RT Balkan analiza: Zbog čega je sve više neobičnih kandidata na izborima širom sveta?

Prošlo je više od tri decenije otkako je na prvim višestranačkim izborima za predsednika Srbije Nikola Šećeroski, po zanimanju fasader i prodavac suvenira, pokušao da stane na crtu Slobodanu Miloševiću. Iako je za kandidaturu prikupio više od 12.000 potpisa, na izborima 1990. godine osvojio je svega 3.168 glasova. 

Šećeroski je umro u maju 2008. godine, ali čini se da je upravo on otvorio vrata domaće političke scene "nepolitičarima", komičarima i, kako se često komentariše, "ljudima iz naroda".

Tako se na izborima 2004. godine za predsednika kandidovao biznismen Bogoljub Karić čiju je kandidaturu obeležila ideja da bi Srbija mogla da zarađuje milijarde na izvozu zelene salate. Za razliku od prethodnopomenutog Šećeroskog, gospodin Karić je ostvario odličan rezultat, osvojivši skoro 570.000 glasova (18,23 odsto), a završio je na trećem mestu, iza Tomislava Nikolića i pobednika Borisa Tadića.

Više od 10 godina kasnije, medijsku pažnju pridobio je Beli Preletačević (Luka Maksimović), čiji je politički pokret "Sarmu prob'o nisi" na lokalnim izborima u Mladenovcu bio drugoplasiran. Godinu dana kasnije, Beli Preletačević se kandidovao i na predsedničkim izborima.

Te 2017. godine, osvojio je 9,42 odsto, odnosno skoro 345.000 glasova, što mu je obezbedilo treće mesto. Iza sebe ostavio je, između ostalih, Vuka Jeremića, Vojislava Šešelja i Boška Obradovića.

Influenser na izborima u Crnoj Gori

Krajem marta, u Crnoj Gori će biti održani predsednički izbori, a pored već poznatih imena crnogorskih političara, jedan od kandidata biće i influenser Jovan Radulović Jodžir kojeg na društvenim mrežama prati više stotina hiljada ljudi, a ima i Jutjub kanal pod nazivom "Pijani električar" gde pretežno objavljuje duhovite video-snimke.

Jodžir radi kao personalni trener i vlasnik je dečije igraonice "Jodžirlend", a na ideju da se kandiduje za predsednika došao je, kako kaže, spontano. Smatra da je Crnoj Gori potrebna neka vrsta osveženja, te da su mu "ovi koji hoće da se kandiduju nekako smotani".

"Želim neko osvježenje države, ljudi su tmurni, nikakvi. Ja ih nasmijem kroz društvene mreže, ali želim da ih nasmijem na pravi način i da ovu državu vodim u pravom smjeru i na pravi način. Sakupio sam puno potpisa i prijatno sam iznenađen", rekao je nedavno Jodžir.

Svet pun neobičnih kandidata

I pored toga što je sve više neobičnih kandidata na izborima u regionu, isti trend javlja se širom sveta, a pogotovo u Sjedinjenim Američkim Državama. Pre svega, jedan od najpoznatijih američkih predsednika Ronald Regan ušao je u svet politike kao glumac, a u Beloj kući se zadržao od 1981. do 1989. godine. 

Na izborima 2016. godine, čitav svet je iznenadila (a neke je i zaprepastila) pobeda biznismena i rijaliti šoumena Donalda Trampa. Već tih godina, glumac i rvač Dvejn Džonson najavljivao je moguću kandidaturu za predsednika SAD koju je konstantno odlagao, da bi na kraju rekao da mu se čini da je 2024. godina kada će konačno ući izbornu trku.

Pre nekoliko dana svoju kandidaturu najavila je Merijen Vilijamson ispred Demokratske partije. Vilijamson je poznata kao "duhovni vođa" i autorka je više od 10 knjiga. Vilijamson je bila čest gost u emisiji Opre Vinfri, a 2014. godine se kandidovala za kongresmenku ispred 33. kongresnog distrikta Kalifornije. 

Nekoliko godina kasnije, u januaru 2019. godine najavila je kandidaturu za predsednicu SAD, da bi se povukla godinu dana kasnije. Ove godine, 4. marta, postala je prvi zvanični protivkandidat Džozefu Bajdenu unutar Demokratske partije.

Jedan od najpoznatijih repera na svetu Je (široj javnosti poznat kao Kanje Vest) takođe je 2020. godine pokrenuo neuspešnu predsedničku kampanju, a već dve godine kasnije najavio je da će se kandidovati za predsednika SAD na izborima 2024. godine. 

Ipak, nisu samo Sjedinjene Države poznate po neobičnim kandidatima. Godine 2019. građani Ukrajine izglasali su da predsednik te države bude Vladimir Zelenski, glumac i komičar. Takođe glumac i komičar Marjan Šarec bio je premijer Slovenije od 2018. do 2020. godine. Šarec je kasnije bio i na čelu slovenačkog ministarstva odbrane.

Kandidati "nepolitičari" su negde manje, a negde više uspešni, međutim ono što je sigurno jeste da se na izbornim listićima širom sveta pojavljuje sve više takvih. Bili oni komičari, glumci ili samo pojedinci koji nisu profesionalni političari, često se ispostavlja da im je zajednička anti-establišment politika, nezadovoljstvo statusom kvo i mejnstrim medijima koje smatraju svojim neprijateljima.

Pored toga, spaja ih i činjenica da čak i kad se domognu vlasti, oni koji su glasali za njih ostaju razočarani neispunjenim obećanjima.

Građani Srbije nisu dali gospodinu Šećeroskom mogućnost da sprovede svoja izborna obećanja. Da je bilo drugačije, možda bi neradnici naučili da rade, a ne da "ispijaju šest ili sedam puta kafu na dan". Možda više ne bi bilo smrti izazvanih infarktom...

"Ima da sprečim narod da umire od infarkta. Imam pronalazak, na sebi sam ga lično isprobao. Razvod braka nema da bude, nema da bude rasturanja porodice, nema da više budu deca ko pilići", govorio je Šećeroski devedesetih godina. 

Toliko godina kasnije, nema više Šećeroskog, ali sve je više onih koji podsećaju na njega i obećavaju slične stvari.