Svet
"Global tajms": Opasna je i neodgovorna politika SAD i NATO-a prema Rusiji, a ne obrnuto
Vašington sada ne želi mir, pokušava da primeni hladnoratovsku politiku, piše list
Kada je reč o ratu u Ukrajini, Zapad i Rusija nikada nisu prestajali da se testiraju i pritiskaju, a što veći pritisak SAD i NATO vrše na Rusiju, to će ruski kontranapad biti jači, piše "Global tajms".
Iz NATO-a su juče kritikovali ruskog predsednika Vladimira Putina zbog, kako se navodi, njegove "opasne i neodgovorne" nuklearne retorike. Dan ranije, Putin je najavio postavljanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj zapretio je na Tviteru da je "EU spremna da odgovori daljim sankcijama".
Međutim, kineski list ističe da je Putinova najava došla nakon odluke Ujedinjenog Kraljevstva da Ukrajini isporuči municiju sa osiromašenim uranijumom.
Dodaje se da takva municija prelazi crvenu liniju Moskve, a da istovremeno, zapadne države pokazuju da nemaju granicu kada je reč o vojnoj pomoći koju šalju Ukrajini.
Sada NATO optužuje Rusiju da je prekršila svoje obaveze o kontroli naoružanja, ali, u stvari, SAD su dugo kršile Ugovor o neširenju nuklearnog oružja, piše list.
SAD su rasporedile taktičko nuklearno oružje u evropskim zemljama, uključujući Belgiju, Nemačku, Italiju, Holandiju i Tursku, što znači da su Sjedinjene Države već dugo raspoređivale svoje taktičko nuklearno oružje na ruski prag, što predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost Rusije, kaže vojni komentator Song Žongping.
On dodaje da reakcija Rusije ovog puta nije usmerena toliko na potez Londona, koliko na delovanje Vašingtona.
"Planirano raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji nije samo odgovor na prošle i sadašnje provokacije NATO-a, već takođe ima za cilj da odvrati potencijalne provokacije SAD", navodi Žongping.
Ističe da je Belorusija izbor Moskve zbog geografske lokacije za koju kaže da je idealna.
Nije daleko od Poljske, Nemačke, baltičkih, pa čak i nordijskih zemalja, objašnjava on i napominje da bi raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja moglo da ima ozbiljan efekat "strateškog odvraćanja", dodaje Žongping.
Uvođenje raznih sankcija Rusiji ili kontinuirano slanje oružja Ukrajini neće pomoći u rešavanju krize, već će samo dovesti do začaranog kruga, eskalacije u trci u nuklearnom naoružanju i končanog razvoja situacije koju niko ne želi da vide, piše "Global tajms".
Profesor na Fakultetu međunarodnih odnosa Univerziteta za međunarodne odnose u Pekingu Vang Šuo ističe da SAD i dalje vrše pritisak na Rusiju, znajući da bi situacija mogla da se pogorša, a da je svrha toga da se održi hegemonistički sistem Vašingtona.
On smatra da SAD pokušavaju da primene hladnoratovsku taktiku ekstremnog pritiska.
List ocenjuje da su mirovne snage još uvek preslabe, kao i da su Sjedinjene Države kidnapovale evropske zemlje kako bi pružile pomoć Ukrajini. Istovremeno, čak su i zemlje poput Japana učinile mnogo da bi pomogle vlastima u Kijevu.
Sve to služi interesima SAD, čija je svrha da nateraju evropske, pa čak i indo-pacifičke zemlje, da pomognu Vašingtonu u suprotstavljanju Moskvi i da je odvuku na dno.
Vašington sada ne želi mir, poručuje kineski list.
"SAD su te koje guraju Rusiju korak po korak jer ne žele da dozvole pobedu Rusije na ukrajinskom ratištu. Ako Ukrajina izgubi, to znači da NATO gubi, što takođe znači da SAD gube svoje globalno liderstvo i hegemoniju, što je cena koju ne mogu da priušte. Shodno tome, kada je Kina predložila potpun, sistematičan i dijalektički mirovni predlog u 12 tačaka, SAD su bile među prvima koje su ga odbacile. Mirovni predlog uzima u obzir sve aspekte i praktičan je. Činjenica da su SAD to odbacuju pokazuje da ne žele mir", ocenjuje "Global tajms".
Navodi se da je rusko-ukrajinski sukob zapravo "proksi rat" koji su Sjedinjene Države nametnule Evropi, te da ukoliko SAD i Rusija ne postignu kompromis, neće biti mira u Ukrajini.
Ukoliko se sukob nastavi, ne samo da će Rusija i Ukrajina biti oštećene, već će se pogoršati i bezbednost Evrope, piše "Global tajms".
"Što se Evropa više trudi da bude bezbedna, to postaje nebezbednija", zaključuje list.
