Iz perspektive Vašingtona stvari su jasne: odluka predsednika Donalda Trampa da uđe u rat sa Iranom koštala je Republikansku stranku pobede na izborima na sredini mandata. RT internešenel analizira kako je rat Benjamina Netanjahua postao Trampov problem i da li će Izrael snositi bilo kakve posledice.
Republikanska stranka je doživela težak poraz na izborima održanim u utorak, omogućivši demokratama da ostvare najveću većinu u Predstavničkom domu još od vremena kada je Bil Klinton 1993. godine ušao u Belu kuću, kao i većinu od najmanje deset mesta u Senatu. Demokrate su preuzele senatorska mesta u Teksasu, Južnoj Karolini, Severnoj Karolini, Kanzasu, Ajovi, Ohaju i Mejnu, dok su kandidati za guvernere koje je podržao Tramp – Vivek Ramasvami i Greg Abot – izgubili u Ohaju, odnosno Teksasu; državama u kojima je Tramp 2024. godine ubedljivo pobedio.
Sve ovo predstavlja dramatičan zaokret u odnosu na 2024. godinu, kada su Tramp i Republikanska stranka dobili snažan mandat nakon obećanja da će smanjiti troškove i držati SAD podalje od stranih ratova.
Da li je Izrael koštao Trampa pobede na izborima?
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu posetio je Belu kuću pet puta u periodu između Trampove inauguracije i početka operacije "Epski bes" u februaru ove godine. Izraelski lider se konsultovao sa Trampovim najbližim neokonzervativnim saveznicima – među kojima je bio i pokojni senator Lindzi Grejem – tražeći savete kako da ubedi Trampa da uđe u rat sa Iranom. Kada je rat počeo, čitava vojska proizraelski nastrojenih autora podkasta i uticajnih ličnosti na internetu uveravala je Trampovu glasačku bazu da će rat biti lako dobijen i da neće imati nikakvog uticaja na izbore na sredini mandata.
"Mislim da će ovo na izborima na sredini mandata biti tek beznačajna fusnota", predvideo je u aprilu, dva meseca nakon početka rata, konzervativni novinar Vil Čemberlejn. "Šta god da se desi na izborima, čini se da Iran neće biti presudan faktor ni u jednom ni u drugom smeru", izjavio je u septembru Mark Levin, radijski voditelj naklonjen Izraelu u razgovoru sa autorom podkasta Benom Šapirom.
Šapiro, koji je, baš kao i Levin, godinama lobirao za rat sa Iranom, tvrdio je da Trampova nepopularnost u periodu pred izbore "nije posledica ovih stvari". Tramp je ušao u rat bez jasnih uslova za pobedu ili plana za izlazak iz sukoba, a prema rečima državnog sekretara Marka Rubija – na direktan zahtev Izraela. Iako je ovaj rat najnepopularnija američka vojna avantura još od Vijetnama, istraživanje centra "Pju" pokazalo je da je spoljna politika tek šesto najvažnije pitanje za glasače na izborima na sredini mandata, dok je ekonomija na prvom mestu. Tramp i Republikanska stranka verovatno bi preživeli nepopularan rat da zatvaranje Ormuskog moreuza nije dovelo do rekordnih cena goriva, čime su potkopana njegova predizborna obećanja da će poništiti enormne troškove iz Bajdenove ere.
Kakav je stav desnice?
Za mnoge u Trampovoj izvornoj MAGA bazi, rat je bio katastrofalna, potpuno nepotrebna greška koja je republikance direktno koštala pobede na izborima. "Tramp je pokrenuo nepopularan i besmislen rat. Cene goriva su previsoke. Ljudi ne mogu da priušte osnovne namirnice. Tramp je napustio poruku 'Amerika na prvom mestu'. Zato republikanci doživljavaju debakl. Vrlo je jednostavno", napisao je na platformi Iks voditelj podkasta Met Volš.
"Večerašnji rezultat je pravi masakr – a sve zbog Irana", objavio je desničarski influenser Skot Grir, dodajući da je "poricanje te činjenice samo očajnički pokušaj samoobmane".
"Predsednik Tramp – a teško je čak i razumeti zašto – nastavlja da radi sve što mu Netanjahu naredi", izjavila je za RT bivša članica Predstavničkog doma Mardžori Tejlor Grin. "Gledaćemo kako se ovaj rat nastavlja."
