RT Balkan istražuje: Zbog čega se Vašington protivi usvajanju američkog zakona u Gruziji

Nakon masovnih demonstracija u glavnom gradu Gruzije, skupština u Tbilisiju je odustala od usvajanja Zakona o transparentnosti stranog uticaja.

Reč je zakonu kojim je bilo predviđeno da u zemlji bude osnovan registar nevladinih organizacija, medija i subjekata koji dobijaju novac od stranih država.

Organizacije koje više od 20 odsto sredstava dobijaju spolja bile bi registrovane kao "strani agenti" i podvrgnute nadzoru gruzijskog Ministarstva pravde.

Slični zakoni postoje u Sjedinjenim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu, Australiji i Rusiji. U Vašingtonu je usvojen 1938. godine pod nazivom Zakon o registraciji stranih agenata (FARA), dok je Moskva takav zakon usvojila 2012. godine.

Međutim, kada je predlog gruzijskog zakona objavljen, iz Stejt departmenta su poručili da su veoma zabrinuti i da zakon nije u skladu sa aspiracijama građana Gruzije, te da bi mogao da ugrozi evroatlantsku budućnost zemlje.

Portparol Stejt departmenta Ned Prajs napomenuo je da predlog zakona nema nikakve veze sa američkim zakonom o stranim agentima, rekavši da FARA obavezuje agente stranih vlada da se registruju kao takvi.

"Naš zakon se ne odnosi na nevladine organizacije i izvore finansiranja", poručio je Prajs.

Ipak, 2017. godine, televizija RT u Sjedinjenim Državama je bila primorana da se registruje kao strani agent u toj državi. U pismu Ministarstva pravde SAD tada je, između ostalog, navedeno da RT održava stav Kremlja, "što zajedno sa činjenicom da ga finansira ruska država", ukazuje da RT deluje kao "alter ego Kremlja".

Iz Komiteta za zaštitu novinara su istakli da je to "loša ideja", poručivši da je reč o zabrinjavajućem presedanu.

"Ovo je promena u načinu na koji se zakon primenjuje poslednjih decenija", saopštili su tada iz Komiteta i naveli da nisu saglasni sa tim da vlade odlučuju šta je novinarstvo ili propaganda.

Istog dana, više medija povezanih sa SAD, uključujući Glas Amerike i Radio Slobodna Evropa, dobilo je obaveštenje od ruskog Ministarstva pravde o potrebi da se registruju kao "strani agenti".

Važno je napomenuti da ni američki, ni ruski zakon ne uskraćuju pravo na rad medijima i organizacijama koji su registrovani kao "strani agenti". Isti je slučaj i sa predlogom zakona u Gruziji.

"Što važi za Jupitera, ne važi za vola"

Nakon okončanja Hladnog rata, porastao je uticaj nevladinih organizacija i postao je trend da se one sve više mešaju u raznorazna pitanja koja se tiču uređenja, kako država, tako i društava, kaže za RT Balkan Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije i dodaje da je tako američki FARA zakon postao popularniji poslednjih desetak godina. 

On navodi da su mnoge zemlje shvatile da deo nevladinih organizacija može da ima i te kako negativan uticaj, te da one mogu da rade u korist stranih država, agencija i korporacija, ali i da direktno šire propagandu drugih država.

"To je osnovni motiv koji leži iza uvođenja takvih zakona. Naravno, ti motivi mogu da budu i pokušaj gušenja slobode štampe. Ta stvar zavisi od slučaja do slučaja, ali kako smo se približavali ovom sukobu koji sve više dobija globalni karakter, tako je sve više zemalja počelo da razmišlja o uvođenju nečeg sličnog u svoje zakonodavstvo", kaže Gajić i ističe da se nalazimo, u najmanju ruku, usred svetskog ekonomskog rata.

Na pitanje zbog čega Vašingtonu smeta da Gruzija dobije zakon sličan upravo tom FARA koji Sjedinjene Države imaju od 1938. godine, naučni saradnik na Institutu za evropske studije odgovara - "što važi za Jupitera, ne važi za vola".

"Dakle, pravila koja važe za Amerikance, ne mogu da važe za zemlje koje oni smatraju vazalnim. Posebno su podli prema Gruziji jer su ih već jednom gurnuli u sukob sa Rusijom", ukazuje Gajić.

Podseća da je 2003. godine oboren predsednik Gruzije Eduard Ševardnadze, te da je na krilima te revolucije vlast dobio Mihail Sakašvili.

