Odsutni "prijatelji": Šta Ukrajina može da nauči iz novog izveštaja o povlačenju iz Avganistana

U duhu izreke "bolje ikad nego nikad", Specijalni inspektor za obnovu Avganistana (SIGAR) pri američkim oružanim snagama objavio je detaljan izveštaj o kolapsu avganistanskih Nacionalnih odbrambenih i bezbednosnih snaga (ANDSF) nakon povlačenja američke vojske iz Kabula u avgustu 2021. godine.

Izveštaj ne samo da pokazuje šokantne detalje koji otkrivaju nivo izdaje Vašingtona, već nudi i važne lekcije za druge američke saveznike.

Kolaps avganistanskih snaga tokom leta 2021. godine predstavljao je svojevrsan spektakl. Iako je u njihovo formiranje, naoružanje i obuku uloženo gotovo 90 milijardi evra tokom dvadesetogodišnjeg perioda, na trenutke se činilo da one nestaju brže nego što Amerikanci uspevaju da napuste aerodrom u Kabulu.

Do kolapsa je došlo uprkos činjenici da su američki zvaničnici nebrojeno puta naglašavali da je avganistanska vlada i više nego sposobna da se odbrani i bez pomoći iz inostranstva.

Izveštaj SIGAR-a ipak pokazuje da je kolaps avganistanskih snaga bio daleko izvesniji nego što je na prvi pogled činilo. U skladu sa sporazumom iz Dohe, koji su 2020. godine potpisali predstavnici Trampove administracije i Talibana, avganistanske snage više nisu mogle da računaju na pomoć američkih vojnika, pa čak ni na to da će im plate biti isplaćene iz američkog budžeta.

Kao posledica toga, mnogi avganistanski vojnici ostali su bez plata, dok čitave jedinice širom zemlje nisu imale dovoljno municije, hrane, vode i drugih neophodnih zaliha za borbu protiv Talibana.

"Talibanska vojna kampanja je iskoristila logističke, taktičke i slabosti vođstva avganistanskih snaga. Direktni napadi i dogovorene predaje pokrenule su efekat domina gde su, jedan za drugim, avganistanski regioni padali pod vlast Talibana", piše u izveštaju.

"Talibanska medijska kampanja i psihološki rat, potpomognuti medijskim izveštavanjem, dodatno su oslabili želju avganistanskih trupa za borbom."

Čak i pre sporazuma iz Dohe, postojali su "sistemski faktori koji su avganistanske snage učinili ranjivim". Američki planovi izgradnje sposobnih oružanih snaga od početka su bili nerealni, pošto je za takav poduhvat bilo potrebno daleko više vremena. U izveštaju se kritikuje i američke vojne savetnike, koji su četo bili "loše obučeni i neiskusni".

Uprkos velikom broju optužnica, u izveštaju se zaključuje da SIGAR "ne daje nikakve preporuke" za buduću akciju ili politiku SAD. Zvaničnici Pentagona ih verovatno ne bi slušali čak ni kada bi im oni bili ponuđeni. U aneksu dokumenta se navodi da je angažovanje Ministarstva odbrane u istrazi SIGAR-a bilo minimalno, pri čemu praktično nijedna od traženih informacija nije dobijena.

Pentagon je "dao samo ograničene odgovore na SIGAR-ove zahteve za informacijama i propustio svaki rok za odgovaranje na postavljena pitanja ili za davanje povratnih informacija za proveru nacrta ovog izveštaja", navodi se u proceni.

Na primer, u novembru 2021. godine, SIGAR je Ministarstvu odbrane dostavio 21 zasebno pitanje, tražeći odgovore do 21. decembra 2021. Odgovor su dobili tek osam meseci kasnije, a oni su i tada bili šturi i nepotpuni.

Pouke američkog povlačenja iz Avganistana

Ipak, pouke koje se iz tog izveštaja mogu izvući veoma su jasne. Prvo i najvažnije, njegovo objavljivanje predstavlja oštro upozorenje na sudbinu koja bi mogla da sačeka i druge bliske saveznike SAD, ukoliko bi „interesi“ Vašingtona bili zadovoljeni tako što će ih u datom trenutku napustiti.

Na primer, pripadnici avganistanske vojske koji nisu uspeli da pobegnu iz Avganistana nakon povlačenja SAD ili su ubijeni, ili su se pridružili "ekstremističkim grupama". Bilo kako bilo, oni su sada potpuno zaboravljeni, što ukazuje na to da Vašington nije preterano zainteresovan da osigura bezbedan izlazak iz zemlje za svoje bivše proksi borce, pre, tokom ili nakon sopstvenog bekstva.

Isto tako, veliki deo vojne opreme koju obezbeđuju SAD sada koriste Talibani, kako za obuku i za vojne operacije, uključujući tu oklopna vozila i vojne avione.

Čak ni u Vašingtonu se sa preciznošću nije znalo koje američko oružje je završilo u Avganistanu. Izveštaj otkriva i da zvaničnici nisu uspeli da obezbede tačan obračun pošiljki i nisu ispunili zahteve nadzora "za praćenje osetljive opreme koja je prebačena avganistanskoj vladi i vojsci", što olakšava njenu krađu.

Amerikanci su ipak uspeli da da sačuvaju deo naoružanja koje su dali Avganistancima, pre svega veći deo aviona koji su činili njihovo vazduhoplovstvo. Neki od spasenih aviona prebačeni su u skladišta u SAD, dok su "drugi ubrzo prebačeni u druge zemlje, poput Ukrajine".

Pominjanje ovih aviona koji stižu do Ukrajine je posebno prikladno, s obzirom na to da je Kijev ubrzo nakon povlačenja iz Avganistana, postao glavni spoljnopolitički fokus Bele kuće. Sa oružjem, municijom, političkom voljom i javnom podrškom koja je širom Evrope i Severne Amerike skoro potrošena, trenutni proksi rat sa Rusijom verovatno ne može da se održi dve decenije, a možda ni dve godine.

Ukrajinski lideri bi trebalo da obrate pažnju na svedočenje anonimnog zvaničnika Stejt departmenta, citirano u izveštaju SIGAR-a.

"Dugo vremena (avganistanska vlada) nije ozbiljno shvatala da smo mi ozbiljni u pogledu povlačenja, i to potpunog povlačenja. Rekli bi mi da je Avganistan najvažniji komad zemlje na svetu i upitali 'kako možete da napustite teritoriju koja je geopolitički važna?'", otkrio je zvaničnik.

"Pokušao sam to da objasnim (avganistanskom predsedniku), rekavši da znam da je on veoma dobro povezan, ali u našem sistemu predsednik taj koji na kraju odlučuje, i on to treba da shvati ozbiljno."