Svet
"Forin afers": NATO trupe poslati u Ukrajinu
Časopis koji sebe predstavlja "vodećim" izvorom za detaljne geopolitičke analize, za garanciju bezbednosti po završetku sukoba predlaže - upravo ono što je sukob izazvalo
Dok zapadna ratna mašina za naoružavanje Ukrajine grca a čak i Vašingtonu izgleda da postaje jasno da će Kijevski režim na kraju izgubiti, list "Forin afers" nastavlja sa projektovanjem bahatog američkog hegemonizma koji leži u srži tekuće krize.
Ukratko, autori Lisa Morže Hauard i Majkl O'Hanlon, oboje politikolozi specijalizovani za vojna pitanja i međunarodnu bezbednost, smatraju da, ako se Ukrajina po završetku sukoba ne može uvući u NATO - onda treba dovući NATO u Ukrajinu.
Ono što ceo predlog čini apsurdnim, je da dvoje autora priznaju da je ideja o članstvu Ukrajine u NATO-u oduvek bila "najcrvenija od svih crvenih linija" Moskve, kako je to opisao direktor CIA Vilijam Barns upravo 2008. godine, kada je ta ideja prvi put posejana.
Umesto toga, autori predlažu stvaranje nove "bezbednosne zajednice", koju bi činile NATO članice, Ukrajina, i druge "neutralne" zemlje iz regiona koje bi želele da toj zajednici pristupe.
Sve, naravno, zbog tobožnje brige o sigurnosti u regionu i o budućnosti Ukrajine.
"Misiju bi mogao predvoditi ne-NATO oficir, možda iz Indije, ili druge zemlje koja se smatra neutralnom", pišu autori pre nego što cinično otkriju svoju pravu nameru: "Ali ona mora uključivati trupe SAD. Samo američke čizme na ukrajinskom tlu mogu obezbediti demokratsku budućnost te zemlje". Kao da koncept "američkih čizama" u Ukrajini nije bio uzrok problema, a Vašington pokazao šta misli o demokratiji u toj zemlji kada je pomogao puč protiv demokratski izabranog predsednika 2014. godine.
Nakon što su potvrdili da je za Ukrajinsku krizu odgovorno zlurado igranje na "najcrvenijoj od svih crvenih linija" Moskve, autori sebi dvostruko protivreče tako što celu ovu misaonu vežbu opravdavaju tobožnjim imperijalističkim tendencijama ruskog predsednika Vladimira Putina - za koje se čak i neki američki autori slažu da nikada nisu postojale.
Od snažnog prijateljstva Rusije sa Kinom i Indijom, mnogih strateških partnerstava Moskve sa zemljama Afrike, udaljavanje aktera na Bliskom istoku i Latinskoj Americi od SAD, posredovanja Pekinga u istorijskim mirotvornim procesima - ali i sve manje sposobnosti Vašingtona da sprovodi svoju volju u suverenim državama - sve je očiglednije da je nastanak multipolarnog sveta ne samo neminovan, već da se on uveliko već tu.
Samo što to, izgleda, Hauardovoj i O'Hanlonu nije jasno.
