Pravosuđe ili nešto više: Šta se krije iza masovnih protesta u Izraelu?

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu odlučio je da privremeno obustavi najavljenu reformu pravosudnog sistema, koja je izazvala mnogo kontroverzi i dovela do najvećih protesta u novijoj storiji te bliskoistočne države.  

"Iz želje da sprečim razdor u naciji, odlučio sam da odložim drugo i treće čitanje kako bih postigao široki konsenzus", rekao je Netanijahu u televizijskom obraćanju naciji.

Protesti su izbili 7. januara ove godine, nekoliko dana nakon što je ministar pravde Jariv Levin najavio reformu. Od početnih 20.000 građana koliko se okupilo u Tel Avivu, broj protestanata je narastao na više stotina hiljada nezadovoljnih širom zemlje.

Protesti su se radikalizovali nakon što je Netanijahu prošle nedelje smenio ministra odbrane Joava Galanta, nakon što se on javno usprotivio reformi i upozorio da bi ona mogla negativno da utiče na bezbednost zemlje.

Netanijahu potvrdio odlaganje reforme pravosuđa: Protesti ugrožavaju Izrael

Najveći izraelski sindikat "Histadrut" najavio je u ponedeljak seriju masovnih protesta i štrajkova, a uskoro su im se pridružili i izraelski zdravstveni radnici. Lider tog sindikata Arnon Bar David pozvao je Netanijahua da zaustavi reformu pravosudnog sistema i vrati Galanta na njegovu doskorašnju funkciju.

Nakon što je najavljen kontramiting pristalica vlasti i pravosudne reforme, koji bi drastično povećao rizik od fizičkog obračuna dve grupe, Netanijahu je odlučio da "pritisne kočnicu" i zamrzne kontroverzne promene zakona.

"Ne može biti građanskog rata. Izraelsko društvo je na opasnom putu koji može dovesti do direktnog sudara. Nalazimo se usred krize koja ugrožava osnovno jedinstvo među nama, i onda od svih nas zahteva da se ponašamo odgovorno", rekao je izraelski premijer tokom obraćanja.

Kontraverzna reforma

Reforma pravosuđa, koju je predložila desno orijentisana vlada u čiji sastav ulaze Netanijahuova partija Likud i njeni saveznici iz redova religioznih jevrejskih partija, od samog početka je naišla na oštre kritike opozicije, ali i velikog broja građana.

Suštinu reforme, za koju analitičari tvrde da predstavlja najznačajniju izmenu u izraelskom pravosuđu od osnivanja te države 1948. godine, čini pokušaj ograničavanja moći Vrhovnog suda, koji tradicionalno važi za jednu od najmoćnijih institucija u toj zemlji.

Za razliku od većine država, Izrael nema klasičan kodifikovani ustav, već 13 "kvaziustavnih" Osnovnih zakona, što Sudu daje relativno veliku dozu fleksibilnosti pri donošenju presuda i odlučivanju šta je ustavno, a šta nije.

Reforma koju predlaže Netanijahuova vlada za cilj ima ograničenje moći Vrhovnog suda i jaču demokratsku kontrolu istog od strane izraelskog parlamenta Kneseta. Ona predviđa da bi zakonodavno telo trebalo da ima primat u odnosu na pravosuđe, odnosno da bi Kneset mogao da usvoji čak i one zakone koje Vrhovni sud proglasi protivustavnim.

"Mi idemo da glasamo, iz izbornog ciklusa u izborni ciklus, ali ljudi koje mi nismo izabrali donose odluke u naše ime", rekao je ministar pravde i jedan od glavnih zagovornika reforme Jariv Levin.

Pored toga, reforma predviđa i da se izbor sudija, koji je do sada vršilo specijalno sudsko telo, premesti u Kneset, čime bi on postao više demokratski, ali i više politizovan.

Protivnici reforme, ipak, navode druge aspekte tog zakona, a pre svih deo koji reguliše kada izraelski premijer može biti proglašen "nesposobnim za obavljanje dužnosti".

