Kijevsko-pečerska lavra: Mesto sa kog se Rusija učila pravoslavlju

Bilo je godina kada niko nije živeo u njoj, i onih kada je bila pod upravom vaseljenskog patrijarha. Dana kada su njene crkve rušene do temelja i dana kada je ponovo u njoj uznošena molitva Gospodnja i osveštavane obnovljene crkve. Kijevsko-pečerska lavra, stara gotovo deset vekova, pamti i dobrotvore i osvajače, zlatna i mračna vremena, ali njena duhovna misija, od najranijih dana najtešnje povezana sa krštenjem ruskih zemalja i istorijom Ruske pravoslavne crkve, opstaje.   

Uz brojne najezde i osvajanja iz vekova daleko za nama, preživela je, na samom kraju 20. veka, rezoluciju Skupštine narodnih komesara Ukrajinske Sovjetske socijalističke republike kojom je 29. septembra 1926. godine Kijevsko-pečerska lavra proglašena za kulturno-istorijski državni rezervat i transformisana u Sveukrajinski grad muzej. To je bio početak stradanja i gotovo potpunog uništenja jedne od najvećih pravoslavnih svetinja u Ukrajini.

Manastirsko bratstvo i crkvena zajednica izmešteni su iz lavre do 1930. godine kada je živi manastir prestao da postoji, a ostao je "muzej", da propada i strada. Neki od monaha lavre tih meseci i godina odvedeni su stotine kilometara daleko od Kijeva i streljani, neki su pritvoreni, drugi proterani, može se danas pročitati na sajtu Kijevsko-pečerske lavre.

Smrt lavre nije se završila tu – ogromnu štetu i propadanje morale su da pretrpe relikvije koje su se čuvale u njoj i same bogomolje: u Drugom svetskom ratu 3. novembra 1941. godine manastirska crkva posvećena Uspenju Presvete Bogorodice dignuta je u vazduh.

Iz tog praha, pepela i smrti Kijevsko-pečerska lavra počela je da se diže krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Danas je ponovo na udaru, prvo živa crkva, manastirsko bratstvo i crkvena zajednica okupljena oko lavre, ali i njene svetinje. Najavljuje se iseljavanje monaha, planovi da država preuzme svetinju, ili da je preda "Pravoslavnoj crkvi Ukrajine", nepriznatoj crkvi za koju je nekadašnja direktorka Državne kancelarije Ukrajine za etnopolitiku i slobodu savesti Elena Bodenko rekla da im lavra ne treba jer nemaju čak ni dovoljno monaha da je napune.

Ukrajinska pravoslavna crkva samo u Kijevsko-pečerskoj lavri ima 200 monaha, sa učenicima i profesorima Kijevske duhovne akademije, koja se tu takođe nalazi, i ostalim žiteljima, u manastirskom kompleksu lavre živi više od 600 ljudi, dok PCU ima ukupno svega 50 monaha u celom Kijevu, obrazlagala je prošlog septembra Bodenko. Ona je u međuvremenu smenjena, a kancelarija kojom je rukovodila došla je pod direktnu upravu predsednika Ukrajine.   

A predsednik Vladimir Zelenski u jednom od svojih poslednjih obraćanja naciji i javnosti, kaže da će Ukrajina ove nedelje zaštiti svoju duhovno nezavisnost i da "neće dozvoliti terorističkoj državi da manipuliše duhovnošću naših ljudi, da uništi naše svetinje, naše lavre i ukrade dragocenosti iz njih".

Manipulacija duhovnošću je očigledna već iz osnovih istorijskih podataka o lavri.

Ona je osnovana 1051. godine kada je po zamisli ili viziji svetog Antonija ustanovljen manastir na mestu gde su ranije postojale pećine u kojima su živeli podvižnici. Sveti Antonije Kijevsko-pečerski rođen je u Ljubeču blizu Černigova, jednog od tri najznačajnija grada kijevske Rusije i u Ruskoj pravoslavnoj crkvi smatra se začetnikom ruskog monaštva. Kijevsko-pečersku lavru osnovao je za vreme vladavine Jaroslava Mudrog, a monasi su u prvo vreme živeli u pećinama da bi oko 1062. godine počela gradnja prvog drevnog nadzemnog hrama.  