Proizraelski nastrojena desnica izbegla je odgovornost za poraz. "Na ogromnu većinu nas taj rat uopšte ne utiče", rekao je Levin u izbornoj noći. "Ako izgubimo... to nije zbog rata sa Iranom." Neokonzervativni influenser Džoel Beri nije pripisao poraz Trampovom ratu ili visokim cenama goriva, već "sofisticiranoj spoljnoj kampanji demoralizacije" koja je skrenula pažnju na ta pitanja, kao i činjenici da su republikanci zauzeli "socijalistički stav prema ekonomiji i postali popustljivi po pitanju abortusa".
U Teheranu je procena slična. "Mislim da je agresivni rat protiv Irana odigrao ključnu ulogu u Trampovom porazu", rekao je za RT profesor Univerziteta u Teheranu Mohamad Marandi. "Iranski otpor, izdržljivost i nepokolebljivost pred Trampom, Netanjahuom i cionističkim lobijem... to je preokrenulo situaciju protiv Trampa."
"Iako u Vašingtonu postoji neka vrsta 'jedinstvene stranke'", nastavio je Marandi, "obični ljudi su smatrali da je ovo jedini način da iznesu svoje stavove. Bio je to težak poraz za Trampa i za cionizam."
Da li je Izrael izgubio svoju opkladu?
Vršeći pritisak na Trampa da napadne Iran, Netanjahu je uspeo tamo gde mu to nije pošlo za rukom sa Džordžom V. Bušom, Barakom Obamom i Džozefom Bajdenom. Tramp je, primetio je izraelski premijer prošle godine, "najveći prijatelj kojeg je Izrael ikada imao u Beloj kući. Nijedan američki predsednik nikada nije učinio više za Izrael. Ni blizu."
Prema podacima dostavljenim Saveznoj izbornoj komisiji, donatori naklonjeni Izraelu potrošili su oko 123 miliona dolara na Trampovu kampanju 2024. godine, pri čemu je najveći deo – 106 miliona dolara – izdvojila izraelsko-američka megadonatorka Mirijam Adelson.
Od tada, Tramp je iz svog MAGA pokreta uklonio "antiizraelske" glasove – uključujući Grin, kongresmena Tomasa Masija, bivšeg direktora Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Džoa Kenta, kao i čitav niz medijskih saveznika koji su mu ranije bili lojalni, poput Takera Karlsona i Aleksa Džonsa – i pružio Netanjahuu rat kakav je ovaj decenijama priželjkivao, mada po cenu interesa Zapadnog Jerusalima.
Američke simpatije prema Izraelu u odnosu na Palestince nalaze se na najnižem nivou ikada; više od polovine svih Amerikanaca želi da se vojna pomoć Izraelu ukine ili smanji, a 71 posto Amerikanaca je u aprilu u anketi agencije Ipsos izjavilo da ne želi nikakve veze sa različitim sukobima u kojima Izrael učestvuje na Bliskom istoku.
Desetine miliona dolara donacija od strane moćnog izraelskog lobija u SAD nisu uspele da spreče kandidate – poput novoizabranog senatora Abdula el Sajeda u Mičigenu, kao i novoizabranih članova Predstavničkog doma Darijalize Avile Ševalije u Njujorku, Adama Hamavija u Nju Džersiju i Donavana Makinija u Mičigenu – da odnesu pobedu na izborima, iako su nastupali sa izrazito antiizraelskom retorikom.
Kongres, u kojem dominiraju demokrate, možda će biti nešto manje popustljiv prema Netanjahuovim zahtevima. Međutim, bez obzira na izborni rezultat republikanaca, izraelski lider se trenutno bori za formiranje koalicije nakon što je izgubio većinu na parlamentarnim izborima održanim prošle nedelje, te je moguće da u januaru više neće biti na vlasti.
Štaviše, izraelski lobi ostaje snažan činilac u američkoj politici, a njegov uticaj prevazilazi stranačke podele. Hakim Džefris, koji će u januaru preuzeti funkciju predsedavajućeg Predstavničkog doma, nalazi se među 354 od 433 aktuelna člana tog doma koji su primili finansijska sredstva od izraelske lobističke organizacije AIPAK. S druge strane, El Sajed će biti jedini senator koji nije prihvatio novac od AIPAK-a ili drugih proizraelskih grupa, kao što su "Džej strit" ili Republikanska jevrejska koalicija.
