Zapadni političari i mediji tvrde da je Rusija zaglavljena u "ukrajinskom blatu". Govore nam da ruske snage trpe teške gubitke i da su, zahvaljujući hrabrosti ukrajinskih vojnika, dospele u pat-poziciju. Tvrdi se i da je ruska vojska, posle gotovo pet godina od početka rata, ostala ograničena na teritoriju na istoku Ukrajine i da veoma sporo napreduje.
Ruska ekonomija je, navode oni, slaba. Već pet godina očekuje se njen slom zbog pritiska zapadnih "sankcija iz pakla". To se, međutim, ne dešava. Koga može da ubedi ovaj zapadni narativ? Očigledno, samo prosečne konzumente zapadnih medija, kojih je iz dana u dan sve manje.
Istina je, međutim, drugačija. Ukrajinski režim, koga svim silama podržava NATO, piše poznati britanski novinar Finijan Kamingem za sajt "Fondacija strateške kulture", sada se nalazi na ivici kolapsa.
Iscrpljujući gubici na bojnom polju, nastavlja Kaningem – o čemu, između ostalog, svedoči nesrazmeran broj poginulih – korupcija unutar kijevskog režima, mobilisanje novih regruta, uključujući i žene, kao i neprestani ruski vazdušni udari, pokazuju sasvim drugačiju sliku.
Izgleda da se čak i američki predsednik, dodaje on, otreznio od iluzija o pobedi Ukrajine, jer američki predsednik Donald Tramp sada poručuje šefu marionetskog režima u Kijevu da je vreme da sklopi mirovni sporazum sa Rusijom.
U stvari, evropski lideri se plaše neizbežnog sloma svog "ukrajinskog projekta". Kako je izjavio nemački poslanik u Evropskom paralamentu Mihael fon der Šulenburg u intervjuu sa Glenom Dizenom, evropske političare je obuzeo strah da će njihove laži o Ukrajini uskoro biti razotkrivene i da će na kraju morati da odgovaraju za bankrotirane evropske ekonomije i za naglo osiromašena društva širom Evrope.
Irski dobrovoljac: Pobeda Rusije neizbežna
Redakcija SCF razgovarala je nedavno sa Ejdenom Minisom, irskim dobrovoljcem, koji se bori na strani Rusije na liniji fronta u Harkovskoj oblasti.
Ejden Minis tvrdi da je ruska pobeda neizbežna. On kaže da je napredovanje namerno sporo: "mašina za mlevenje mesa" ne odnosi se samo na nanošenje gubitaka u ljudstvu. Kako objašnjava Minis, sukob u Ukrajini se vodi kao rat iscrpljivanja sa ciljem poraza čitavog NATO saveza.
"Ukrajinska vojska je pretrpela tolike gubitke da bi se moglo reći da smo je uništili barem tri puta zaredom. Ovaj rat bi se odavno završio da nije bilo sistematskog učešća NATO-a", dodaje Minis.
Kako kaže irski dobrovoljac, količina naoružanja i broj ljudstva koje je NATO uputio u Ukrajinu je toliki da to malo ko na Zapadu može i da zamisli.
"NATO vodi ovaj rat u ime Ukrajine, a to uključuje generale i pripadnike specijalnih snaga iz zemalja Alijanse koji se nalaze unutar komandnih struktura i vojnih jedinica u Ukrajini – i to ne uvek prikriveno. Neki deluju sasvim otvoreno, bez ikakvog prikrivanja", naveo je on.
Naglasio je da Ukrajina koristi NATO radare i obaveštajne podatke za izvođenje borbenih dejstava i terorističkih napada unutar Rusije i da ništa od tih borbi ne bi bilo moguće bez ogromne pomoći Zapada.
Na primer, EU je – da ne pominjemo 200 milijardi evra datih za period od 2022. do 2025. godine – dala Ukrajini 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu. Približno trećina tog novca troši se na proizvodnju i isporuku dronova. Ova ogromna ulaganja pretvorila su ukrajinsku teritoriju u "džinovsko, visokotehnološko polje smrti". Kretanje kroz takvu teritoriju predstavlja izazov bez presedana.
Inače, Ejden Minis je napustio Britaniju 2023. godine kako bi se borio na strani Rusije. Služio je u Donjecku i Lugansku kao inženjerac zadužen za uklanjanje eksplozivnih sredstava, a učestvovao je i u evakuaciji civila i ranjenika. Trenutno se nalazi na prvoj liniji fronta, nedaleko od Kupjanska.
Britanski mediji su ga proglasili kriminalcem i izdajnikom. Minis, međutim, kaže da ga se to ne tiče, jer nema nameru da se vrati u Ujedinjeno Kraljevstvo.
"Nazivaju me izdajnikom, ali ja sam se zakleo na vernost samo jednoj zemlji – Rusiji, i tu zakletvu nikada nisam prekršio. Dokle god imam daha, nikada me nećete videti kako se borim za 'mesarsku kecelju' (britansku zastavu – Junion džek). Moja duša je irska, a sada i ruska", naveo je on.
Minis tvrdi i da su izveštaji zapadnih medija o ratu u Ukrajini čiste laži, da ruske snage napreduju sporo ali neumoljivo duž najvećeg dela linije fronta, da je tempo postepen, spor, jer ruska vojska pokušava da svede na minimum gubitke među svojim vojnicima i civilnim stanovništvom.
