Idili došao kraj? Američko-ukrajinsko jedinstvo se raspada

Iako je američki predsednik Džozef Bajden obećao da će Sjedinjene Države podržavati Ukrajinu "koliko god bude potrebno", posle godinu dana ruske vojne operacije, sve veća neslaganja iza kulisa između Vašingtona i Kijeva u vezi sa ciljevima i trajanju sukoba počela su da se izlivaju u javnost.

"Administracija nema jasan politički cilj i jasnu ideju. Da li je to razvlačenje ove stvari, što je upravo ono što Vladimir Putin želi?" rekao je republikanski poslanik Majkl Mekol, predsedavajući odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma. "Da li je to samo da im damo dovoljno da prežive, a ne da pobede? Trenutno ne vidim politiku pobede, a ako je nemamo, šta onda radimo?"

Javno, neslaganja između Bajdena i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, nije bilo - dokaz tome je trebalo da bude nenajavljena poseta američkog lidera Kijevu. Ali na osnovu razgovora "Politika" sa 10 zvaničnika, zakonodavaca i eksperata, pokazalo se da problemi postoje: sabotaža Severnog toka, iscrpljujuća odbrana, kako portal navodi, strateški nevažnog ukrajinskog grada i plan borbe za region u kome su ruske snage ukopane skoro deceniju.

Visoki zvaničnici administracije tvrde da je jedinstvo između Vašingtona i Kijeva čvrsto. Ali pukotine koje su se pojavile govore suprotno.

Iako je Bahmut, prema procenama američkog medija, strateški nebitan grad, Ukrajina odbija da ga napusti.

"Svaki dan odbrane grada nam omogućava da dobijemo na vremenu da pripremimo rezerve i pripremimo se za buduće ofanzivne operacije", rekao je general-pukovnik Aleksandar Sirski, komandant kopnenih snaga Ukrajine.

Više zvaničnika administracije, međutim, brine da Ukrajina troši toliko ljudstva i municije u Bahmutu da bi to moglo da ugrozi njihovu sposobnost da pokrenu veliku kontraofanzivu na proleće.

"Svakako ne želim da odbacim ogroman trud koji su ukrajinski vojnici i vođe uložili u odbranu Bahmuta — ali mislim da taj grad ima više simboličnu nego stratešku i operativnu vrednost", rekao je ministar odbrane SAD Lojd Ostin.

U međuvremenu, procena američkih obaveštajnih službi sugeriše da je "proukrajinska grupa" odgovorna za uništenje gasovoda Severni tok prošle jeseni. Novi obaveštajni podaci koje je objavio "Njujork tajms" u suprotnosti su sa američkom teorijom da je Moskva odgovorna za sabotiranje gasovoda koji su isporučivali ruski gas u Evropu. I sa detaljnim izveštajem novinara Simora Herša da je CIA uz pomoć Norveške digla gasovod u vazduh.

Obaveštajni analitičari ne veruju da su Zelenski ili njegovi saradnici bili umešani u sabotažu, ali je Bajdenova administracija signalizirala Kijevu - slično kao kada je automobil bomba u Moskvi ubila ćerku istaknutog ruskog nacionaliste prošle godine - da određeni akti nasilja van granica Ukrajine neće biti tolerisani.

Povremeno je bilo i frustracija oko isporuke oružja Vašingtona Ukrajini. Sjedinjene Države su poslale daleko najviše naoružanja i opreme na front, ali to Kijevu nije dovoljno. Iako je većina u administraciji pokazivala razumevanje, bilo je negodovanja zbog stalnih zahteva i nedovoljne zahvalnosti Zelenskog za ono što je dobio, rekla su dvojica zvaničnika Bele kuće.

"Mislim da je administracija podeljena, Savet za nacionalnu bezbednost je podeljen" oko toga koje oružje poslati Ukrajini, rekao je Mekol, koji je u stalnom kontaktu sa visokim Bajdenovim zvaničnicima. "Razgovaram sa mnogim vrhunskim vojnim licima i oni u velikoj meri podržavaju da im se pošalje ATACMS" raketni sistem.

Administracija nije obezbedila te rakete dugog dometa jer ih u američkom arsenalu ima malo. Takođe postoji bojazan da bi Ukrajina mogla da udari ciljeve u Rusiji i tako potencijalno eskalira sukob.

U međuvremenu, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson rekla je da je Bela kuća "u stalnoj komunikaciji sa Ukrajinom jer podržavamo odbranu njihovog suvereniteta i teritorijalnog integriteta". Ona je dodala da, s obzirom da Rusija ne pokazuje znake da namerava da prekine specijalnu operaciju, "najbolje što možemo da uradimo je da nastavimo da pomažemo Ukrajini da uspe na bojnom polju kako bi mogla da bude u najjačoj mogućoj poziciji za pregovaračkim stolom kada to vreme dođe."

Ali sve veće trzavice mogle bi da nagoveste i veću podelu u debati o tome kako će se sukob završiti, piše "Politiko".

Iako je Bajden obećao stalnu podršku, a kasa je za sada otvorena, SAD su Kijevu jasno stavile do znanja da ne mogu beskrajno da finansiraju Ukrajinu na ovom nivou. Iako je podrška Ukrajini uglavnom bila dvostranačka, sve veći broj republikanaca počeo je da izražava skepticizam u pogledu upotrebe američkog novca za podršku Kijevu bez naznake kraja sukoba na drugom kraju sveta.

Među onima koji su izrazili sumnju u podršku na duge staze je i predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti, koji je rekao da SAD neće ponuditi "blanko ček" Ukrajini i odbio je poziv Zelenskog da otputuje u Kijev i upozna se sa realnošću.

"Uvek postoje neka trvenja", rekao je Kurt Voker, specijalni predsednički izaslanik za Ukrajinu tokom Trampove administracije. "Zelenski je takođe malo preterao sa Makartijem – imao je tu potrebu da ga 'obrazuje', a ne da radi sa njim."

Insistiranje Zelenskog da cela Ukrajina — uključujući Krim, koji je pod ruskom kontrolom od 2014. godine — bude vraćena pod kontrolu Kijeva pre nego što počnu bilo kakvi mirovni pregovori samo bi produžilo sukob, smatraju američki zvaničnici. Državni sekretar Entoni Blinken signalizirao je Kijevu da bi potencijalno zauzimanje Krima bilo crvena linija za Moskvu i moglo bi da izazove dramatičnu eskalaciju.

Štaviše, Pentagon dosledno izražava sumnju da će ukrajinske snage - uprkos tome što su naoružane sofisticiranim zapadnim oružjem - moći da istisnu Rusiju sa Krima.

Bajden je za sada ostao pri svom refrenu da će SAD sve odluke i o borbama i o miru prepustiti Zelenskom. Ali širom Vašingtona je počelo šaputanje o tome koliko će to biti održivo dok se sukob nastavlja — a naziru se predsednički izbori.