Dan posle izbora u BiH: Kad Dodik nije kandidat, ali jeste pobednik

Najveći pobednik izbora u BiH je čovek čije ime nije ni bilo na glasačkom listiću. Onaj čiji politički kraj nisu preživeli oni koji su ga najavljivali – Milorad Dodik.

Dok su se drugi kandidovali, on je dirigovao kampanjom. Dok su drugi obećavali promene, on je obećavao da neće ništa da menja, a još manje da se bilo kome prilagođava. I dobio je ono što je tražio: Sava Minića za predsednika Republike Srpske, Željku Cvijanović za srpskog člana Predsedništva BiH, SNSD kao stranku koja je osvojila najviše glasova i za Narodnu skupštinu Republike Srpske i za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH iz Srpske.

Orban čestitao Dodiku: Snažan mandat za nastavak zalaganja za interese i prava Srpske

"Nemojte da nas iko pita za promenu političkih stavova", poručio je Dodik sinoć u slavljeničkom zanosu, najavljujući da će SNSD sa partnerima imati dvotrećinsku većinu u Narodnoj skupštini.

Drugim rečima, posle četiri godine političkih kriza, sankcija, sudskih procesa, Dodik je pokazao da se u politici najbolje snalazi posle sopstvenog kraja. 

Šta kažu brojke

Jedna od poruka koje se mogu pročitati iz rezultata jeste i da približavanje dela opozicije Kristijanu Šmitu nije donelo političku dobit. Kontakti sa Šmitom i spremnost na saradnju s njim, uključujući i pokušaje prekomponovanja vlasti na nivou BiH, nisu se pretvorili u veću podršku birača u Republici Srpskoj.

A brojke su prilično rečite. Prema jutrošnjim preliminarnim rezultatima, Savo Minić osvojio je 272.836 glasova, a Branko Blanuša 218.651 – razlika je nešto veća od 54.000 glasova. Željka Cvijanović ubedljivo je ispred svojih protivkandidata, dok je SNSD prvi i u obe parlamentarne trke.

Rezultat postaje još zanimljiviji kada se uporedi sa onim iz 2022. godine. SNSD je tada za Narodnu skupštinu Republike Srpske osvojio 34,6 odsto glasova, a sada je na oko 39 odsto. Na izborima za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH rezultat je gotovo preslikan – nešto više od 41 odsto.

Izbori u BiH: Savo Minić novi predsednik Srpske, Željka Cvijanović - član Predsedništva BiH

Posle četiri godine sankcija, sudskih procesa, političkih pritisaka i gotovo rutinskih najava početka kraja Milorada Dodika, SNSD, dakle, nije ostao bez svog biračkog tela. Na republičkom nivou ga je čak proširio.

Zato su ovi izbori bili i svojevrstan test teze koja se poslednjih godina uporno ponavljala – da uklanjanje Dodika sa funkcije istovremeno znači i početak Republike Srpske posle Dodika. Ispostavilo se da su to dve sasvim različite stvari.

A on je iz osvojenih procenata pročitao nešto mnogo konkretnije: dozvolu da ne menja spoljnopolitički kurs. I to se najbolje videlo po tome kome je zahvalio u izbornoj noći.

"Da nije bilo veličanstvene pobede Trampa i da nije sklonio omraženu Bajdenovu strukturu, mi bismo verovatno bili politički mrtvaci. Sada smo politički pobednici", rekao je Dodik i dodao: "Zahvaljujem i Putinu koji nas je primio i poželeo uspeh na izborima".

U te dve rečenice stala je gotovo čitava spoljnopolitička računica na koju se godinama igralo i u Sarajevu i van njega: uverenje da Banjaluka ne može istovremeno da zadrži Moskvu i otvori vrata Vašingtona. Ispostavilo se da može.

Kad procuri istorija: Kako su Austrougari gradili vodovod u Banjaluci 70-tih

Ne odričući se tradicionalnih veza sa Rusijom, Republika Srpska je tražila i pronalazila kanale prema novoj američkoj administraciji i Izraelu, dok je Beograd ostao njen glavni politički, ekonomski i nacionalni oslonac. Zato je Dodik u izbornoj noći, posle Trampa i Putina, posebno zahvalio i dosadašnjem predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, uz poruku da očekuje nastavak saradnje Srbije i Srpske.