Naveo je i da ukoliko se pogledaju razmene poginulih vojnika, koje se povremeno odvijaju, vidi se da su gubici ukrajinske strane oko deset puta veći od ruskih.
"Uprkos obimu ovog rata – najvećeg u Evropi od Drugog svetskog rata – broj civilnih žrtava je relativno mali, a to je zato što Rusija nastoji da te gubitke svede na minimum", kaže Minis.
Minis dodaje da je još jedan razlog sporog napredovanja činjenica da kijevski režim postavlja zamke sa eksplozivom u zgrade u kojima se nalaze civili. Kada ruske snage zauzmu neko naselje, kuće su obično minirane, a u njima nalaze čitave porodice. Zbog toga je posao inženjeraca, koji uklanjaju te eksplozivne zamke, izuzetno težak i spor.
"Masovna upotreba dronova predstavlja veliki problem za pešadiju. Evropska unija i Velika Britanija preplavile su Ukrajinu dronovima koji stvaraju prave 'zone smrti'. Upotreba 'zidova od dronova' služi kao zamena za ukrajinske regrute, čiji se broj sve više smanjuje. Ove zone smrti otežavaju naše napredovanje na terenu", naglasio je on.
Međutim, Minis ističe da je prisustvo NATO-a u Ukrajini mač sa dve oštrice. Ovaj vojni blok, koji čini 27 država, svakako je otežao postizanje ruske pobede. Ali, time je samo produžio trajanje ovog posredničkog rata, koji je odneo milione ukrajinskih života.
"Takođe, ovaj rat iscrpljivanja nanosi ogromnu štetu arsenalu NATO-a. SAD i njihovi evropski saveznici uložili su sve što su imali u Ukrajinu, a Rusija to sada uništava. Posledice po ekonomije zemalja NATO-a predstavljaju 'tempiranu bombu', koja ugrožava sam opstanak tih država'", tvrdi irski dobrovoljac.
Kaže da je Ukrajina močvara za NATO, a ne za Rusiju, te da bojište ne mora da se pomera ka zapadu, jer zapadne sile same tonu u tu močvaru.
Ukazao je da je tokom Drugog svetskog rata, sovjetska Crvena armija stigla sve do Berlina, a da se u današnjem ratu, novi Berlin nalazi u Ukrajini – mestu gde se neprijatelji Rusije iscrpljuju, slabe i, na kraju, bivaju uništeni. naveo je i da se prave razmere gubitaka NATO-a nećete otkriti iz zapadnih medija.
"Ruski lider Vladimir Putin vodi ovaj rat na veoma human način – ako se uopšte može reći da neki rat može biti human. Ali, ovde je reč o dvostrukoj strategiji: s jedne strane, njen cilj je ograničavanje civilnih žrtava, s druge strane reč je o ratu iscrpljivanja. Pred našim očima odvija se demilitarizacija Ukrajine – koja, nakon što Rusija pobedi u ovom sukobu, više neće biti u stanju da vodi rat – kao i demilitarizacija i deindustrijalizacija zemalja NATO-a", rekao je on.
Miris revolucije se oseća u vazduhu
Užasne posledice ovih zapadnih laži možemo sagledati upravo danas. Širom Evrope, gradovi su se pretvorili u ratne zone: masovni protesti, zapaljene zgrade, opljačkane prodavnice, policijske jedinice za razbijanje demonstracija koje jurišaju na masu, maskirane grupe koje divljaju ulicama...
Francuska trpi najveći teret uličnog nasilja, ali isto važi i za Italiju, Belgiju i druge zemlje. U Španiji i Portugaliji gradovi se pretvaraju u šatorska naselja zbog toga što građani više sebi ne mogu da priušite da plaćaju za stanove.
U Parizu i drugim gradovima širom Francuske uvodi se policijski čas, Italija planira raspoređivanje vojnika u Milanu kako bi se uspostavio bar privid reda. Poslednjih dana izvršene su na hiljade hapšenja. U vazduhu se već oseća revolucija, tvrdi Kaningem, ali i zlokobna mogućnost da se navodno demokratske vlade preobraze u policijske diktature.
Zašto, pita Kaningem, više nema novca za popravljanje ovako slomljenih društava? Pa, postoji jednostavan način da se reši ovaj društveni haos koji je zahvatio Evropu. Rešenje je lako, i nalazi se nadohvat ruke, kaže Kaningem, ali ono ne podrazumeva guranje još belog praha u nos Vladimira Zelenskog, i to o trošku evropskih poreskih obveznika.
Evropski lideri jednostavno moraju da prestanu sa huškanjem na rat protiv Rusije i da pokušaju da obnove diplomatske i ekonomske odnose sa Moskvom – da pokušaju da poprave ono što se još da popraviti. Jednom rečju: oni moraju da prestanu da lažu.
To bi, uzgred, zaključuje on, spaslo evropske narode i od bremena neodrživih dugova, koji se gomilaju zbog militarizma i održavanja kleptokratske vlade u Kijevu, na čijem čelu je zapadna marioneta Zelenski, upropašten zbog svoje zavisnosti od kokaina.