Gradnja centralne, Saborne crkve Uspenja Presvete Bogorodice počela je 1073. godine, a 2000. osvećena je nova crkva sa spoljašnjim izgledom koji je ona stara, razorena u nemačkoj eksploziji, dobila u 18. veku. Kompleks Kijevsko-pečerske lavre sastoji se, inače, od nekoliko crkava, građenih u različitim periodima, ukrašenih vrednim relikvijama, ikonostasima, freskama i ikonama koje imaju veliku istorijsku, umetničku i iznad svega duhovnu vrednost.

Među njima je Crkva Vozviždenja Časnog Krsta s početka 18. veka u stilu baroka u kojoj se čuva mnogopoštovana ikona Uspenja Bogorodice Pečerske, a čije su srebrne carske dveri sovjetske vlasti prodale i danas se nalaze u muzeju u Los Anđelesu.

Takođe, u lavri postoji i nekoliko podzemnih crkava koje se nalaze u Bližim pećinama – kompleksu podzemnih hodnika dugačkih oko 380 metara gde se čuvaju mošti Svetog Antonija.  

Kažu da se iz Lavre pravoslavlju učila cela Rusija, koja je krštena u ovoj veri krajem 10. veka upravo u Kijevu kada je pravoslavlje primio knez Vladimir. Pečerski monasi i u tim davnim vekovima postali su poznati po snazi svoje molitve, nepopustljivosti svog asketizma i širini svog obrazovanja.

Svi ruski vladari obimno su darivali Kijevsko-pečersku lavru, Petar Veliki, Katarina Druga, Nikolaj Prvi i Nikolaj Drugi, Aleksandar Prvi i ostali ruski suvereni smatrali su je izuzetno značajnom. Romanovi su joj darivali zlatne krstove, kandila, korice za bogoslužbene knjige optočene dijamantima, svešteničke odežde prošivene zlatom… Dolazili su u nju po blagoslov, a nemali broj ruskih velikaša i plemića tu se i zamonašio i u Lavri proveo ostatak života.

Ostalo je zabeleženo da je od 1592. do 1688. lavra bila stavropigija Vaseljenske patrijaršije, od 1688. dobila je status lavre i nalazila se pod upravom ruskog patrijarha, da bi 1786. bila predata na upravljanje kijevskom mitropolitu.

Zajedno sa još jednom velikom svetinjom Ukrajine, Počajevskom lavrom, od sovjetskih vremena Kijevsko-pečerska lavra je u državnom vlasništvu i izdata je u zakup na korišćenje Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, koja je vekovima njen "duhovni vlasnik".

Glasovi o tome da će država revidirati decenijama stare ugovore i izbaciti UPC iz Lavre čuli su se i pre ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini.

U februaru 2020. godine tadašnji ukrajinski ministar kulture, omladine i sporta Vladimir Borodjanski odgovarao je na pitanja novinara o tome da li je upoznat sa preimenovanjem vlasništva nad Lavrom koje je navodno izvršila prethodna vlada, ali on nije imao više informacija o tome. Tada je izjavio da nema pravnih osnova za bilo kakvu reviziju vlasništva. Uprkos željama Epifanija Dumenka, koji je na čelu PCU i drugih iz ove raskolničke crkvene organizacije koji su javno govorili da veruju da će obe lavre preći u njihovo vlasništvo.

Takvi naumi sada verovatno nailaze na mnogo veće razumevanje među predstavnicima ukrajinskih vlasti: na čelu sa sadašnjim ministrom kulture Aleksandrom Tkačenkom za kojeg su, kako je sam izjavio, mošti svetitelja koje se čuvaju u Lavri, "muzejski eksponati", koje država treba da zaštiti i sačuva od monaha.