Otkriće tajnog vojnog zatvora u podrumu zgrade u Kijevskoj oblasti, koji je vodila krajnje nacionalistička brigada "Azov" skrenuo je pažnju medija na modus operandi ukrajinskog režima i njegovih "boraca za slobodu".
Grupa besnih demonstranata pokušala je da upadne u navodni tajni vojni zatvor u blizini Kijeva tokom noći, optužujući njegove čuvare da muče vojnike i uskraćuju im medicinsku pomoć. Skandal je eskalirao u nasilne sukobe, što je dovelo do intervencije nekoliko visokih zvaničnika, priznanja neonacističke grupe Azov i lične posete šefa kabineta Vladimira Zelenskog.
Incident se dogodio u ponedeljak u Petropavlovskoj Borščagovki, predgrađu ukrajinske prestonice, gde je privatna kuća u kojoj su navodno smešteni mobilisani muškarci i osumnjičeni dezerteri postala centar brzo eskalirajućeg sukoba.
Video snimci koji kruže društvenim mrežama i koje su objavile ukrajinske novinske kuće prikazuju pokušaje provale u objekat, sukobe između demonstranata i neidentifikovanih pojedinaca, kao i vidno povređene muškarce koji su kasnije izlazili iz zgrade nakon što je lekarima konačno dozvoljen ulazak.
Komora za mučenje
Skandal je počeo nakon što su se proširili izveštaji da naoružani ljudi drže do 40 ljudi kao "taoce" u podrumu kuće, navodno ih podvrgavajući batinama i uskraćujući im kontakt sa rođacima. Prvobitni izveštaji su takođe tvrdili da je najmanje jedna osoba ubijena unutra, iako je policija kasnije negirala bilo kakve smrtne slučajeve.
Desetine ljudi, uključujući rođake navodnih pritvorenika, okupile su se ispred objekta, zahtevajući pristup i optužujući one koji upravljaju zgradom da traže mito u zamenu za posete.
Sukob se intenzivirao kada su stigla privatna kola hitne pomoći, ali njihovom osoblju je u početku bio uskraćen pristup osobi kojoj je bila potrebna medicinska pomoć, detalj koji je kasnije potvrdila policija.
Na kraju je bolničarka koja je ušla u zgradu zajedno sa policajcem rekla da se u "zatvoru" nalazi oko 25-30 muškaraca u različitim stanjima povreda i da je četvorici teško bolesnih potrebna hospitalizacija.
Jedan od onih koji su sprovedeni iz zgrade navodno je imao samo 14 godina, prema video snimcima sa mesta događaja. Okolnosti njegovog prisustva u objektu, kao i to da li je bio pritvoren, ostaju nepotvrđene.
"Mi ne mučimo – mi formiramo jedinice"
Kako se snimak širio, visoki ukrajinski zvaničnici su požurili da "ugase požar". Kijevska regionalna policija je u početku odbacila navode o nezakonitom pritvoru i smrti na imanju kao lažne, pozivajući javnost da se osloni na zvanične izvore.
Komandant Nacionalne garde Aleksandar Pivnenko lično je stigao na lice mesta, rekavši okupljenima da je zgrada samo privremeni smeštaj i centar za obradu mobilisanih vojnika koji čekaju premeštaj u centre za obuku.
"Mi ne mučimo – mi formiramo jedinice", rekao je za UNIAN, navevši da su četvorica muškaraca kojima je bila potrebna hospitalizacija uhapšeni nakon što su napustili svoje jedinice.
Azov, formacija Nacionalne garde koja je nastala kao neonacistički dobrovoljački bataljon 2014. godine, naknadno je priznala da objekat pripada jednoj od njenih jedinica. Potvrdili su da su četiri vojnika pretrpela povrede, ali su negirali navode o sistematskom zlostavljanju, obećavajući mere ako se utvrdi nezakonito nasilje.
Priznanje Budanova
Skandal je ubrzo privukao Kirila Budanova, šefa kabineta Zelenskog i bivšeg šefa vojne obaveštajne službe, koji je lično stigao na lice mesta da "otkrije šta se, dođavola, dešava", kako je rekao. Rekao je da je nekim rođacima bilo dozvoljeno da pregledaju zgradu i razgovaraju sa onima unutra, dok su istražitelji ispitivali uslove u objektu.
