Hipersonično oružje: Zašto je Amerika izgubila trku u naoružavanju od Rusije

Američki hipersonični "kinžal" umro je i ne rodivši se, komentariše novinar i bloger Jurij Podoljaka najnoviji neuspeh američkog testiranja hipersoničnog oružja.

Nova vazdušna raketa AGM-183A (ARRV), koja je trebalo da bude odgovor na pojavu ruskih "kinžala" i "cirkona", nije više adut na koji računa američka vojska.

Nakon još jednog neuspešnog testiranja, država je odlučila da posle dugog i mukotrpnog rada program "Lokid Martina" obustavi, i ovaj Sizifov posao pokrene iznova, samo sada poklanjajući poverenje rivalskoj kompaniji "Rajteon".

Test je, naime, ispunio nekoliko ciljeva, poručili su Amerikanci nakon ovog kiksa, neposredno pre objave da će "Lokid" skinuti sa programa. Tih nekoliki ispunjenih ciljeva, očigledno je bilo nedovoljno.

"Američki 'kinžal' je umro nerođen, a naš je po ko zna koji put uspešno pogodio neprijatelja, uključujući i oficire NATO zemalja koji su bili nesmotreni da završe u Ukrajini, u posebno zaštićenim bunkerima oružanih snaga Ukrajine', konstatuje Podoljaka.

U postskriptumu objave na Telegram kanalu "Slavjangrad", on se podsmeva Amerikancima podsećajući da su pre nekoliko godina o "kinžalima" pisali kao o "lepim Putinovim slikama".

"E, sad neka se dive svojim slikama koje će zauvek ostati samo slike", trijumfalno zaključuje novinar.

Šta se desilo?

Zbog čega je, međutim, američki hipersonični projektil zasad samo apstrakcija i zamisao? Zašto je ova raketa pala na testu? 

"Greška je bila prijem podataka. U tom hipersoničnom strujanju se, naime, pojavljuje elektromagnetno polje koje može da uništi podatke u glavi rakete, ona se zbuni i ne zna gde da leti. Rusi su tu velemajstori. Oni su zaštitili hipersonično polje, ne menjajući kurs više od sedam stepeni levo ili desno. Amerikanci s druge strane hoće da lete 30 stepeni levo, pa 30 desno, da prave ševing kao na fudbalskoj utakmici. A to ne može jer elektromagnetno polje rastura podatke", objašnjava profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak raketnih tehnologija Momčilo Milinović.

Vojni analitičar Andrej Mlakar drugačije vidi razlog američkog kiksa.

"Nije ovo njihov prvi neuspeh, neuspeha je bilo nekoliko. Pre svega ta verzija AGM zapravo je klasična krstareća raketa koja je pretvorena u hipersoničnu dodavanjem novog ram-džet motora velikih brzina. Ali, Amerikanci verovatno nisu postigli ono što su očekivali. Nisu postignute hipersonične brzine, a presretači, rakete 'standard SMZ' koje se koriste u balističkoj odbrani, uspele su da sustignu projektil. Trebalo je, dakle stvoriti raketu koju presretači ne stižu, jer kad je stignu, to je kraj", objašnjava Mlakar.

Koliko Amerikanci treba da budu dobri najbolje pokazuje to što je ruski odgovor na "izazove" čuveni protivraketni sistem S500.

O njegovoj moći najbolje govori to što su, najavljujući ga, Rusi rekli da ovaj sistem može da puca u svemir i tamo uništava mete. "Kljakavi" hipersonični projektili do kojih su trenutno dobacili Amerikanci, za njih bi bili kao dečja igra.

U kasu ili u galopu

Sjedinjene Države su, kako se navodi na sajtu Kancelarije za budžet američkog Kongresa, još od pedesetih sprovodile temeljna istraživanja tehnoloških izazova letenja hipersoničnim brzinama (najmanje pet puta bržim od kretanja zvuka).

"Decenijama nakon toga, i saveznici SAD i potencijalni protivnici takođe su sprovodili istraživanje hipersoničnih projektila. Poslednjih godina napredak u aerodinamici, nauci o materijalima i računarskoj nauci omogućio im je značajan uspeh. I Rusija i Kina su u poslednjih nekoliko godina objavile da su razvile i postavile hipersonične rakete. Veruje se da je Rusija upotrebila raketu koju je klasifikovala kao hipersoničnu u svom ratu sa Ukrajinom", stoji na sajtu ove kancelarije.

Amerika, kako se navodi, nije još uvek postavila ovo oružje, "kako iz naučnih, tako iz političkih razloga".

Ali, bez obzira na to što Amerikanci već dugo istražuju, Rusi su mnogo više odmakli jer su zapravo krenuli ranije da se bave hipersoničnim oružjem, tvrdi Mlakar.

