Svet
Šef Pentagona nenajavljeno u Iraku: Ostajemo do daljnjeg
U susret 20-godišnjici američke invazije na ovu zemlju ministar odbrane SAD potvrđuje strateško partnerstvo Sjedinjenih Država i Iraka
Američki ministar odbrane Lojd Ostin nenajavljeno je posetio Irak kako bi pokazao da Vašington namerava da zadrži svoje vojno prisustvo u toj zemlji, skoro dve decenije nakon intervencije koju je predvodio kada je s vlasti svrgnut Sadam Husein, preneo je Rojters.
Ostin, najviši zvaničnik u administraciji predsednika Džozefa Bajdena koji je posetio Irak, bio je poslednji komandant američkih snaga u Iraku; napustile su zemlju 2011. godine, otkad jača teroristička Islamska država.
"Ponovo sam ovde da potvrdim strateško partnerstvo SAD i Iraka dok se krećemo ka sigurnijem, stabilnijem i suverenijem Iraku", izjavio je Ostin.
Sjedinjene Države trenutno imaju 2.500 vojnika u Iraku, i još 900 u Siriji kako bi pomogle lokalnim trupama u borbi protiv Islamske države (ID), koja je 2014. zauzela delove teritorije u obe zemlje. ID je daleko od nekadašnje sile, ali njeni militantni ogranci su aktivni u delovima severnog Iraka i severoistočne Sirije.
"Iračanima će preneti da smo rešeni da zadržimo naše snage, ali ne radi se samo o vojsci. SAD su u velikoj meri zainteresovane za strateško partnerstvo sa vladom Iraka", rekao je visoki zvaničnik Pentagona koji je želeo da ostane anoniman.
Rojters navodi da Lojdov dolazak u Bagdad treba i da pruži podršku premijeru Muhamedu el Sudaniju protiv iranskog uticaja u zemlji.
Milicija u Iraku koju podržava Iran povremeno je gađala raketama američke snage i njihovu ambasadu u Bagdadu. Tenzije između Sjedinjenih Država i Irana dostigle su vrhunac 2020. godine nakon što su Amerikanci ubili dronom iranskog vojnog komandanta generala Kasema Sulejmanija.
"Mislim da irački lideri dele naš stav da Irak ne treba da postane igralište za sukob između SAD i Irana", rekao je Pentagonov zvaničnik.
Tokom posete Iraku Ostin će se sastati s premijerom Sudanijem, kao i s predsednikom regiona Irački Kurdistan Nečirvanom Barzanijem, usred dugogodišnjeg spora oko budžetskih transfera i podele prihoda od nafte između savezne i kurdske vlade.
Administracija bivšeg predsednika SAD Džordža V. Buša tvrdila je da vlada iračkog lidera Sadama Huseina poseduje oružje za masovno uništenje, što je bio povod za invaziju 2003. godine. Po podacima Instituta za međunarodne studije Votson pri Univerzitetu Braun, u ratu je ubijeno između 185.000 i 208.000 iračkih civila.
Jedna od posledica američke invazije je i politička nestabilnost koja je otvorila put terorističkoj Islamskoj državi pošto su SAD povukle svoje snage 2011. godine.
