Saudijski princ zabrinut zbog podrške SAD – traži nove partnere

"Nepredvidivi" prestolonaslednik Saudijske Arabije Muhamed Bin Salman, kako piše Rojters, pokazao je da je spreman da se, kad je reč o ostvarivanju saudijskih interesa, bori i bez pomoći SAD,  makar ponovo uspostavljao odnose sa američkim protivnicima poput Irana, ili sa tržišta povlačio zalihe nafte i tako ljutio potrošače.

Njegova strategija je, ocenjuje ovaj medij, da stvori uslove koji omogućavaju Saudijskoj Arabiji da se fokusira na veliki plan ekonomske transformacije "Vizija 2030", u koji je uložio stotine milijardi dolara, nadajući se da će otvoriti konzervativno kraljevstvo za biznis i turizam usred sve veće regionalne konkurencije.

Strateški zaokret zemlje, navodno je počeo je 2019. nakon razornih napada na naftna postrojenja Saudi Aramko, nakon čega je Rijad doveo u pitanje bezbednosne obaveze SAD u regionu. Zaokret je dobio zamah nakon izraelskih napada na iranske ciljeve, kažu analitičari za Rojters.

"Kraljevina je otišla u diplomatsku 'preopterećenost', obnavljajući odnose sa Iranom i pristajući na zbližavanje sa Sirijom u nastojanju da obnovi regionalne saveze, umesto da se u potpunosti oslanja na Sjedinjene Države, svog dugogodišnjeg velikog saveznika", zabrinut je Rojters.

Medij, saznaje i da Saudijska Arabija planira da sirijskog predsednika Bašara el Asada pozove na samit Arapske lige kome će biti domaćin u maju, a to je, kako se navodi "potez kojim bi se formalno okončala regionalna izolacija Sirije".

Kraljevina je takođe objavila odluku da se pridruži Šangajskoj organizaciji za saradnju koju predvodi Kina, što je, Rojters ocenjuje, znak da "na račun SAD" razvija dugoročne odnose sa Pekingom.

Saudijski zvaničnik, međutim, rekao je za ovaj medij da su Sjedinjene Države i Kina veoma važni partneri za Rijad.

"Svakako se nadamo da nećemo biti deo bilo kakvog takmičenja ili spora između dve supersile. Mi nismo supersila, ali jesmo važan igrač u regionu i globalnoj ekonomiji", rekao je zvaničnik, koji je odbio da bude imenovan. .

Portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi u ponedeljak je poručio da Rijad ostaje strateški partner Vašingtona čak i ako se ne slažu po svim pitanjima. Vašington i Rijad rade na rešavanju zajedničkih bezbednosnih izazova, rekao je on.

"Sve veća asertivnost Rijada proteže se i na naftnu politiku. Organizacija zemalja izvoznica nafte na čelu sa Saudijskom Arabijom i njihovi saveznici iz OPEK-a uključujući Rusiju objavili su dalje smanjenje proizvodnje za oko 1,16 miliona barela dnevno što je izazvalo neodobravanje SAD", sekira se Rojters.

Medij navodi i da je Zalivski istraživački centar sa sedištem u Saudijskoj Arabiji, rekao da smanjenja OPEK-a pokazuju da veliki proizvođači nafte mogu da se oslobode pritiska SAD-a i Zapada i vode nezavisnu politiku koja svoje nacionalne interese stavlja na prvo mesto.

Rušenje ograda prema Iranu

U značajnom dogovoru kome je posredovala Kina, Rijad je postigao sporazum o oživljavanju odnosa sa Teheranom nakon godina ogorčenog rivalstva koje je podstaklo sukobe širom Bliskog istoka.

Elizabet Kendal, stručnjak za Bliski istok na "Girton koledžu" u Kembridžu, rekla je da je nagli zaokret možda bio podstaknut eskalacijom sukoba između Izraela i Irana.

"Saudijska Arabija se verovatno nada da će odmrzavanjem odnosa sa Iranom izbeći da bude uhvaćena u još jedan regionalni sukob, čime će ukloniti rizik od još jednog direktnog iranskog napada na njegovu infrastrukturu", rekla je Kendal.

U nedelju su izraelske snage izvele vazdušne udare na iranske isturene položaje u Siriji, saopštilo je sirijsko ministarstvo odbrane. Zapadni obaveštajni izvori rekli su da je pogođen niz vazdušnih baza u centralnoj Siriji u kojima se nalazi iransko osoblje.

Napad, najnoviji u nizu na iranske vojne objekte u Siriji, bliskom savezniku Teherana, podigao je avet šire regionalne konfrontacije koja bi, ako vojne operacije eskaliraju, stavila američke saveznike iz Zaliva na liniju vatre.

Prethodni vazdušni udari na saudijska naftna nalazišta i na skladište goriva u Ujedinjenim Arapskim Emiratima koje su izvršile jemenske Huti snage koje podržava Iran, ogolili su neizvesnost oko američkog bezbednosnog udela kod arapskih saveznica, što je navelo Rijad da insistira na deeskalaciji sa Teheranom i diverzifikuje svoje bezbednosne partnere.

"Nikada nije bilo ozbiljnog dijaloga, ni unutar vlade SAD ni sa Saudijcima, o uslovima pod kojima bi Vašington stao u odbranu Saudijske Arabije ako bi ona bila napadnuta. Saudijci ne žele da budu u ratu između Irana i Sjedinjenih Država. Ne veruju da će ih Vašington zaštititi", rekao je direktor Odbrambenog i bezbednosnog programa u Institutu za Bliski istok u Vašingtonu Bilal Sab.

Sve jače veze Rijada sa Pekingom izazvale su zabrinutost za bezbednost u Vašingtonu, odakle poručuju da pokušaji Kine da izvrše uticaj širom sveta neće promeniti američku politiku prema Bliskom istoku.

Šadi Hamid iz Instituta Brukings u Vašingtonu smatra da nije pogrešan stav stav Saudijske Arabije da se SAD sve više odvaja od regiona.

"Prestolonaslednik je odlučio da zaštiti svoje interese, i kao ustupak stvarnosti, ali i kao način da isprovocira SAD da posvete više pažnje svojim bezbednosnim brigama. SAD su iznervirane, ali nisu uzvratile ni na koji način, što je zauzvrat ohrabrilo Saudijsku Arabiju da nastavi da produbljuje svoje odnose sa glavnim protivnicima Amerike", rekao je Hamid.