"Rezultat te demokratske promene je bio rat koji je Gruzija izgubila, koji je ostavio kolektivni ožiljak i doveo do frustracije stanovništva koja traje do danas. Amerikanci, u uslovima ponovnog sukobljavanja sa Rusijom, ponovo pokušavaju da iskoriste Gruziju", upozorava Gajić.

On ukazuje da je gruzijsko društvo podeljeno, te da postoje političke razlike na relaciji premijer-predsednica.

"Današnji premijer Irakli Garabišvili je čovek koji je, kada se pojavio na političkoj sceni, viđen kao neko ko može da normalizuje odnose sa Rusijom. Sa druge strane, predsednicu Samole Zurabišvili je direktno izabrala proatlantistička, NATO struja", kaže Gajić i podseća da je Zurabišvili studirala na Univerzitetu Kolumbija gde joj je mentor bio "jedan od najpoznatijih rusofoba Zbignjev Bžežinski".

Ističe da se jasno vidi potpis Amerikanaca i Stejt departmenta koji ne kriju da podržavaju proteste koji su nastavljeni i nakon povlačenja zakona iz skupštinske procedure. 

"Dakle, radi se o pokušaju nasilnog svrgavanja vlasti sa ciljem destabilizacije Južnog Kavkaza", poručuje Gajić.

Pokušaj otvaranja novih žarišta na obodima Rusije

Sagovornik našeg portala napominje da postoji strategija koja je saopštena na NATO samitu u Bukureštu 2008. godine kada je Ukrajini i Gruziji obećano da će postati članice Alijanse. On ističe da je za Rusiju to bila crvena linija, te da je Vladimir Putin u govoru 2007. godine u Minhenu više nego jasno dao do znanja da je bilo dosta sa širenjem NATO-a i da Moskva to vidi kao direktno neprijateljsko delovanje.

"Sada je Ukrajina potpuno u plamenu, a imam utisak da Amerikanci rade sve iz petnih žila da još zemalja uvuku u nestabilnosti i potencijalne sukobe. Reč je, pre svega, o Moldaviji i čitavoj situaciji sa Pridnjestrovljem, ali ona se može proširiti na Gauziju, region gde žive pravoslavni Turci (Gagauzi) koji su proruski orijentisani i koji su, više nego jasno, protiv atlantističkog kursa Moldavije", kaže Gajić.

Dodaje je da je u taj širi projekat uključen i Azerbejdžan za koji smatra da bi ranije ušao u sukob sa Jermenijom da se nije dogodio zemljotres u Turskoj. Podseća na nedavne incidente kada je ubijeno nekoliko Jermena u Nagorno-Karabahu.

"Ono što vidim kao interes NATO-a, SAD, Bajdenove administracije i Demokratske partije jeste da se otvaraju nova žarišta ili krize na obodima Rusije u koje bi ona morala da se uključi. Na taj način bi se ona dodatno iscrpljivala", ističe Gajić.

Međutim, i pored obećanja, sagovornik sajta RT Balkan smatra da nema ništa od evroatlantskog puta Gruzije. Od ulaska u Evropsku uniju, kaže, nema ni govora jer je i sama Unija u potpunom haosu i ne zna šta će od nje ostati.

"Svakako neće doći ni do kakvog proširenja dok se u svetu ne smiri situacija, a vrlo je moguće da će i sama EU doživeti veliku unutrašnju transformaciju", navodi Gajić.

Ističe da nema ništa ni od članstva Gruzije u NATO, već da će ona kao i Ukrajina praktično biti članica, ali ne formalno jer i dalje postoji strah od direktnog sukoba sa Rusijom.

"To bi moglo da dovede do nuklearnog sučeljavanja sa Rusijom, što znači da mogu da gore Vašington, London i Pariz", kaže on.

Nažalost, napominje Gajić, dobar deo gruzijskog stanovništva i dalje pati od "kargo kulta" prema Zapadu "od kojeg je srpsko stanovništvo davno izlečeno". Dodaje da je slična stvar sa Ukrajincima koji su uvučeni u katastrofu.

Ipak, ističe on, establišment Demokratske partije u SAD ne preza od toga da još neko ratuje protiv Rusije svojim rukama.

"Tu su poželjni kandidati Moldavci i Rumuni koje je Buš, u svoje vreme, proglasio kopljem prema Istoku", navodi Gajić.

On napominje da Istočna Evropa nije ni malo naivna i ukazuje da su sve te države, uključujući Ukrajinu, bile "okupatorske snage u Iraku".

"Amerikanci će, dakle, dokle god ima dobrovoljaca - da ih podstiču, a Gruziju će destabilizovati jer je gruzinska vlast svojim neutralnim statusom, u očima Stejt departmenta, automatski postala proruski orijentisana", zaključuje Gajić.