pitanjima koja ugrožavaju svetski mir.
"To je za mene, kao evroskeptika kada je reč o našim srpskim temama, dobra vest", dodao je.
Vukosavljević smatra da je Evropska unija, uprkos gubitku političkog uticaja, ostala jedan od glavnih pokretača nastavka sukoba u Ukrajini.
Vašington pregovara sa Moskvom, ali ne treba gajiti iluzije
Govoreći o mogućnosti približavanja Vašingtona i Moskve, Vukosavljević je upozorio da prema američkoj politici ne treba gajiti velike iluzije. Na pitanje koliko se Sjedinjenim Državama može verovati, odgovorio je: "Kao i do sada u istoriji, u 20. i 21. veku – skoro nikako".
Dogovor o kupovini ruskog dizela, prema njegovim rečima, jeste ohrabrujući signal, ali je pre svega povezan sa unutrašnjopolitičkim interesima Donalda Trampa i predstojećim američkim izborima 3. novembra. Iako bi prve količine ruskog dizela, prema navodima koje je izneo, trebalo da stignu u SAD tek posle izbora, već sama najava dogovora mogla bi da donese političke poene Trampovoj administraciji, posebno u uslovima visokih cena energenata.
"Kada je u pitanju direktna politička korist, princip jasnog oportunizma koji Tramp primenjuje ovih dana daje dobre rezultate", ocenio je.
Vukosavljević naglašava da količine dizela o kojima se razgovara za sada imaju pre svega simboličku vrednost, ali da je politička poruka značajna. Istovremeno, ukazuje na protivrečnost američke politike: dok Vašington razgovara sa Moskvom o ekonomskoj saradnji i miru, ukrajinske snage nastavljaju napade na rusku teritoriju, koristeći, kako tvrdi, komunikacionu infrastrukturu Starlinka i podršku NATO-a.
Ipak, dodaje da ekonomski dogovori pokazuju da mogućnost za normalizaciju odnosa postoji, ali da su interesi velikih sila dublji i trajniji od trenutnih političkih potreba njihovih administracija.
Trilateralna šahovska partija: Šta žele Rusija, Kina i Amerika?
Mogućnost susreta predstavnika SAD, Rusije i Kine Vukosavljević posmatra kao deo šireg procesa preuređenja međunarodnih odnosa. Poređenje sadašnjeg američkog približavanja Rusiji sa Niksonovim otvaranjem prema Kini i Kisindžerovom diplomatskom strategijom, prema njegovoj oceni, ima osnova.
"To je šahovska partija, samo što nije bilateralna, nego trilateralna, u kojoj svaka od te tri velike sile pokušava da zauzme bolje pozicije za svoje globalne interese", dodaje.
Kao moguće mesto takvog susreta pominje se forum Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK), mada, kako naglašava, zvanične potvrde trilateralnog sastanka još nema. Vukosavljević podseća da APEK okuplja 21 ekonomiju, među kojima su SAD, Rusija, Kina, Japan, Južna Koreja, Kanada i Australija, i predstavlja jedno od najznačajnijih središta svetske ekonomske moći.
Motivi tri sile, međutim, nisu isti. Rusija, prema njegovoj oceni, teži trajnom i održivom rešenju sukoba u Ukrajini, ublažavanju sankcija i povratku u međunarodne ekonomske tokove. Vašington je zainteresovan za razgovore o nuklearnom razoružanju i novim sporazumima o kontroli naoružanja, dok Kina nastoji da zaštiti slobodnu trgovinu i svoj ekonomski položaj od američkih sankcija i ograničenja.
"Moguće je da sinergija viših interesa te tri sile dovede njih za zajednički sto. A kad jednom sednu za sto, onda je to mnogo bolje nego dok se gledaju preko nišana", poručio je.
Ipak, smatra da američka spremnost na razgovore nije posledica isključivo dobre volje, već i krize u kojoj se Vašington našao zbog sukoba sa Iranom, nestabilnosti u Persijskom zalivu i poremećaja u snabdevanju energentima.
Nova Jalta i Bliski istok: Bez Irana nema stabilnosti
Osvrćući se na eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, naročito na napade jemenskih Huta na Saudijsku Arabiju, Vukosavljević je ocenio da je Iran nezaobilazan faktor regionalne stabilnosti.
"Bez stabilnih odnosa sa Iranom, kao jednom od vodećih sila u tom delu sveta, ne može biti stabilnosti kada je reč o energetskoj bezbednosti sveta", istakao je.
Prema njegovoj analizi, Teheran raspolaže različitim instrumentima uticaja, od diplomatskih do vojnih, kojima može da odgovori na pritiske Vašingtona i dodatno usložni krizu. Hute je opisao kao izuzetno borben i žilav pokret, čije sposobnosti i delovanje pokazuju koliko se promenio odnos snaga u regionu. Posebno je istakao ulogu Izraela, za koji smatra da, rukovodeći se sopstvenim interesima, nastoji da neposredno ili posredno utiče na tok krize.
