"Dojče vele": Biće još više štrajkova u Nemačkoj

Veliki štrajk upozorenja u ponedeljak 27. marta verovatno je bio samo prethodnica budućih sporova oko plata jer će, zbog nedostatka radne snage, a samim tim i jače pozicije zaposlenih, štrajkova verovatno biti još, piše "Dojče vele".

Kako se navodi, nekim poslodavcima bi mogao da zastane dah zbog aktuelnih zahteva za povećanjem plata.

Sindikat javnog sektora Verdi traži 10,5 odsto veće plate i mesečno povećanje od najmanje 500 evra, dok u sindikatu železničara EVG traže povećanje od 12 odsto i povećanje od najmanje 650 evra mesečno, čime sindikati hoće da nadoknade gubitak kupovne moći izazvan visokom inflacijom.

Neki ekonomisti govore o predstojećoj spirali plata i cena, odnosno situaciji kada se plate i cene uzajamno podstiču na rast, što može da proizvede štetne posledice po ekonomiju.

Predsednica Evropske centralne banke upozorila je pre nekoliko dana da će zaposleni i kompanije morati podjednako da podnesu sve veći teret krize.

"Ako svaka strana pokuša da minimizira sopstvene gubitke, moglo bi da se dogodi da veće profitne marže, plate i cene jedni druge guraju naviše", rekla je Kristin Lagard.

Sindikati ne vide taj problem, bar ne zbog svojih zahteva.

"Govoriti o spirali plata i cena je besmislica. Ako spojim sve naše zahteve, i dalje tražimo manje od inflacije", ističe šef Verdija Frenk Verneke.

Izbeći spiralu plata i cena

Predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja Marsel Fračer ne smatra da u ovom momentu postoji pretnja od spirale rasta plata i cena.

"To je mit", kaže, "jer su zaposleni 2022. imali prosečan realni gubitak plata od tri odsto, a 2023. će to verovatno biti još dva odsto ili više".

Ekonomistkinja Monika Šnicer ocenjuje da bi i ove godine trebalo očekivati inflaciju veću od šest odsto. U tom kontekstu, zahtevi za visokim platama su razumljivi, smatra Šnicer, predsednica Nemačkog saveta ekonomskih eksperata, ali upozorava da mora da se izbegne pomenuta spirala plata i cena.

Zbog toga je nemačka vlada omogućila i oslobodila poreza jednokratne isplate poslodavaca zaposlenima i donela mere za suzbijanje visokih troškova energije.

Šnicer je uverena da će se postići prihvatljiv dogovor.

Klemens Fuest, predsednik Instituta Ifo sa sedištem u Minhenu, takođe smatra da će se doći do neke vrste kompromisa.

"Mislim da će poslodavci donekle popustiti, ali i tu postoje ograničenja. Zato očekujem povećanje plata od oko sedam odsto. To bi i dalje bilo ispod stope inflacije, ali bi rasteretilo privatna domaćinstva i zaposlene", kaže Fuest za "Dojče vele".

Marsel Fračer je uveren da se pregovaračka moć zaposlenih povećala i da će se stoga verovatno povećati broj štrajkova.

"Trenutno doživljavamo prekretnicu na tržištu rada: čini se da su prošli dani u kojima su poslodavci mogli manje-više da diktiraju plate i uslove rada", ocenjuje Fračer.

46 miliona zaposlenih u 2023. 

Institut za nemačku ekonomiju, blizak poslodavcima, prigovara da veće plate same po sebi ne utiču na nedostatak kvalifikovanih radnika jer to ne može kratkoročno da obezbedi kvalifikacije kojih sada nema, niti da srednjoročno promeni uslove na tržištu rada tako da se stvori dovoljna mobilnost radne snage.

"Umesto toga, veće plate u sektorima u kojima je nedostatak kvalifikovanih radnika posebno veliki, kratkoročno će usluge i robu učiniti skupljim", ocenjuje se u studiji tog Instituta.

Nesporno je da postoji i da će postojati opšti nedostatak radnika i kvalifikovane radne snage, a to potvrđuju i najnovije prognoze Saveznog zavoda za zapošljavanje.

Za 2023. očekuje se povećanje od 340.000 radnih mesta koja podležu doprinosima za socijalno osiguranje. Broj zaposlenih dostići će novi maksimum od skoro 46 miliona.

"Radnika nedostaje onoliko koliko to nije bio slučaj decenijama. Zato se firme trude da zadrže svoje zaposlene, čak i u teškim okolnostima", objašnjavaju iz Zavoda.