Gde je nestala Jelena Trivić?

Pre samo četiri godine Jelena Trivić osvojila je 273.245 glasova u trci za predsednika Republike Srpske i bila najozbiljniji izazivač Milorada Dodika. Ovoga puta dobila je svega 1.498 glasova, dok je njen Narodni front sa 2,24 odsto ostao ispod cenzusa za Narodnu skupštinu.

Možda je upravo ovaj slučaj najbolja ilustracija neobične Dodikove moći političke regeneracije: njegov kraj najavljuje se godinama, ali se, po pravilu, brže menjaju oni koji bi trebalo da mu presude.

Ni opozicija, naravno, nije nestala, već se u njoj promenio odnosi snaga. Pokret Sigurna Srpska izbio je ispred SDS-a za Narodnu skupštinu RS sa 14,07 procenata naspram 12,14 odsto, a Draško Stanivuković potvrdio je poziciju jednog od njenih najprepoznatljivijih lidera.

Ali je baš u direktnom izbornom poređenju sa Stanivukovićem stigao još jedan zanimljiv rezultat. Igor Dodik, sin Milorada Dodika je na svojim prvim izborima u izbornoj jedinici tri osvojio 19.131 lični glas, dok je Stanivuković dobio 16.361.

A šta su uradili ostali?

Dok je u Republici Srpskoj ključna reč ovih izbora bila kontinuitet, u Federaciji BiH došlo je do promene koja bi mogla da bude važnija od same smene jednog imena drugim.

Denis Bećirović ide ka drugom mandatu kao bošnjački član Predsedništva BiH, ispred Bakira Izetbegovića i Semira Efendića, dok kod Hrvata Darijana Filipović iz HDZ-a BiH vodi ispred svojih protivkandidata. Prema preliminarnim rezultatima CIK-a, novo Predsedništvo trebalo bi tako da čine Željka Cvijanović, Denis Bećirović i Darijana Filipović – dva poznata lica i jedno novo, ali sa znatno drugačijom političkom kombinacijom od dosadašnje.

Zaharova za RT Balkan: Rušenje Dejtona imalo bi posledice po ceo Zapadni Balkan

I još jednim rezultatom koji nije bez političke težine: od troje budućih članova Predsedništva ubedljivo najviše glasova osvojila je Željka Cvijanović – 288.606, naspram 210.483 glasa Denisa Bećirovića i 109.168 Darijane Filipović. Tako je SNSD, pored pobeda na svim nivoima u Republici Srpskoj, dobio i kandidata sa najvećim pojedinačnim brojem glasova u novom sazivu Predsedništva BiH.

A posle dva mandata Željka Komšića, čiji su izbor HDZ BiH i zvanični Zagreb godinama osporavali uz tvrdnju da nije izraz većinske izborne volje Hrvata, u Predsedništvo se, po svemu sudeći, vraća kandidat HDZ-a.

Time se menja i politička aritmetika u Sarajevu. Željka Cvijanović dolazi iz političkog bloka koji insistira na izvornom Dejtonu i snažnoj ulozi entiteta, dok je HDZ BiH godinama zahtevao doslednije poštovanje principa konstitutivnosti i legitimnog političkog predstavljanja Hrvata.

To ne znači da će Banjaluka i Mostar o svemu govoriti istim glasom, ali znači da bi u Predsedništvu dve strane mogle da se nađu na istoj strani kada je reč o jednom od temeljnih sporova u BiH: koliko Sarajevo sme da bude centar, a koliko BiH mora da ostane ono što je Dejtonom napravljena.

A Demokratski front ne samo da je izgubio mesto u Predsedništvu BiH, već njihov predsednik Željko Komšić nije uspeo da uđe ni u državni parlament iz svoje izborne jedinice.  

Posle Dodika – Dodik?

Ostaje, međutim, još jedno pitanje koje izbori nisu rešili: ko će voditi novu Vladu Republike Srpske?

Srpska je sinoć bila jasna – onaj koji je to radio i pre 28 godina.

I tu se izborna priča vraća tamo odakle je i počela: izbori koji je trebalo je da pokažu koliko SNSD vredi bez Milorada Dodika na glasačkom listiću, pokazali su koliko Milorad Dodik vredi Republici Srpskoj i kada na listiću nije.