"Vašington post" priznaje: Izolacija Rusije nije uspela, sada je Zapad u sukobu sa ostatkom sveta

Sukob u Ukrajini razotkrio je duboku globalnu podelu i granice uticaja SAD na svetski poredak koji se brzo menja, piše "Vašington post" i ukazuje da postoje brojni dokazi da je pokušaj izolacije Vladimira Putina propao.

Tako su vlasti Indije prošle nedelje saopštile da je trgovinska razmena sa Rusijom povećana za 400 odsto od početka ukrajinske krize, a u prethodnih nekoliko nedelja, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov obišao je devet država Afrike i Bliskog istoka, uključujući Južnoafričku Republiku, čija je šefica diplomatije Naledi Pandor istakla da je sastanak bio predivan, a JAR i Rusiju je nazvala prijateljima.

Američki list navodi da će, na prvu godišnjicu od početka sukoba, južnoafrička mornarica učestvovati na vojnoj vežbi sa Rusijom i Kinom u Indijskom okeanu, te da se time šalje snažna poruka solidarnosti u danu koji su Sjedinjene Države videle kao priliku za ponovno insistiranje na osudi Rusije širom sveta.

Američki zvaničnici ističu da je velika većina (141 od 193) članica Ujedinjenih nacija glasala za osudu Rusije zbog započinjanja Specijalne vojne operacije, međutim, list ukazuje da su samo 33 države uvele sankcije Rusiji, kao i da sličan broj zemalja Ukrajini šalje oružje.

Zapravo, dve trećine svetske populacije žive u zemljama koje su se uzdržale od osude Rusije, piše "Vašington post", pozivajući se na istraživanje agencije "Ekonomist intelidžens unit".

"Ovde nije reč o bici između slobode i diktature, kao što to Bajden često sugeriše", kaže Vilijam Gumede iz johanezburške Fondacije "Demokrasi vorks" koja se bavi promocijom demokratije u Africi. On, takođe, podseća na odbijanje JAR, Indije i Brazila da se pridruže Bajdenovoj "globalnoj koaliciji".

Ističe da je to oklevanje rezultat višedecenijskog povećavanja ogorčenosti prema Vašingtonu i njegovim saveznicima koji sve više gube interesovanje za rešavanje problema Globalnog juga i navodi da su pandemija korona virusa i "prezir Donalda Trampa prema Africi" dodatno podstakli to ogorčenje.

Kako se Zapad povlačio, Rusija i Kina su zakoračile u taj vakuum, agresivno se udvarajući državama u razvoju i kapitalizujući razočaranje u SAD i Evropu, piše "Vašington post" i ukazuje da su Bliski istok i Afrika ključna bojna polja u "borbi za srca i umove", kao i Azija i, u manjoj meri, Latinska Amerika.

Bliski istok je region u kojem je Rusija uspela da pridobije prijatelje i ostvari uticaj, kaže Fejsal, penzionisani konsultant za organizovani kriminal iz Egipta, koji je tražio da se ne objavi njegovo puno ime.

"Naravno da podržavam Putina. Pre mnogo vremena, izgubili smo poverenje u Zapad. Svi Arapi na ovoj strani sveta podržavaju Putina i srećni smo kad čujemo da osvaja teritorije u Ukrajini", naveo je i istakao da je Zapad propustio da, u prethodnih 15 godina, vidi bes širom sveta koji je Rusija iskoristila.

Uprkos naporima Zapada da ruskoj vojnoj operaciji pripišu globalnu inflaciju i prehrambenu krizu, većina zemalja širom sveta krivi Zapad zbog uvođenja sankcija, rekao je Kanval Sibal, bivši ministar spoljnih poslova Indije.

Dodao je da se te zemlje ne slažu sa narativom da je suprotstavljanje Rusiji moralni imperativ ako neko želi da podrži princip demokratije, teritorijalnog integriteta i svetski poredak zasnovan na pravilima. 

"To nije argument koji ozbiljni ljudi prihvataju", istakao je Sibal, ukazujući na NATO bombardovanje Srbije, američku podršku diktatorima tokom Hladnog rata i rat u Iraku, čime su SAD prekršile upravo te principe o kojima sada govore.

Ostatak sveta ovo vidi kao evropski rat, rekao je on i naveo da svet oseća posledice poput inflacije, ali da je do toga došlo zbog zapadnih sankcija uperenih protiv Rusije. 

Napomenuo je da odbijanjem da naruši odnose sa Rusijom, Indija razmišlja o sopstvenim interesima. Ta zemlja je zavisna od Moskve kada je reč o vojnim proizvodima, a inflaciju uspeva da zadrži kupovinom ruske nafte po sniženoj ceni. 

Na granici sa Kinom, njenim geopolitičkim rivalom, nalaze se desetine hiljada kineskih vojnika, zbog čega Indija sebi ne može da priušti bilo kakav prekid isporuke oružja iz Rusije. 

Indija je, sa druge strane, potrebna Sjedinjenim Državama kao protivteža Kini, tako da su nakon prvobitnih pokušaja da se izvrši pritisak na zvanični Nju Delhi, izgleda prihvatile stav Indije, rekao je bivši indijski šef diplomatije.

Odluka Južne Afrike da se pridruži vojnim vežbama sa Rusijom i Kinom naišla je na manje razumevanja. Američke i zapadne diplomate su izrazile uznemirenost i zbog trenutka, ali i zbog prirode vežbi, poručivši da se JAR udaljava od svoje neutralnosti i staje na stranu Rusije.

Ta zemlja je učestvovala i u vežbama sa američkom vojskom prošle godine, ali one nisu uključivale ofanzivne pomorske kapacitete, poput predstojećih rusko-kineskih. 

Južna Afrika, međutim, ima svoje razloge da ostane lojalna Rusiji, uprkos rizicima, piše američki list i ukazuje da je vladajuću stranku Afrički nacionalni kongres podržavao Sovjetski Savez tokom decenija koje je provela u egzilu tokom perioda aparthejda. Tom prilikom je sovjetsku obuku dobio i moćni južnoafrički ministar odbrane Tandi Modise.

Posebno se ističe činjenica da Rusija nije učestvovala u kolonizaciji Afrike, kao i da je SSSR podržao mnoge oslobodilačke pokrete širom kontinenta, što te zemlje nisu zaboravile.