Bivši funkcioner MI6: Najveći gubitnik u sukobu u Ukrajini biće - Amerika
SAD mogu biti najveći gubitnici u sukobu u Ukrajini, navodi bivši britanski diplomata i bivši funkcioner obaveštajne službe MI6 Alister Kruk u svom autorskom tekstu na portalu "Fondacije strateške kulture", i ukazuje kako najnovija otkrovenja nezavisnog novinara i dobitnika Pulicerove nagrade Simora Herša potkrepljuju takav zaključak.
Najeksplozivnije otkriće Simora Herša nije to da je predsednik SAD Džozef Bajden bio spreman da raznese gasovod Severni tok, smatra Kruk, već to da su američka obaveštajna zajednica i delovi establišmenta u Vašingtonu, koji su navodno od početka bili upućeni u planove o mogućoj sabotaži, zgroženi činjenicom da je Bajden to zapravo i učinio.
Podsetimo, Herš je ranije tokom meseca objavio da su gasovode digle u vazduh Sjedinjene Države uz pomoć Norveške tako što su ronioci američke mornarice postavili su eksploziv na cevovode tokom leta 2022. pod okriljem vojne vežbe NATO-a u Baltičkom moru, a Norvežani daljinski aktivirali eksploziv tri meseca kasnije.
Herš u svom izveštaju takođe ukazuje da je sekretar Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan još u decembru 2021. godine skovao planove za sabotažu u prisustvu radne grupe sastavljene od visoko pozicioniranih američkih informativaca.
Američki obaveštajci su besni na Bajdena
U naknadnom intervjuu za "Berliner cajtung", Herš je otkrio da su američki zvaničnici direktno umešani u sabotažu bili zgroženi kada je ona i učinjena.
Obaveštajci su, kako Herš navodi, smatrali da će minirani gasovod biti korišćen prevashodno kao pregovaračko oruđe i sigurnosna mera koja bi održala Nemačku na pravom putu, ukoliko bi se Berlin pokolebao u kontinuiranom naoružavanju Ukrajine usled posledica energetske i ekonomske krize, odnosno nedostatka jeftinog ruskog gasa.
"Kada je operacija završena, cela stvar je postala sve odvratnija za ljude koji su je vodili", rekao je Herš nemačkom listu. "To su ljudi koji rade na najvišim pozicijama u tajnim službama i dobro su obučeni. Protivili su se projektu, mislili su da je to ludost", dodao je on.
Herš je takođe ukazao da je on svoje informacije i dobio upravo zato što su frakcije u američkoj informativnoj zajednici besne na Bajdena i njegov najuži krug saradnika.
"Ono što znam je da nema šanse da se ovaj rat završi onako kako SAD žele… Plaši me to što je predsednik bio spreman na tako nešto. A ljudi koji su misiju izvršili smatraju da je predsednik veoma svestan posledica po narod Nemačke. Oni smatraju da će to na duge staze ne samo narušiti Bajdenovu predsedničku reputaciju, već će naneti i veliku političku štetu zemlji. To će biti stigma za SAD", rekao je Herš za "Berliner cajtung".
Koje su posledice Heršovih otkrića?
Britanski obaveštajac smatra da nije teško shvatiti zašto su frakcije unutar "duboke države" frapirane. "Proizvodi američke odbrambene industrije se u Ukrajini troše brže nego što se proizvode. To negativno utiče na kalkulaciju SAD o Kini, jer američki vojni inventar nestaje u Ukrajini. A rat u Ukrajini lako može da se prelije na istočnu Evropu", piše on.
"Suština je (za elitu) neočekivani uvid da bi same SAD mogle biti najveći gubitnik u ratu protiv Rusije. (Moskva je to shvatala od samog početka)", zaključuje Kruk.
Da stvari budu gore, autor ukazuje da je Bajdenova administracija, u naporima da priželjkivanu pobedu u Ukrajini pretoči u političke poene za predstojeće predsedničke izbore, sukob zapravo pretvorila u egzistencijalno pitanje SAD, u smislu da će šteta po ugled Amerike biti prevelika ako se ona pokaže kao gubitnik, pojašnjava bivši obaveštajac.
A dve najveće svetske nuklearne sile u egzistencijalnom sukobu su loše vesti, ukazuje Kruk.
Povrh toga, bivši britanski obaveštajac ukazuje da Džozef Bajden ima pozamašnu istoriju donošenja loših strateških odluka, poput uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji (što je, navodi on, učinjeno bez znanja Centralne banke SAD i u njoj izazvalo podjednako veliki šok) koje su se pokazale neefikasnim.
Čak je i bivši ministar odbrane SAD Robert Gejts, podseća Kruk, nedavno ponovio da je Bajden pogrešno ocenio svako veće pitanje vojne i spoljne politike SAD u protekle četiri decenije.
Budući da bi i poraz i priznavanje greške značili razuveravanje NATO članica u američko vođstvo i moguću dezintegraciju Alijanse, te da se šansa za "magičnu" pobedu Ukrajine smanjuje iz dana u dan (Kruk tvrdi da ni načelnik generalštaba SAD Mark Mili, ni sam Zelenski, više u to više ne veruju), bivši činovnik MI6 smatra da će se Vašington opredeliti za pristup koji podrazumeva "sve ili ništa".
Odnosno, razmeštanje NATO vojske u zapadnoj Ukrajini kao "tampon" od očekivane ruske ofanzive, smatra Kruk, i ocenjuje da se taj potez već razmatra.
Heršov tekst je samo "prvi korak"
Uprkos rastućem nezadovoljstvu u Vašingtonu, bivši činovnik MI6 smatra da Kongres neće javno progoniti Bajdena i njegove saradnike zbog preskakanja zvaničnih kanala za donošenje odluka, zato što bi to razotkrilo "neizrecivo".
"Neizrecivo", ukazuje Kruk, predstavlja činjenica da obe strane Predstavničke kuće tradicionalno podržavaju takvu svojeglavost u rukovodstvu SAD, budući da to omogućava šefu države da brzo i makijavelistički dela nesputan (često komplikovanim i sporim) procesima demokratskog odlučivanja.
Umesto toga, upravo postojanje Heršovog izveštaja može biti primer odgovora "duboke države" na nezadovoljstvo Bajdenovim postupcima.
"Prosto rečeno, značaj Heršovog intervjua za 'Berliner cajtung' (i drugih njegovih dela) je da su frakcije unutar američke duboke države besne na krug neokonzervativaca (Džejk Salivan, Entoni Blinken i Viktorija Nuland). Poverenju je došao kraj", piše Kruk.
"Njihovo vreme je prošlo i Heršov tekst je samo prvi korak", zaključuje on.