Značajan uspeh koji su palestinske stranke ostvarile na opštim izborima u Izraelu predstavlja hitan i suštinski izazov za glavnu opoziciju u zemlji: ili će sarađivati sa arapskim Izraelcima, ili će Benjaminu Netanjahuu pružiti put ka političkom opstanku.
Nakon objavljivanja izlaznih anketa u utorak, lider opozicionog bloka Gadi Ajzenkot proglasio ih je pobedom "cionističke nacionalne većine u Izraelu", ali čini se da će stvarni ishod biti daleko složeniji, piše "Gardijan".
Najveća razlika između novog i prethodnog saziva Kneseta biće značajno veća zastupljenost palestinskih stranaka, za koje se procenjuje da će osvojiti između 17 i 18 poslaničkih mesta, što je porast u odnosu na dosadašnjih 10. To menja odnos snaga na izraelskoj političkoj sceni. Arapski Izraelci više neće moći tako lako da budu gurnuti u stranu ili ignorisani.
Prema izlaznim anketama, opozicioni blok koji predvodi Ajzenkot i vladajuća koalicija na čelu sa Netanjahuom imaju približno isti broj glasova. Iako bi premijerova stranka Likud mogla ostati pojedinačna stranka sa najviše mandata, nijedna strana nema dovoljnu podršku da obezbedi 61 mesto, koliko je potrebno za većinu u parlamentu koji broji 120 poslanika.
Ukoliko zvanični rezultati potvrde ove procene, predsednik Izraela Isak Hercog imaće diskreciono pravo da odluči kome će prvom poveriti mandat za formiranje vlade. Ako jedan kandidat ne uspe u tome u roku od šest nedelja, prilika se pruža sledećem kandidatu. Ovaj proces bi mogao da potraje veoma dugo, a tokom tog perioda Netanjahuova koalicija bi nastavila da obavlja dužnost u tehničkom mandatu.
Ajzenkot bi mogao da tvrdi da ima šansu da pregovorima obezbedi većinu u Knesetu. Međutim, da bi to postigao, on i njegovi partneri iz takozvanog "bloka za promene" morali bi da sednu za pregovarački sto sa palestinskim političkim grupacijama – Zajedničkom listom i strankom Raam (akronim za Ujedinjenu arapsku listu).
Verovatno bi im bilo lakše da pronađu zajednički jezik sa strankom Raam i njenim liderom, Mansurom Abasom. Abas je već učestvovao u desničarskoj vladi Naftalija Beneta, a sada je mlađi partner u Ajzenkotovom bloku. Abas ima zamenika koji je Jevrejin i cionista; pokazao je spremnost na političke kompromise, a u utorak je izričito izjavio da mu je prioritet da "na ovim izborima sruši Benjamina Netanjahua, (Bezalela) Smotriča i (Itamara) Ben-Gvira".
Međutim, većina procena zasnovanih na izlaznim anketama ukazuje na to da je Raam manja od dve palestinske grupacije, sa projektovanih sedam mesta u novom Knesetu. Nije jasno da li bi to bilo dovoljno – čak i ako bi se postigao dogovor uz saglasnost ostalih članova Ajzenkotovog bloka – za formiranje većinske vlade.
Pregovori sa Zajedničkom listom, kojoj se predviđa 11 ili više mesta, bili bi teži. Ajzenkot je postavio četiri uslova: priznavanje Izraela kao jevrejske i demokratske države; prihvatanje vrednosti izraženih u Deklaraciji o nezavisnosti Izraela; uvođenje obaveznog služenja vojnog roka za palestinske građane Izraela (koji su trenutno izuzeti od te obaveze); i osuda Hamasa kao terorističke organizacije.
U utorak, dok su se glasovi još uvek brojali, Amdžad Šbita – generalni sekretar Hadaša, socijalističke stranke koja čini najveću frakciju unutar Zajedničke liste – izjavio je da Ajzenkot nije u poziciji da postavlja uslove za koalicione pregovore.
"Postavljanje uslova neće proći kod 'Zajedničke liste'", rekao je Šbita. "Pregovaraćemo kao ravnopravni partneri, jer smo potrebni jedni drugima."
Ukoliko ne dođe do dogovora sa jednom ili obe palestinske grupacije, moguće je da će Ajzenkot pokušati da formira manjinsku vladu, uz neformalne dogovore o podršci od slučaja do slučaja, koji bi održavali novu koaliciju na okupu.
To bi bilo nestabilno rešenje, zbog čega su novi izbori više nego verovatni. Takav ishod bi Netanjahuu pružio priliku da okupi podršku među konzervativnim izraelskim Jevrejima i da tvrdi kako se njegov predizborni slogan – "Desnica ili Palestina" (koji se na hebrejskom jeziku čak i rimuje) – pokazao kao ispravan.
Netanjahu je i ranije, tokom svoje tri decenije na vlasti ili u njenoj neposrednoj blizini, delovao kao poražen, ali je svaki put uspevao da se vrati, zahvaljujući svojim izuzetnim taktičkim veštinama u sklapanju političkih dogovora. Niko još ne isključuje mogućnost još jednog zapanjujućeg političkog izvlačenja iz bezizlazne situacije. Međutim, ovoga puta, ukoliko zaista uspe da se vrati, svoj "vaskrs" dugovaće svojim deklarisanim političkim neprijateljima – koji su mu pružili spas – umesto da sklopi istorijske kompromise preko dubokog rasnog jaza u Izraelu.
Govoreći na proslavi pobede Zajedničke liste u Nazaretu, u ranim jutarnjim satima u sredu, jedan zvaničnik stranke izjavio je: "Cionistička opozicija moraće da bira između nadmoći i izgradnje demokratije."