Amerika svojim ponašanjem stvara "Legiju smrti"

Kakvi god problemi da postoje između Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje, sve ove zemlje shvatile su da imaju zajedničkog protivnika, a to su - kako ocenjuje profesor međunarodne politike i urednik lista "Forin polisi" Danijel V. Drezner - Sjedinjene Američke Države.

Drezner je u autorskom tekstu za "Politiko" pojasnio da su SAD stale na žulj svim ovim državama. Uvele su sankcije Rusiji, zauzele neprijateljski stav prema Kini (od kontrole izvoza, preko podrške Tajvanu, do moguće zabrane TikToka), a prema Iranu nastavile politiku statusa kvo.

"Ovo ostavlja sve tri zemlje pod različitim stepenom režima sankcija koje predvode SAD, i nije iznenađujuće što su one počinju da bliže sarađuju. Iran je u završnoj fazi postizanja punopravnog članstva u Šangajskoj organizaciji za saradnju, bezbednosnom forumu koji predvode Kina i Rusija. Kina je pomogla u sklapanju antante između Irana i Saudijske Arabije. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je sve zabrinutiji da bi Kina mogla da isporuči oružje Rusiji za pomoć Ukrajini. Odnosi između Irana i Rusije su se razvili tokom rata u Ukrajini, a portparol Džon Kirbi ih je označio kao potpuno odbrambeno partnerstvo", nabraja Drezner.

Bez obzira na to što on smatra da SAD imaju "valjane razloge" za suprotstavljanje ovim zemljama, kada se dodaju optužbe da je Severna Koreja navodno prodavala oružje Rusiji- čini se, zaključuje Drezner, da Amerika inspiriše stvaranje svoje "Legije smrti".

"Ovaj savez u nastajanju podstiče američku sklonost da sve protivnike SAD strpa u isti koš. Tokom vrhunca Hladnog rata, mnogi kreatori američke politike pretpostavljali su da je komunistički blok monolitan. U ovom veku, delovi spoljnopolitičke zajednice često su tvrdili da se Sjedinjene Države suočavaju sa Osovinom. U januaru 2002, Džordž V. Buš je pozvao Iran, Irak i Severnu Koreju u svom obraćanju o stanju Unije, upozoravajući da države poput ovih i njihovi teroristički saveznici predstavljaju osovinu zla, naoružavajući se da ugroze mir u svetu", podseća Drezner.

"Nejasna nelagodnost" koju osećaju američki posmatrači zbog toga što većina globalnog juga nije saglasna sa sankcionisanjem Rusije, ističe on, podstiče strah da se veliki deo sveta ujedinjuje protiv Sjedinjenih Država.

"U ovom trenutku, teško je poreći da Rusija, Kina, Iran, Severna Koreja i drugi preduzimaju akcije koje su u suprotnosti sa interesima SAD. Nije, međutim, očigledno da je saradnja ovih zemalja nešto više od taktičke prirode. Za Iran i Severnu Koreju, svaka prilika da izađu iz ekonomske izolacije je dobar potez. Slično tome i Rusija  traži pomoć sa bilo koje strane kao sredstvo za neutrališe 'danak' koji sankcije i rat nanose ruskoj ekonomiji", napominje Drezner.

On ističe i da su usled ovakvog ponašanja SAD, sve istorijske pritužbe i strepnje koje Rusija, Kina i Iran imaju u međusobnim odnosima, magično nestali -  "jednostavno su sublimirani svojim kolektivnim otporom pritisku SAD".