Telefonski razgovor koje je predsednik Rusije Vladimir Putin imao sa predsednikom Finske Aleksanderom Stubom i premijerom Norveške Jonasom Gar Stereom, pozitivni su u diplomatskom smislu, jer je važno da se održavaju veze, izjavio je Ljubomir Đurić iz Centra za nacionalnu politiku i dodao da se od tih razgovora ne mogu očekivati preterani rezultati.
On je u emisiji "Danas na RT" rekao da je važan svaki pokušaj nađe nekakvo rešenje, ali da je skeptičan da to može da se postigne jednim telefonskim pozivom. Smatra da je vrlo važno da se uspostavi "linija komunikacije".
"Mislim da od samog razgovora ne možemo očekivati preteran rezultat. Možda je malo čudno, ne znamo da li je bilo i koliko kordinisano sa drugim članicama EU. Teško je zamislivo da nije bilo uopšte. Finskoj jeste u interesu da tenzije splasnu, jer se graniče sa Rusijom. To je posebno važno od kada je Finska ušla u NATO, te mora postojati bilo kakav kontakt dve zemlje", naveo je on.
Naglasio je i da se ne zna o kojim se temama razgovaralo i da je razgovarano o gasu.
"Pre okončanja sukoba u Ukrajini nema nikakve šanse za značajnijim povećanjem ruskih energenata u EU. Vidimo da je evropska agenda pronalaženje alternativa. Uvozi se tečni gas iz SAD koji je sa 30 odsto sada zastupljen u EU. Ono što se može čuti u Evropi: 'Sklanjamo zavisnost Rusije, uvodimo zavisnost od Amerike'", naveo je on.
Podsetio je da "zelena agenda", stvara pritisak na Evropu, jer su rezerve energenata kod njih male, a da pronalaženje alternative za jeftin ruski gas teško ide zbog sukoba na Bliskom istoku.
Izbori u Izraelu
Građani Izraela danas izlaze na izbore, na kojima se odlučuje o daljem političkom životu Benjamina Netanjahua, koji se suočava sa oštrim kritikama. Bira se 120 poslanika za Kneset, a dve arapske stranke mogle bi da budu "tas na vagi" za buduću izraelsku vladu.
Izlaznost na ovim izborima je ogromna, do 16 sati izašlo je više od 55 odsto birača.
Đurić kaže da opoziciju povezuje želja da se smeni Netanjahu i da su ovo izbori na kojima će se odlučivati o političkim posledicama 7. oktobra 2023. i napadima Hamasa, o tome da li je neko znao da će se napad dogoditi, da li je mogli da se spreči, uspešnosti operacije u Gazi, regionalnim odnosima, kao i o odnosu sa SAD.
"Povećana izlaznost pripada arapskim glasovima, jer na izborima učestvuju dve arapske stranke. One sigurno neće ići u koaliciju sa Netanjahuom i mogle bi da podrže opoziciju da formira vladu, bez formalnog ulaska. To bi bila manjinska vlada", naveo je on.
Smatra da će Netanjahu pokušati da nađe način da ostane na vlasti.
"Ovaj izborni ciklus može da se završi i da nema pobednika ili da Netanjahu proba da napravi koaliciju koja bi dala većina u Knesetu. Međutim, takav scenario nijedno istraživanje ne pokazuje. Najrealnije je da nijedan blok nema većinu i zbog toga se najviše govori o arapskim partijama i kome se one priklone mogao bi da formira vladu. Arapske stranke će sigurno ostati van zvanične koalicije, ali uz manjinsku podršku, bili bi kontrolni faktor. Glavno pitanje koliko će pojedinačno osvojiti dva bloka, a tas na vagi su arapske stranke", naveo je on.