Stranka Likud, koju predvodi izraelski premijer Benjamin Netanjahu, saopštila je da su izborne prevare, koje su navodno počinili arapski građani, sprečile Netanjahua da ostvari jasnu pobedu na izborima u zemlji.
U saopštenju Likuda, koje je Netanjahu podelio na društvenim mrežama, ova desničarska stranka oštro je kritikovala preliminarne rezultate izbora održanih u utorak uveče, tvrdeći da postoje "dokazi o izbornoj krađi na mnogim arapskim biračkim mestima" i pozivajući nadležne organe da "reaguju oštro i brzo".
Optužbe nisu potvrđene, a Likud nije pružio nikakve dokaze koji bi ih potkrepili. Prema navodima lokalnih medija, izraelska policija je saopštila da nema dokaza koji bi ukazivali na to da su arapske stranke pokušale da utiču na izborni proces.
Rezultati izbora održanih u utorak uveče još uvek nisu jasni. S obzirom na to da ni Netanjahuova koalicija, ni opozicioni blok koji predvodi Gadi Ajzenkot, nisu ni blizu potrebne većine od 61 poslaničkog mesta, formiranje neke vrste koalicione vlade deluje kao realna mogućnost. To gotovo izvesno znači da će uslediti višenedeljni pregovori o formiranju nove izraelske vlade.
Rekordno visoka izlaznost arapskih glasača u Izraelu odražava stepen gneva i frustracije zbog Netanjahuove politike prema palestinskom stanovništvu. Prema izveštajima izraelskih medija, arapske stranke su ostvarile rezultate iznad očekivanja – gotovo su udvostručile broj svojih poslaničkih mesta, sa 10 na 19, čime su stekle potencijalni uticaj na budućnost vlade.
Kakvi su rezultati izbora u Izraelu?
Netanijahuov Likud ostaje najveća politička stranka u Izraelu, a prema procenama osvojiće 26 poslaničkih mesta, što je pad u odnosu na 32 mesta iz 2022. godine.
Stranka Jašar, koju predvodi Netanjahuov glavni rival, bivši načelnik generalštaba Gadi Ajzenkot, nalazi se na drugom mestu sa 21 poslaničkim mestom.
Oba političara predvode velike blokove u kojima potencijalno može doći do unutrašnjih razmirica. Zajedno sa četiri stranke klero-desnice – Ocma Jehudit, Ujedinjeni judaizam Tore, Šas i Verski cionizam – Netanjahuov blok kontroliše 53 poslanička mesta, što je za deset manje od većine.
Ajzenkotov opozicioni blok čine stranka Jašar, stranka B’Jahad (koju predvode bivši premijeri Naftali Benet i Jair Lapid), Demokrate Jaira Golana, kao i Izrael bejtenu – desničarska stranka na čijem je čelu bivši ministar odbrane Avigdor Liberman. Ovaj blok zajedno kontroliše 48 poslaničkih mesta.
A šta je sa Arapima?
Dve glavne arapske stranke u Izraelu – Zajednička lista Jusefa Džabarina i Raam Mansura Abasa – gotovo su udvostručile svoje prisustvo u Knesetu. Podstaknuti gnevom zbog Netanjahuovog rata u Gazi i njegovog imenovanja otvorenih zagovornika jevrejske nadmoći na ministarske položaje, glasači u sredinama sa arapskom većinom izašli su na birališta u rekordnom broju. Time su Zajedničkoj listi obezbedili 12, a Raamu 7 poslaničkih mesta – što je značajan porast u odnosu na ukupno 10 mesta koliko su imale 2022. godine.
Sa ukupno 19 poslaničkih mesta, arapske stranke bi mogle imati ključnu ulogu u formiranju vlade kada počnu pregovori o koalicijama. Ipak, teško da će pronaći saveznike unutar bilo kog od blokova koje predvode Jevreji.
Hoće li Netanjahu sarađivati sa Arapima?
Netanjahu je izričito odbacio mogućnost saradnje sa bilo kojom od arapskih stranaka. "Zabranjeno je, jednostavno zabranjeno, ugrožavati Izrael i formirati vladu koja se oslanja na anticionističke arapske stranke", izjavio je on nakon zatvaranja birališta.
Ajzenkotova stranka je u startu upozorila da će Netanjahu pokušati da delegitimizuje izbore. "Netanjahu je u panici, počeo je da izmišlja priče i tvrdi da se izbori kradu", naveo je Jašar u saopštenju. "To nije slučajno. On već priprema teren za osporavanje izbornih rezultata".
Šta je sa opozicijom?
