Evropa bi da naoruža Ukrajinu, ali ima jedan problem - nema dovoljno eksploziva

Planove Evrope da proizvedi oružje za Ukrajinu usporio je nedostatak eksploziva, a insajderi iz industrije procenjuju da će ovo odlaganje potrajati čak tri godine, piše "Fajnenšel tajms".

Oskudne zalihe baruta, plastičnih eksploziva i TNT-a učinile su industriju nesposobnom da brzo ispuni očekivane narudžbine EU za Ukrajinu, bez obzira na to koliko novca je uloženo, kažu zvaničnicima i proizvođačima.

Ograničenja u lancu snabdevanja pokazala su koliko su neadekvatne evropske zalihe oružja i koliko je slab domaći proizvodni kapacitet, "ubijen" decenijama nedovoljnog ulaganja.

"Osnovni problem je što evropska odbrambena industrija nije u dobrom stanju za veliku ratnu proizvodnju", rekao je jedan nemački zvaničnik.

Evropa pokušava da zadovolji zahteve Kijeva upumpavanjem novca u sektor odbrane, posebno za podsticanje proširenja proizvodnje artiljerije kalibra 155 mm. Postoji ogromna potreba za granatama, kako za popunu evropskih oružarnica, tako i za održavanje zaliha ukrajinskih snaga.

Međutim, proizvođači, rukovodioci industrije i zvaničnici EU upozoravaju da bi povećana potražnja mogla samo da podigne cene koje su već skočile za petinu u protekloj godini.

"Veoma je teško povećati proizvodnju artiljerijske municije, posebno teške municije velikog kalibra, za kratko vreme", rekao je Jiri Hinek, predsednik češkog Udruženja odbrambene i bezbednosne industrije. "Nova fabrika artiljerije nije problem, ali kako proizvesti više artiljerijskih projektila bez sirovina?"

Ministri spoljnih poslova i odbrane EU danas će u Briselu razgovarati o ulaganju dve milijarde evra za ubrzanje hitnih isporuka 155 mm u Ukrajinu i podsticanje zemalja da sklapaju zajedničke ugovore o kupovini artiljerije.

EU se nudi da bude glavni pregovarač Evrope za nabavku oružja, ali ne ide po planu

Zvaničnici odbrambene industrije kažu da Evropa ima ograničenu zalihu eksploziva kao što su barut, TNT i nitroceluloza koji su neophodni za proizvodnju granata. "Uska grla za naše kapacitete su uglavnom (eksplozivni) prahovi, kojih nema dovoljno širom Evrope", rekao je jedan zvaniučnik.

"Nije moguće povećati, za kratko vreme, (proizvodnju) nitroceluloze... U Evropi nema važnih proizvođača sirovina koje su nam potrebne", rekao je Hinek, misleći na glavni sastojak baruta. "Ako želim da povećam proizvodnju baruta, trebaće mi verovatno tri godine".

"Eksplozija", češki proizvođač koji je jedan od najvećih evropskih dobavljača eksploziva za fabrike municije, navodi za "Fajnenšel tajms" da rade punim kapacitetima i da neće povećati proizvodnju do 2026.

"U toku su investicije za dalje povećanje naših proizvodnih kapaciteta, ali ovo je trogodišnji projekat, a ne posao od nekoliko meseci", rekao je Martin Vencl, portparol kompanije.

Rumunska vlada je ove nedelje saopštila da je u pregovorima sa američkim i južnokorejskim kompanijama o izgradnji fabrike baruta u zemlji. Njena poslednja takva fabrika je zatvorena 2004. godine.

Čak i zvaničnici EU koji su privatno zastupali pakete finansijskih podsticaja priznaju da su im evropski proizvođači artiljerije jasno stavili do znanja da povećanje proizvodnje neće biti lak zadatak.

"Zalažemo se za jačanje odbrambene industrije. Ali ako je rezultat ove inicijative EU da imate drugog ponuđača za isti oskudni resurs, to će uticati na cenu", rekao je jedan nemački zvaničnik. "A kompanije za proizvodnju oružja se već dovoljno bogate."

"Fabrika municiones de Granada" (FMG), jedan od dva španska proizvođača artiljerijskih granata kalibra 155 mm, radi punim kapacitetom od prošlog oktobra, proizvodeći granate za trgovačku kompaniju koja ih prodaje Ukrajini. Ali Antonio Karo, generalni direktor FMG-a, kaže da je bilo potrebno četiri do pet meseci da se poveća proizvodnja zbog poteškoća u nabavci osnovnih materijala i komponenti.

"Naš glavni problem su primarni materijali", kaže on. "Nema previše fabrika (koje proizvode materijale poput TNT-a i nitroceluloze), a i one rade sa 100 posto kapaciteta, tako da moramo da počnemo da tražimo u Indiji, u Koreji, u drugim zemljama", dodao je Karo.

Đanklaudio Torlici, savetnik italijanskog ministarstva odbrane, složio se sa tim, rekavši: "Moramo da pronađemo nove izvore snabdevanja iz zemalja kojima se tradicionalno nismo približavali", rekao je on. "Svaka evropska zemlja želi da zaštiti svoju dostupnost sirovina".

Troškovi osnovnih materijala su se "udvostručili, a u nekim slučajevima i utrostručili", rekao je Karo. Ta povećanja i porast potražnje doveli su do viših cena municije. Tipična granata danas košta 850 evra, otprilike 20 odsto više nego pre sukoba u Ukrajini, rekao je on.