Prema podacima platforme "Ko finansira mog predstavnika?", AIPAK je na ovogodišnje izbore na sredini mandata potrošio 120 miliona dolara, a 245 od 267 kandidata koje je ova grupa podržala – što čini 92 odsto – pobedilo je u utorak u svojim izbornim trkama.
"Nije važno da li je reč o Demokratskoj ili Republikanskoj stranci", izjavio je Marandi. "Obe stranke su potpuno korumpirane i vezane za, kako bih ja to nazvao, 'Epstinovu klasu'. Pitanje nije toliko u tome ko će koga zameniti, već u tome što se raspoloženje među običnim Amerikancima promenilo. Ako elite to ne uzmu u obzir, zapašće u nevolje."
Da li je Iran pobedio na izborima?
To da li će Iran imati koristi od poraza republikanaca u velikoj meri zavisi od toga šta će Tramp dalje učiniti. Iako su izbori na sredini mandata možda pretvorili Trampa u političara čiji je uticaj na izmaku (tzv. hromu patku) i naneli Republikanskoj stranci poraz koji će se osećati generacijama, predsednik i dalje zadržava moć da započne rat – a upravo to od njega traže neki od njegovih najglasnijih saveznika kojima je "Izrael na prvom mestu".
"Sada nema šta da se izgubi", napisala je na platformi Iks proizraelska influenserka Lora Lumer. "Vreme je da predsednik Tramp jednom zauvek reši pitanje Irana. Samo napred."
"Tramp još uvek ima vremena da sruši (iranski) režim i ostane upamćen kao jedan od najvećih američkih predsednika", objavio je izraelski analitičar dr Eli David.
Tramp je jasno nagovestio da bi nakon izbora na sredini mandata mogao ponovo da pokrene rat; prošle nedelje je na jednom skupu rekao svojim pristalicama: "Videćete Iran za par nedelja". U razgovoru za "Foks njuz" posle izbora, predsednik je izjavio da "u kratkom vremenskom roku moramo da preduzmemo nešto krupno" protiv Irana, dodajući da bi to verovatno podrazumevalo "snažan udarac".
Ukoliko Tramp krene tim putem, on se nalazi u situaciji koja liči na odbrojavanje. Novi saziv Kongresa, pod kontrolom demokrata, stupa na dužnost 3. januara. Iako su demokrate ove godine glasale za nekoliko rezolucija čiji je cilj bio da spreče Trampa da započne rat protiv Irana, sve su bile osuđene na neuspeh jer su republikanci kontrolisali oba doma Kongresa. Sada birači očekuju da čak i oni senatori i članovi Predstavničkog doma, koje finansira AIPAK, preduzmu konkretne korake i ograniče Trampova ratna ovlašćenja.
"Ako Tramp sada odluči da napadne Iran", rekao je Marandi, "demokrate, kao i pojedini republikanci, naći će se pod pritiskom da mu se suprotstave – svidela se ta ideja njihovim finansijerima ili ne."
Teheran ne polaže nade u promenu kursa Vašingtona, ali izbori održani u utorak uputili su obema strankama lekciju koja će odjekivati još godinama: upuštanje u sukob sa Iranom ekonomski je neodrživo, unutar zemlje nepopularno, a za svakoga ko se nalazi u Beloj kući – predstavlja političko samoubistvo.
Tramp i Republikanska stranka platili su najvišu cenu jer su pristali da vode rat Benjamina Netanjahua; pritom, samo su najtvrdokorniji zagovornici politike "Izrael na prvom mestu" unutar republikanskog tabora sugerisali da je za težak poraz koji je stranka pretrpela u utorak krivo nešto drugo.
Kada je reč o Izraelu, situacija je manje jasna. Netanjahu – ili bilo ko ko ga nasledi – možda nikada više neće imati američkog predsednika tako naklonjenog kao što je bio Tramp. Ipak, Izraelci u Vašingtonu i dalje imaju moćan lobi koji će, baš kao što to čini već decenijama, usmeriti svoje delovanje na novi saziv Kongresa, nastojeći da izvlačenje SAD iz rata sa Iranom učini što težim.