"Amerikanci su u priču krenuli tek 2018. kako bi se uključili u trku koju je nametnuo Putin pojavom 'cirkona', 'kinžala', 'avagnarda' i novih tipova hipesoničnog naoružanja. Pare su odmah ponuđene 'Lokid Martinu' kao jednom od najvećih proizvođača oružja i borbenih sistema za SAD , a sve sa ciljem da eliminišu prednost Rusije u trci u naoružavanju", navodi sagovornik RT Balkana.

Profesor Milinović, međutim, iznosi potpuno drugačiji ugao gledanja na priču o američkom zaostatku u razvoju ove vrste naoružanja.

"Hipersonično oružje je oružje kad uđe u vojsku, a Amerikanci ga  drže u laboratorijama i fabrikama i neće da ga uvedu u armiju", tvrdi on.

Ne mogu se, međutim, porediti Rusija i Amerika u ovoj oblasti, upozorava on. Dve zemlje imaju potpuno različite načine ratovanja, i potpuno drugačije prioritete kad je reč o kreiranju oružja.

Rusija - moćna raketna sila

"Ono što oni prave nije isto što su Rusi pravili, jer Amerikanci zapravo i ne žele da prave rakete tipa 'avangard', 'cirkon' i 'kinžal'. Oni prave hipersonične avione, jer su pre svega avijacija, dok su Rusi s druge strane moćna raketna sila. Amerikancima je glavni cilj da naprave hipersoničnu letelicu, koju bi koristili za vazduhoplovne udare", uveren je Milinović.

Američka vojska je, pojašnjava on, ekspediciona vojska koja ne ratuje na svojoj teritoriji, već pravi ekspedicije.

"Oni hoće da zauzmu ostrva, gradove, a ne da se brane, dok bi Rusi da iz Rusije pogode Ameriku hipersoničnom raketom. Ruska taktika je dakle kampanjska, oni imaju kampanju u mobilizaciji. Američka ekspediciona taktika podrazumeva pravljenje drugačije vojske za svaku državu", navodi Milinović.

Trčati ili "čupati pa saditi"?

Bilo kako bilo, čak i sami Amerikanci priznaju da u razvoju hipersoničnog naoružanja zaostaju za Rusijom i Kinom.

"Amerikanci nemaju nijedno operativno hipersonično oružje, a Rusi ga imaju i to borbeno i upotrebljeno. Zato se toliko i žuri, pošto zaostaju. U toku je opšta jurnjava da SAD dobije raketni projektil dovoljno velikih brzina da parira Rusiji. Amerikanci su nekoliko puta pokušali da slavodobitno objave da su to stvorili, ali im to nije uspelo", konstatuje Mlakar.

Kakve su šanse da će "Rajteon" uspeti ono što "Lokid Martin" nije mogao?

"Nije problem proizvesti. Amerikanci i od ranije imaju probleme sa antiraketnim štitom i presretačima i i ranije su serije neuspeha prilikom testiranja raketa stvarale muke. Konstruisati jednu raketu, odnosno napraviti novu je posebna stvar, ali ovde se koriste već postojeći elementi krstarećih raketa sa ciljem da se pretvore u supersonične, što su delom radili i Rusi. Sad je pitanje da li će uspeti da dobiju kvalitetniji motor sa većim brzinama koje će nadmašiti ruske. Rusi imaju brzinu raketnog motora od gotovo 10 maha, a Amerikanci žele da to postignu", pojašnjava Mlakar.

On dodaje da je "pitanje vremena" kada će SAD u tome uspeti, jer Amerika ima beskonačne rezerve novca i mogućnosti, ali i stručnosti.

"Od vremena, talenta i sposobnosti zavisi kada će uspeti da dobiju hipersoničan projektil koji parira ruskom 'cirkonu' ili 'kinžalu', koji je inače, balistička raketa 'iskander' pretvorena u hipersonični projektil dodavanjem mlaznog motora mnogo većih brzina", napominje on.

Ali, dok Amerikanci, po svemu sudeći menjanjem proizvođača i otpočinjući posao iznova "čupaju pa sade", Kina lagano, ali konstantno napreduje u trci u hipersoničnom naoružanju, a, Mlakar napominje, ne bi trebalo da nas iznenadi ni da Severna Koreja, koja takođe ima razvijenu raketnu tehnologiju započne razvoj hipersoničnog oružja.

Kako precizira Milinović, Kina ima svoje hipersonično naoružanje koje je za oko 25 odsto slabije po karakteristikama i od 20 do 50 odsto slabije po dometu od ruskog.

"Oni žele da kažu, da su osvojili tu tehnologiju. Svaka čast, ali ne možete da priđete ovome što su Rusi napravili", podvlači sagovornik RT Balkana.