Evropska unija se bori protiv programa "Starlink" Ilona Maska na najmanje pet frontova, među kojima je i donošenje novih pravila koja bi ugrozila dominaciju američkog mogula u zemljinoj orbiti, javlja "Politiko" EU.
Povod za ovu kampanju Brisela nije Maskova nedavna izjava da "Starlink" treba da postane moćan mobilni operater na svetskom tržištu, već ograničavanje usluga Oružanim snagama Ukrajine (OSU).
"Zavisnost Ukrajine od Starlinka ističe ranjivost evropskih odbrambenih sistema koji se oslanjaju na američku tehnologiju", rekla je u saopštenju Aura Sala, poslanica Evropskog parlamenta iz Finske i dodala da je to "još jedan podsetnik da Evropa mora što pre da smanji svoje opasne tehnološke zavisnosti".
Kako navodi "Politiko", ova kampanja ima pet glavnih pravaca.
1. Stvaranje rivala "Starlinku"
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podržala je sporazum između "Erbasa", "Leonarda" i "Talesa" o spajanju njihovih satelitskih i svemirskih ogranaka u jednu veliku kompaniju, pod kodnim nazivom "Bromo", koja bi mogla da postane pandan "Spejs Iksu", matičnoj kompaniji "Starlinka".
"Ovo su tipovi industrijskih šampiona koji su nam potrebni ako Evropa želi da predvodi svemirsku ekonomiju sutrašnjice", rekla je Fon der Lajen na međunarodnom svemirskom samitu u Parizu prošlog meseca.
Kako podseća "Politiko", nije uobičajeno da EK podrži predlog spajanja koji još nisu odobrila regulatorna tela EU za borbu protiv monopola.
Ovo zajedničko preduzeće imalo bi za cilj da pod jednim krovom objedini proizvodnju satelita, zemaljskih sistema i svemirskih usluga. Međutim, čak i ako ga Brisel odobri, proći će više godina pre nego što bi "Bromo" mogao da dostigne obim i mogućnosti Maskovog biznisa u svemiru.
2. Blokiranje Maska iz etra
Evropska komisija je ranije ove godine pokrenula postupak da rezerviše kritične delove spektra satelitskih frekvencija za evropske operatere, kako bi zadržala kontrolu nad ovom vrednom imovinom. Delovi koje EU želi za sebe su veoma pogodni za obezbeđivanje mobilne povezanosti direktno sa telefonom, bez dodatne antene ili baznih tornjeva.
"Spejs Iks" je odmah uložio prigovor, navodeći da će tako "Evropljani ostati bez direktne satelitske usluge ili da će nove evropske operacije stvoriti globalne probleme sa smetnjama, uključujući i hitne slučajeve poput onih u Ukrajini".
Po predlogu EU, "Starlink" može da se prijavi za pristup željenim frekvencijama, ali Brisel želi da zadrži kontrolu nad njima.
3. Izgradnja satelitske mreže EU
EU takođe radi na razvoju sopstvene satelitske konstelacije (IRIS²), koja bi nudila bezbednu komunikaciju vladama a pouzdan širokopojasni internet građanima.
"Rat u Ukrajini je pokazao koliko bezbednost Evrope zavisi od svemira. I tu ponovo, Evropa mora da učini više, i to je hitna potreba koju imamo", rekao je novinarima portparol Komisije Tomas Renje.
Međutim, ovaj ambiciozni plan već kasni nekoliko godina. Usluge je trebalo da počnu još 2024. a puni kapacitet da bude dostignut do 2027. godine. U stvarnosti, prvi od satelita treba da bude lansiran tek 2029, dok je početak usluga predviđen za 2030. godinu. Troškovi projekta su takođe porasli, što dodatno komplikuje pregovore o predstojećem sedmogodišnjem budžetu. Za to vreme, "Starlink" u orbiti ima više od 10.000 satelita.
4. Alternativa "Starlinku" za Ukrajinu
Ovog meseca se ukrajinska vojska požalila na usporavanje usluga "Starlinka", što im je otežalo napade dronovima na Rusiju. Mask je tokom vikenda izjavio da Kijev time krši uslove korišćenja "Starlinka" i da taj sistem ne sme da postane legitimni vojni cilj.
Ovaj spor je povećao pritisak Kijeva na EU da dozvoli Ukrajini pristup projektu "Govsatkom", koji je počeo sa radom ove godine. On je zamišljen kao način da zemlje EU imaju pristup bezbednim satelitskim komunikacijama dok IRIS ne proradi.
Pregovori između Brisela i Kijeva zvanično su počeli u martu 2026. godine, za sada bez ikakvog napretka. "Govsatkom" ne može da parira onome što nudi "Starlink", ali bi mogao da posluži kao rezervna opcija.
"Ono što ne razumem jeste zašto Evropska komisija i države članice nisu učinile sve što je moguće da brzo postignu sporazum koji bi omogućio Ukrajini da ima koristi od toga", rekao je francuski poslanik Evropskog parlamenta Kristof Grudler u intervjuu za "Politiko" sredinom oktobra.
5. Sudski rat protiv "Starlinka"
Zakonodavci u Briselu trenutno rade na najmanje tri zakona i regulatorne inicijative koje bi mogle da ometaju, uspore ili zakomplikuju širenje "Starlinka" u Evropi.
Glavni pregovarač Evropskog parlamenta za reformu telekomunikacionih pravila EU, poljski centrista Mihal Kobosko, želi da Mask poštuje nova pravila bezbednosti lanca snabdevanja kada traži odobrenje EU za usluge "Starlinka", sa strožim obavezama u pogledu čuvanja podataka, načina postupanja sa zakonitim presretanjem i imenovanja pravnih zastupnika.
U međuvremenu, prvi zakon EU o svemiru, koji je trenutno u raspravi, trebalo bi da nametne nova pravila o sajber bezbednosti, svemirskom otpadu i zaštiti životne sredine kompaniji "Starlink" i drugim stranim operaterima satelita.
Ova pravila možda nisu dovoljna da zaustave Starlink, ali su navela Stejt department SAD da ih na nedavnim konsultacijama osudi kao "neprihvatljiva regulatorna opterećenja" koja "izgledaju kao da su usmerena posebno protiv američkih kompanija".
Šef američkog regulatora za komunikacije, Brendan Kar, rekao je u martu da će SAD uzvratiti i uvesti ograničenja na usluge EU ako dođe do ometanja poslovanja američkih kompanija.