Ukoliko bi došlo do nove eskalacije u Persijskom zalivu i daljeg rasta cena nafte, Vukosavljević ne isključuje mogućnost da bi pojedini akteri pokušali da takvu situaciju iskoriste za rešavanje drugih sporova vojnim putem. Sve to, smatra, ukazuje na potrebu za novom raspodelom globalne moći, svojevrsnom novom Jaltom.
"Kad kažem Jalta, ne mislim bukvalno na isti tip i formu zaključaka, nego da velike sile konačno raščiste polje za pregovore od raznih manjih uzbunjivača i nosilaca akcija niže vrednosti na globalnom nivou i da pokušaju da barem u nekom desetogodišnjem ili dvadesetogodišnjem periodu omoguće stabilnost", objasnio je.
Evropska društva pred novim potresima
Govoreći o nemirima u Francuskoj i široj krizi evropskih društava, Vukosavljević je ocenio da se decenijama nagomilavane ekonomske, socijalne, kulturne i migracione napetosti sve teže drže pod kontrolom.
Dok je postojalo relativno ekonomsko blagostanje, objašnjava, društvene protivrečnosti mogle su da se ublažavaju visokim standardom, stabilnim penzionim i obrazovnim sistemima i pristojnim platama. Međutim, kada ti temelji počnu da slabe, otvara se prostor za ozbiljne unutrašnje sukobe. Kao primere naveo je Francusku, Italiju i posebno Nemačku, u kojoj Alternativa za Nemačku postaje sve značajniji protivnik političkog nasleđa Angele Merkel.
Posebno je kritikovao evropsku migracionu politiku, ocenjujući da kratkoročna ekonomska korist od uvoza radne snage ne mora da znači i dugoročnu društvenu stabilnost.
"Mi vidimo šta nas čeka ukoliko prihvatimo tu sumanutu politiku primanja ogromnog broja migranata koji navodno treba da poprave populacionu sliku neke države ili da obezbede jeftinu radnu snagu. To jesu efekti za jedan dan, ali efekti na deset godina mogu da budu poražavajući", smatra Vukosavljević.
On upozorava da se socijalni nemiri, podstaknuti rastom troškova života i nestašicama energenata, mogu ponovo rasplamsati, posebno u društvima u kojima već postoje izražene unutrašnje podele.
"Nevesela sudbina čeka evropska društva", ocenio je.
Zato, dodaje, ostaje nada da će velike sile uspeti da postignu dogovor koji bi sprečio dalje širenje sukoba:
"Možemo samo da se nadamo da će velike sile uspeti da, makar se to zvalo nova Jalta, novi Peking, nova Moskva ili nova Aljaska, koliko-toliko sačuvaju mir i stabilnost. Jer ako krene lančana reakcija vojnih sukoba, od čega smo na korak, svi ćemo se naći uhvaćeni u paklu koji je za sadašnje prilike prosto nezamisliv".
Republika Srpska pokazala kako se vodi pragmatična politika
Vukosavljević se osvrnuo na položaj Republike Srpske, koja istovremeno razvija odnose sa Moskvom, Vašingtonom i drugim međunarodnim partnerima. Prema njegovoj oceni, upravo takav pristup pokazuje kako se i u složenim geopolitičkim okolnostima mogu zaštititi sopstveni interesi.
"Republika Srpska pravilno koristi maksimum mogućnosti koje pružaju geopolitički odnosi u svetu, gradeći odnose sa državama koje mogu da joj pomognu i kojima ona može da bude od koristi. To su Rusija, Izrael, Sjedinjene Države i druge", rekao je.
Takvu politiku nazvao je "ne tako malim trijumfom jedne pragmatične, razumne, inteligentne politike prilagođene datim uslovima". Ipak, upozorava da trenutno povoljnije okolnosti ne smeju da stvore iluziju da su dugoročni izazovi za srpski narod nestali.
Sagovornik emisije "Danas na RT" smatra da Nemačka i Francuska istorijski imaju negativan odnos prema postojanju srpskog političkog subjekta zapadno od Drine i da bi bilo naivno očekivati da će se takva politika lako promeniti.
"Treba se radovati dobroj poziciji Republike Srpske, treba pozdraviti takvu inteligentnu politiku, ali neprestano treba imati na umu da su ta stanja brzo promenljiva", naglasio je.
Kako je poručio, interesi Srbije i Republike Srpske nisu samo politički bliski, već su "temeljno i suštinski" povezani.
"Ukoliko budemo naivni i pomislimo da će poznati evropski predatori, kada je reč o srpskim interesima na Balkanu, prekinuti sa tom istorijskom praksom, onda bi to bilo istorijski naivno, nedopustivo i vrlo štetno", zaključio je Vukosavljević.
Live
