Svet
Šta znači sporazum Saudijske Arabije i Irana za Kinu, a šta za SAD?
Ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa između Rijada i Teherana veliki je uspeh za svetsku diplomatiju, ali i za Si Đinpinga, ocenio je za RT Balkan Borislav Korkodelović
Ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa između Saudijske Arabije i Irana uz posredstvo Kine predstavlja značajan napredak za svetsku diplomatiju i zalaganje za mir na globalnom nivou, ocenio je za RT Balkan spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.
Sekretar vrhovnog iranskog saveta za bezbednost Ali Šamhani i savetnik za nacionalnu bezbednost Saudijske Arabije Musaid Al Aiban su u Pekingu potpisali sporazum o ponovnom otvaranju diplomatskih predstavništava, nakon intenzivnih pregovora kojima je prethodio susret Si Đinpinga sa iranskim kolegom Ebrahimom Raisijem u kineskoj prestonici.
Po potpisivanju sporazuma, kojem je prisustvovao i šef kancelarije Komisije za spoljne poslove Centralnog komiteta Komunističke partije Vang Ji, Šahmani je izjavio da će uklanjanje nerazumevanja između Teherana i Rijada nesumnjivo dovesti do razvoja regionalne stabilnosti i povećane saradnje između zemalja Persijskog zaliva i islamskog sveta.
Pobeda za mir - ali i za Kinu
Korkodelović ocenjuje da će nakon ovog sporazuma Kina imati još veći uticaj na Bliskom Istoku.
"Nakon što se već pojavila kao dominantna ekonomska sila na Bliskom Istoku i najveći trgovinski partner arapskih zemalja i Irana, Kina se posle ovog sporazuma pojavljuje i kao dominantna diplomatska sila i kao takva će imati još veće prisustvo na bliskoistočnom regionu", rekao je on za RT Balkan.
Sigurno je da će sada sve zemlje Persijskog zaliva sa većim poverenjem gledati u pravcu Pekinga kao pouzdanog, transparentnog partnera, koji je spreman da veoma diskretno radi u interesu strana zainteresovanih za mir, ukazao je Korkodelović.
On ukazuje da je to deo šireg trenda osnaživanja veza bliskoistočnih zemalja sa Kinom, Indijom i Rusijom, odnosno Indo-pacifičkim regionom, koji je, kako kaže, već dve decenije dinamo svetske privrede.
"Davno je bila kovana izreka na Bliskom istoku: 'Idi sine na Zapad'. Međutim, sada mislioci na Bliskom istoku smatraju da tu formulaciju treba promeniti u 'Idi sine na Istok', jer se jednostavno gravitaciona sila pomera na Istok", rekao je Korkodelović.
Kraj hegemonske uloge SAD?
Iako su Sjedinjene Američke Države, koje održavaju vojno prisustvo u bliskoistočnom regionu skoro sedam decenija, pozdravile epohalni sporazum Irana i Saudijske Arabije, Korkodelović smatra da Vašingtonu svakako nije milo što on ujedno predstavlja i svojevrsnu političku pobedu Pekinga.
"Ja ne sumnjam da SAD kao hegemon osećaju određenu ljubomoru što je sada Kina u punom svetlu međunarodne javnosti, ali one su same u stvari učinile da se napravi taj oštar kontrast između sejanja haosa, proizvođenja kriza, teorija zavera i ovakvog jednog mirotvornog pregovaračkog i dijaloškog procesa", ukazao je on.
Međutim, Korkodelović je ukazao da je Izrael "duboko razočaran i veoma zabrinut" zbog novopostignutog sporazuma. Stoga, u narednim mesecima treba obratiti pažnju na to kako će funkcionisati regionalni sporazumi čiji je Izrael deo a koje su pokrenule SAD, poput Avramskih sporazuma između Izraela, Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i grupe I2U2, koju čine SAD, Izrael, UAE i Indija.
Još jedan korak na putu ka kraju petrodolara?
Dodatno poverenje bliskoistočnih zemalja koje je Kina zadobila posredovanjem u postizanju sporazuma između Irana i Saudijske Arabije može značiti ne samo jačanje postojećih ekonomskih odnosa, nego i uspostavljanje novih vrsta odnosa, poput povećanja obima nafte koju će Peking kupovati u juanima, umesto u dolarima.
Podsetimo, značaj dolara kao glavne rezervne valute proizlazi iz činjenice da Saudijska Arabija naftu prodaje isključivo u američkoj valuti već više od pet decenija, dok su njen primer eventualno počele da slede i druge članice OPEK-a. Ujedno, vrednost dolara od 1971. godine nije više potkrepljena zlatnim rezervama.
Nakon što je kineski predsednik Si Đinping pozvao Saudijsku Arabiju da razmotri prodaju nafte u juanima u decembru prošle godine, Rijad je sredinom januara saopštio da je otvoren za trgovanje u valutama koje nisu američki dolar.
"To je već dosta odmaklo u trgovini između Irana i Narodne Republike Kine, ali tokom poslednjih godinu dana i u odnosima između Pekinga i Rijada. Što više bude trgovano u petrojuanima, to će manje biti trgovano, makar procentualno, u petrodolarima", ukazao je Korkodelović.
Međutim, sada "postoje realne mogućnosti za jačanje trgovine u tim nacionalnim valutama, što znači dalje razvijanje multipolarnosti, ne samo u ekonomskim odnosima nego i u političkim", ocenio je Korkodelović.
Ipak, sagovornik RT Balkana podseća da juan, rublja i čvrste bliskoistočne valute treba da pređu dalek put da bi bilo koja od njih samostalno svrgla petrodolar.
Šta sporazum Teherana i Rijada znači za kineski mirovni plan za Ukrajinu?
Si Đinping je u novom sporazumu dveju bliskoistočnih zemalja dobio "lep poklon" povodom izbora za predsednika Kine treći put, smatra Korkodelović, podsetivši da je Vang Ji izjavio da je Si na izvestan način bio pokretački motor pregovora, ali i da je iranska strana saopštila da je veliki napredak u pregovorima bio postignut kada je predsednik Ebrahim Raiši posetio Sija u Pekingu.
Iako sporazum koji je postignut u Pekingu tek treba da bude ispunjen, Korkodelović smatra da su mali izgledi da bilo Teheran, bilo Rijad od njega odustanu, te da bi on mogao dati na težini drugim kineskim diplomatskim predlozima, uključujući i kineski mirovni plan za Ukrajinu, koji je prethodno naišao na mlak odgovor na Zapadu.
"Ali može da se kaže, ako su Kinezi uspeli da na papiru postignu sporazum između Teherana i Rijada, dajte da probamo da damo Kini priliku da proba sa svojim setom principa uspostavi dijalog između Moskve i Kijeva, koji su oboje dosta vezani za Peking", rekao je Korkodelović za naš portal.
Kineska diplomatija je sporazumom u Pekingu utoliko više dobila na ugledu imajući u vidu izuzetno složene kulturno-istorijski-religijske odnose Irana i Saudijske Arabije, odnosno arapskog sveta.
Međutim, Korkodelović ukazuje da je Kina svesna da do potencijalnog rešenja sukoba u Ukrajini nije moguće doći momentalno, ali da je verovatnije da će načiniti neke početne korake nakon diplomatskog uspeha na bliskom istoku.