Kako se predviđa u reformi, da bi izraelski premijer na taj način bio smenjen, neophodno je da članovi vlade takvu odluku usvoje dvotrećinskom većinom, nakon čega bi ona u Knesetu morala da bude potvrđena na isti način. Drugim rečima – dokle god izraelski premijer ima lojalne saveznike i stabilnu većinu u parlamentu, on poseduje i de fakto imunitet od krivičnog gonjenja.

Taj detalj je od posebnog značaja ako u obzir uzmemo činjenicu da se protiv Netanijahua vode postupci za korupciju, davanje mita i kupovinu uticaja. Kritičari izraelskog premijera optužuju da reformu pokušava da "progura" kako bi sebe zaštitio od krivičnog gonjenja.

Politička kriza Izrael potresa još od 2019. godine

Još jedan od faktora koji je doveo do sve veće polarizacije izraelskog društva je i politička kriza, koja tu državu potresa već pune četiri godine. Naime, Izraelci su između 2019. i 2022. godine na birališta izlazili čak pet puta, pošto ni jedni parlamentarni izborni nisu uspeli da izrode stabilnu većinu u Knesetu.

Protesti protiv Netanijahua, koji je u tom periodu obavljao funkciju vršioca dužnosti premijera, u tom periodu postali su česta pojava, pošto je levo-liberalni deo izraelskog društva tokom 2020. i 2021. više od godinu dana organizovao šetnje protiv njega i njegove partije. Ti protesti okončani su tek nakon julskih izbora iz 2021. godine, kada je Netanijahu nakon punih 12 godina napustio premijersku poziciju. 

Šarenolika koalicija centrista, levičara i arapskih partija, koja je formirana nakon izbora 2021. godine, nije imale skoro ništa zajedničko osim protivljenja Netanijahuu. Ona je izdržala svega godinu dana pre nego što su unutrašnje podele dovele do njenog cepanja početkom prošlog leta, a Izraelci su se (ponovo) uputili na birališta.

Netanijahuov Likud i njegovi saveznici na desnici konačno su na vanrednim parlamentarnim izborima prošlog novembra uspeli osvoje stabilnu većinu i formiraju prvu funkcionalnu vladu u Izraelu nakon gotovo četiri godine.

Ipak, političkoj nestabilnosti nije došao kraj, pošto su formiranje nove vlade pratile mnoge kontroverze. Najviše pažnje privuklo je imenovanje Itamara Ben-Gvira, lidera desničarske parije Ocma Jehudit (Jevrejska moć) i čoveka kog mnogi optužuju da je jevrejski ekstremista, na mesto ministra za nacionalnu bezbednost.

Novi protesti, a organizator iz SAD?

Nova serija protesta izbila je 7. januara ove godine, nekoliko dana nakon što je ministar pravde Jariv Levin najavio reformu. Tog dana se u Tel Avivu okupilo oko 20.000 ljudi, a taj broj je narednim danima i nedeljama postepeno rastao.

Iako izraelski zvaničnici o tome nisu govorili javno, poslednjih nedelja u javnosti su u počeli da se pojavljuju navodi da bi protesti mogli biti podržani iz inostranstva, pre svega iz Sjedinjenih Američkih Država.

"Tajms of Izrael" je početkom marta  preneo da je neimenovani visoki zvaničnik u izraelskoj vladi rekao da su masovni protesti protiv reforme pravosuđa delimično finansirani od strane Bajdenove administracije.

"Protesti su finansirani i organizovani uz pomoć više miliona dolara", rekao je on tom prilikom.

Slične tvrdnje nedavno je izneo i izraelski politički komentator Jakov Bardugo, dok je Netanijahuov sin Jair na Tviteru podelio članak "Brajtbarta" u kom se tvrdi da američki Stejt department stoji iza jedne od grupa koje organizuju proteste, a čiji je cilj rušenje njegovog oca i dolazak na vlast vlade koja bi bila otvorenija za sporazum sa Iranom.

Američki zvaničnici oštro su demantovali te navode, ali je jasno da odnosi Netanijahua i administracije predsednika Bajdena nisu ni približno toliko dobri kao što su bili sa njegovim prethodnikom Donaldom Trampom.

Podsetimo, Trampova administracija odigrala je ključnu ulogu u postizanju sporazuma o normalizaciji odnosa između Izraela i četiri arapske zemlje: Bahreina, UAE, Maroka i Sudana.