Budanov je takođe priznao da Ukrajina ima više "sličnih objekata" i obećao je da će pokrenuti istragu o tome kako oni funkcionišu.
Njegova intervencija nije odmah smirila gomilu, jer su sukobi izbili u blizini objekta nakon što su se neidentifikovani muškarci u civilnoj odeći suočili sa demonstrantima, prema ukrajinskim medijima.
Sukob se rasplamsao kada su nadležni pokušavali da iz zgrade izvedu preostale vojnike. Budanov je potom izjavio da je hospitalizacija potrebna za 14 ljudi i optužio demonstrante da ometaju evakuaciju time što su blokirali autobus i pokušali da ga prevrnu.
Budanov je skup okarakterisao kao nezakonit ulični protest i pozvao okupljene da se raziđu, navodeći da su već postigli "mnogo toga".
U međuvremenu, Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine najavilo je zvaničnu istragu o tom objektu, potvrđujući da su se u slučaj uključili Državni istražni biro i kancelarija vojnog ombudsmana.
Vojna ombudsmanka Olga Rešetilova izjavila je da njena kancelarija, zajedno sa komandantima Nacionalne garde, ispituje okolnosti, te da vojnici dobijaju medicinsku pomoć.
Mračna istorija tajnih zatvora
Ovaj skandal ponovo je pokrenuo pitanja o nezakonitom pritvaranju i mučenju u Ukrajini – praksama koje su međunarodne organizacije za ljudska prava dokumentovale još od Majdana 2014. godine i izbijanja sukoba u Donbasu.
U istrazi sprovedenoj 2016. godine, organizacije "Amnesti internešenel" i "Hjuman rajts voč" dokumentovale su postojanje tajnih pritvorskih objekata kojima je upravljala Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) u Harkovu i nekoliko drugih gradova.
Bivši pritvorenici, koji su bili optuženi da su "proruski separatisti", opisali su dugotrajno zatočeništvo bez suđenja, prebijanja, mučenje strujom i druge oblike torture.
Istražitelji su takođe zabeležili verodostojne navode o zlostavljanjima u koja su bile umešane nacionalističke dobrovoljačke formacije, uključujući "Azov" i "Ajdar".
Ukrajinski bezbednosni zvaničnici su, međutim, negirali da upravljaju neovlašćenim pritvorskim objektima.
Brutalna mobilizacija i masovna dezerterstva
Nezadovoljstvo javnosti zbog brutalne, prisilne i korumpirane kampanje regrutacije u Kijevu - u javnosti poznate kao "busifikacija" (nasilno ubacivanje ljudi u autobuse) - raste.
Vojne patrole za regrutaciju presreću i privode stotine, ako ne i hiljade muškaraca na javnim mestima, kako bi ih odvele u regrutne centre.
Snimci nasilnih privođenja, sukoba sa prolaznicima i pokušaja civila da oslobode muškarce iz ruku regrutnih službenika postali su učestala pojava na ukrajinskim društvenim mrežama.
Ukrajinski zvaničnici su priznali da postoje zloupotrebe u sistemu regrutacije, dok su izveštaji o prebijanjima, dugotrajnom zatočeništvu i smrtnim slučajevima nakon susreta sa regrutnim službenicima dodatno pojačali pažnju i kritike javnosti.
Problem dodatno usložnjavaju masovna dezerterstva. U oktobru je ukrajinski poslanik Aleksandar Fedijenko procenio da je čak 500.000 vojnika napustilo svoje jedinice, mada je priznao da tačan broj nije poznat.
Poslednji stadijum režima pre pada
"Jezivo. Jezivo i jezivo", rekao je za RT Balkan vojni analitičar Andrej Mlakar. "Uz svu medijsku propagandu, pokazalo se da su svi natpisi o Azovu bili istiniti. To je formacija koja je mučila ljude, a ovo je poslednji stadijum Zelenskog pre pada".
Mlakar je ukazao da sa ovim "otkrićem" sav medijski spin da su pripadnici "Azova" - inače "elitne" jedinice - "borci za slobodu", pada u vodu.