S druge strane, lider Demokrata Jair Golan pozvao je blok protivnika Netanjahua da stupi u kontakt sa strankom Raam i Zajedničkom listom kako bi se Netanjahu svrgnuo s vlasti. Saradnja sa ove dve arapske stranke donela bi tom bloku 65 poslaničkih mesta – što predstavlja jasnu većinu.
Ko će formirati vladu u Izraelu?
Predsednik Izraela Isak Hercog će na kraju odlučiti koji politički lider ima najveće šanse da formira stabilnu vladu, te će mu poveriti zadatak sastavljanja koalicije. Hercog je pozvao sve stranke da uđu u pregovore "otvorenog uma".
Dok počinje političko "trgovanje", u nastavku su predstavljena tri moguća ishoda:
Netanjahu ponovo okuplja desnicu
Netanjahu bi mogao da obezbedi većinu postizanjem dogovora sa Benetom i Libermanom, čime bi njihovu grupaciju izdvojio iz opozicionog bloka. Iako su obojica desničari, u svojim kampanjama su se zalagali za svrgavanje Netanjahua i uvođenje obaveznog vojnog roka za ultraortodoksne zajednice u Izraelu. U tom slučaju, Netanjahu bi verovatno izgubio podršku dve ultraortodoksne stranke u svojoj koaliciji – Ujedinjenog judaizma Tore i Šasa.
Zamena tih stranaka Benetovom i Libermanovom grupacijom ostavila bi Netanjahuov blok još dalje od većine, što znači da bi jedna od strana morala da odustane od svojih ključnih predizbornih obećanja kako bi ovaj aranžman bio moguć.
Ajzenkot se pridružuje Arapima
Opozicioni blok predvođen Ajzenkotom mogao bi brzo da obezbedi većinu i formira vladu, ali samo pod uslovom da on, Benet i Liberman procene da je preuzimanje vlasti vredno saradnje sa arapskim strankama – ili obezbeđivanja njihovog uzdržavanja prilikom glasanja.
Takav potez bi nosio političke posledice za sve uključene strane. U trenutku kada je javna podrška rešenju sa dve države doživela kolaps, a manje Izraelaca nego ikada ranije veruje da "ne mogu mirno koegzistirati" sa svojim palestinskim susedima, Ajzenkot, Benet i Liberman bi rizikovali da otuđe svoje glasače desne orijentacije.
Isto tako, arapski glasači bi svako partnerstvo sa izraelskom desnicom mogli doživeti kao izdaju "Zajedničke liste" i stranke Raam.
Velika cionistička koalicija?
Vlada nacionalnog jedinstva – u kojoj bi Netanjahu i Ajzenkot naizmenično obavljali funkciju premijera, uz podršku Beneta i Libermana – mogla bi delovati kao očigledno rešenje za sve uključene strane.
Stranke Likud, Jašar, Bejahad i Izrael bejtenu imaju usaglašene stavove o bezbednosnim pitanjima, a ulazak u veliku koaliciju omogućio bi Netanjahuu da se oslobodi svojih ultraortodoksnih i krajnje desnih partnera, dok bi Ajzenkot mogao da prekine veze sa Demokratama i Arapima.
Ovakvo rešenje nije bez presedana. Godine 2020, Netanjahu i Beni Ganc – bivši general centrističkih stavova – postigli su dogovor o podeli vlasti nakon tri izborna ciklusa u periodu kraćem od godinu dana.
Međutim, njihova koalicija se raspala za manje od godinu dana, i to u trenutku kada je izraelska politička scena bila manje polarizovana nego danas. Ovoga puta, svi Netanjahuovi protivnici usmerili su svoje kampanje na njegovo smenjivanje sa premijerske funkcije, pri čemu ga Ajzenkot optužuje za korupciju, nesposobnost i zanemarivanje "desetina upozorenja" uoči napada Hamasa na Izrael 2023. godine.
Alternativa za Izrael: politički ćorsokak i novi izbori
Ukoliko nijedan od ovih aranžmana ne urodi plodom, Izrael bi mogao biti gurnut u još jedan izborni ciklus. Učestali izbori i neuspešni koalicioni pregovori bili su obeležje izraelske politike sve dok napad od 7. oktobra i ratovi koji su usledili nisu doneli period relativne stabilnosti. Naime, u četiri godine pre 2022, Izrael je prošao kroz pet izbornih ciklusa.
Hercog je jasno stavio do znanja da želi da izbegne takav ishod. "Moramo učiniti sve što je u našoj moći – posebno nakon jučerašnjih događaja – kako bismo izbegli još jedan krug izbora", rekao je on u utorak. Ipak, ukoliko glavne izraelske stranke ne pronađu neku vrstu kompromisa, novi izbori bi mogli biti neizbežni.