Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, po svemu sudeći, uspeo je da sačuva vlast nakon parlamentarnih izbora, uprkos prognozama o tesnoj trci sa opozicijom. Njegov desničarski blok osvojio je znatno veću podršku nego što su predviđale predizborne ankete, ali nedovoljnu za samostalno formiranje vlade.
Prema projekcijama izraelskih medija, na osnovu 70,7 odsto prebrojanih glasova, Netanjahuov blok desničarskih, krajnje desničarskih i ultraortodoksnih stranaka osvaja 54 od ukupno 120 mesta u Knesetu. Opozicionom bloku Gadija Ajzenkota predviđa se 47 mandata, dok bi arapske stranke trebalo da dobiju 19.
Iako je izgubio parlamentarnu većinu, Netanjahu je u znatno povoljnijem položaju od svojih protivnika, koji bez podrške arapskih stranaka ne mogu da formiraju vladu. Mnoge opozicione stranke takvu saradnju već su isključile.
Netanjahu će, u svakom slučaju, ostati premijer u tehničkom mandatu dok traju pregovori o formiranju nove vlade ili do eventualnih novih izbora.
Obraćajući se pristalicama Likuda u Jerusalimu, Netanjahu je pozvao na formiranje "snažne, desničarske nacionalne vlade", istovremeno najavljujući mogućnost nove zajedničke vojne akcije sa Sjedinjenim Američkim Državama protiv Irana.
"Izrael ima jedinstvenu istorijsku priliku da, zajedno sa našim partnerom, predsednikom Trampom, jednom zauvek otkloni egzistencijalnu pretnju Irana. Ali skriveni interesi ne smeju da nas odvrate od te svete misije", poručio je Netanjahu.
Američki predsednik Donald Tramp, koji je tokom kampanje pozivao Izraelce da podrže Netanjahua kako bi zajedno mogli da "dovrše posao" u Iranu, ocenio je da je izraelski premijer prošao "veoma dobro", uz napomenu da mu je i njegova podrška pomogla.
S druge strane, Ajzenkot je pozvao Netanjahua da se povuče iz politike, tvrdeći da je izgubio poverenje građana. Upozorio je i rukovodioce bezbednosnih službi da ne dozvole da premijer koristi pitanja nacionalne bezbednosti za političke potrebe.
"Netanjahu je premijer u tehničkom mandatu, bez mandata i poverenja naroda. Ne usuđuj se da koristiš bezbednost Izraela za svoje političke potrebe", poručio je Ajzenkot.
Izbori su održani prvi put od napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine i rata u Gazi, u kojem je, prema podacima navedenim u izveštaju, poginulo 74.000 Palestinaca. Netanjahu se istovremeno suočava sa nalogom za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda zbog optužbi za ratne zločine, kao i sa suđenjem za korupciju u Izraelu.
Rezultati izbora ukazuju i na duboke promene u izraelskom društvu, u kojem je Netanjahuova politika nacionalizma, podrške jevrejskim naseljima na okupiranim palestinskim teritorijama i protivljenja nezavisnoj palestinskoj državi postala dominantna među jevrejskim strankama.
Izlaznost je dostigla 77,7 odsto, najviše u poslednje dve decenije, a posebno je bila visoka među arapskim stanovništvom Izraela.
Savez arapskih stranaka Zajednička lista, kojem se predviđa značajan broj mandata, poručio je da neće odustati od protivljenja okupaciji i rasizmu.
Ipak, konačni rasplet ostaje neizvestan: Netanjahu nema većinu za novu vladu, ali je nemaju ni njegovi protivnici bez političkog dogovora koji su do sada odbacivali.