Svet
Otkrivena prevara Londona: Lažno opravdanje za slanje raketa sa osiromašenim uranijumom Kijevu
Velika Britanija je odlučila da šalje municiju sa osiromašenim uranijumom Ukrajini, a mediji su otkrili da ne postoji novo istraživanje o posledicama upotrebe ove municije, već se London poziva na pogrešno interpretiran stav Kraljevskog društva
Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je prošle nedelje da Kraljevsko društvo, najznačajnija britanska naučna grupa, podržava kontroverznu odluku o slanju municije sa osiromašenim uranijumom u Ukrajinu.
Zvaničnik Ministarstva odbrane je obavestio medije da je nezavisno istraživanje naučnika, kao što je Kraljevsko društvo, procenilo da će uticaj upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom na lično zdravlje i životnu sredinu "verovatno biti mali".
U saopštenju je citirano Kraljevsko društvo, uprkos tome što je ova grupa naučnika zamerila Pentagonu još 2003. godine da koristi to njihovo istraživanje da opravda to što američki tenkovi ispaljuju oružje u Iraku, pišu britanski mediji.
U odgovoru Kraljevskog društva na pitanje medija navodi se da se i danas Ministarstvo odbrane Velike Britanije poziva na njihova dva izveštaja objavljena 2001/02 o opasnostima po zdravlje od municije sa osiromašenim uranijumom.
Portparol ovog društva je izjavio da osiromašeni uranijum nije oblast koju aktivno istražuje Društvo i da od tada nisu ažurirali ili objavili nova istraživanja.
Američka vojska je 2003. godine koristila te izveštaje Kraljevskog društva da brani upotrebu osiromašenog uranijuma u Iraku. Mediji su otkrili da je Kraljevsko društvo sa negodovanjem gledalo na tvrdnje Pentagonao da imaju njihovu podršku u stavu da osiromašeni uranijum nije opasan.
"U stvari i vojnici i civili su u kratkoročnoj i dugoročnoj opasnosti. Deca koja se igraju na kontaminiranim mestima bila su posebno ugrožena", rekao je profesor Brajan Sprat, predsedavajući radne grupe Kraljevskog društva za osiromašeni uranijum.
On je upozorio da bi određeni broj vojnika mogao da pretrpi oštećenje bubrega i povećan rizik od raka pluća ako se udahnu značajne količine osiromašenog uranijuma, na primer unutar oklopnog vozila pogođenog raketom sa osiromašenim uranijumom.
Opasnost preti i ako delovi projektila sa osiromašenim uranijumom ostanu u zemlji, jer dugoročno može da iscuri u zalihe vode. Preporučeno je da se fragmenti iz projektila sa osiromašenim uranijumom raščiste i da se sprovede dugotrajno uzorkovanje zaliha vode.
Nečuveni spin Ministarstva odbrane
Dag Vir, direktor istraživanja u Opservatoriji za istraživanje životne sredine ocenio je da je najnoviji spin Ministarstva odbrane o istraživanju Kraljevskog društva prilično nečuven, ali ne i bez presedana.
Vir je 2012. uredio izveštaj za Kampanju protiv osiromašenog uranijuma u kojem se navodi da je Ministarstvo odbrane "izabralo rezultate istraživanja koji su zadržali stav o osiromašenom uranijumu kao prihvatljivom, uprkos sve većem broju naučnih dokaza koji naglašavaju neizvesnost i preporučuju mere predostrožnosti".
Podsetio je i kako je jedan ministar odbrane jednom rekao poslanicima da je revizija Ministarstva odbrane utvrdila da je upotreba osiromašenog uranijuma dozvoljena prema Ženevskim konvencijama, a u stvari takva revizija u tom trenutku nije sprovedena.
"Ono što nisu uradili je proučavanje izloženosti civila, bilo gde", kaže Vir.
Osiromašeni uranijum je hemijski toksičan i radioaktivan teški metal koji se proizvodi kao otpad iz nuklearnih elektrana. Vojska ga koristi za probijanje tenkova jer je izuzetno gust.
Međutim, naučna debata se nastavlja o dugoročnim rizicima po zdravlje ljudi i životnu sredinu u zonama nakon konflikta. Granate sa osiromašenim uranijumumom ispalile su britanske snage u operacijama protiv Iraka 1991. i 2003. godine.
Municija sa OU korišćena je u velikoj meri oko grada Faludže, gde se danas, decenijama nakon toga govori o urođenim manama dece i porastu broja slučajeva raka.
Ovakvu opasnu municiju NATO je koristio i u operacijama u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji tokom raspada Jugoslavije.
Italijanski vojnici koji su dobili rak nakon služenja u tim misijama na Balkanu uspešno su tužili svoje ministarstvo odbrane za odštetu. Srbi su pokušali da vode sličan spor protiv NATO-a.
Studija koju je na Kosovu i Metohiji sproveo Program UN za životnu sredinu (UNEP) ubrzo nakon završetka tog sukoba otkrila je niske nivoe radioaktivnosti. Međutim, nisu bili u mogućnosti da razmotre dugoročne posledice i pregledali su samo 11 od 112 lokacija na kojima je ostao osiromašeni uranijum.
Kasnija studija UNEP-a u Srbiji je otkrila značajniju koroziju granata sa osiromašenim uranijumom i da su mnoge od njih bile duboko u zemlji. U naknadnom izveštaju UN-a u Bosni utvrđeno je da je voda za piće kontaminirana, iako na niskim nivoima.
Nakon invazije na Irak, Ministarstvo odbrane je reklo da priznaje moralnu obavezu da pomogne Iraku da očisti ostatke uranijuma iz otprilike 420 projektila koje je ispalio.
Osam kontaminiranih vozila je uklonjeno, a Odeljenje za međunarodni razvoj Ujedinjenog Kraljevstva je obezbedilo određena sredstva za dalje čišćenje, ali se pokazalo neadekvatnim jer timovima za uklanjanje nedostaju merači radijacije.
Moskva je burno reagovala na vest da će Britanija isporučiti municiju sa osiromašenim uranijumom Ukrajini. U opravdavanju isporuke granata sa osiromašenim uranijumom Ukrajini, britanska državna ministarka za pitanja odbrane Anabel Goldi rekla je da su ovakvi projektili "veoma efikasni u pobedi modernih tenkova i oklopnih vozila".
