Makron i Fon der Lajenova - "dobar i loš policajac u proruskom Pekingu"

U prvoj poseti Kini od 2019. godine, predsednika Francuske Emanuela Makrona će pratiti velika svita preduzetnika i umetnika, uključujući i režisera Žan-Žaka Anoa, čiji će najnoviji film uskoro biti prikazan u Kini, navodi se u tekstu nemačkog "Špigla".

U njegovoj pratnji dolazi i ministarka kulture Francuske Rima Abdul Malak, koja bi trebalo da pogura obnovu kulturne i univerzitetske razmene Francuske i Kine.

Iako otuđeni zbog pandemije i sukoba u Ukrajini, možemo da imamo razumevanja za Makronovu poruku da u francusko-kineskim odnosima još ima dovoljno prostora za saradnju, navodi se u tekstu.

Makron je, međutim, pozvao još jednu važnu Evropljanku da ga prati na ovom putu: Ursulu fon der Lajen, predsednicu Evropske komisije koja je nedavno izabrala jasan konfrontacioni stav prema Pekingu.

Iako je Fon der Lajenova odbacila ideju o ekonomskom odvajanju od Kine, takozvanom "raskidu", izjasnila se za politiku "smanjenja rizika" od prevelike zavisnosti od Pekinga.

Fon der Lajen je u obraćanju rekla da je u svojoj "trezvenoj oceni" došla do zaključka da Si Đinping želi da "Kina postane najmoćnija država na svetu". Ova njena "analiza" tamo nije dobro prošla, piše "Špigl".

Duo Fon der Lajen/Makron sastaje se u četvrtak sa Si Đingpingom. Kako bi se pripremila za trilateralni sastanak, Fon der Lajen je u ponedeljak otputovala u Pariz na radni ručak kod Makrona.

"Mislimo da Makron ima plan koji želi da sprovede", rekao je Laj Suetji, šef kineskog istraživačkog projekta o budućnosti odnosa EU i Kine.

Kineski mediji su, citira nemački "Špigl", već predvideli strategiju: Fon der Lajenova bi mogla da preuzme ulogu "lošeg policajca", a Makron ulogu "dobrog policajca".

Neslaganja u ekonomskim odnosima

Najmanje kontroverzni će verovatno biti razgovori o "globalnim izazovima našeg vremena", koje je Pariz naveo kao jednu od tri glavne tačke državne posete.

Fokus ovog segmenta razgovora biće na klimatskim promenama, biodiverzitetu i stanju okeana (Konferencija Ujedinjenih nacija o Svetskom okeanu trebalo bi da se održi u Nici na jugu Francuske 2025. godine).

Značajno više nesuglasica isplivaće kada se, kao drugi prioritet, "potegnu" ekonomska pitanja.

Tokom svoje prethodne posete Kini u novembru 2019. godine, Makron je prisustvovao potpisivanju oko 40 ekonomskih sporazuma.

I ovoga puta, predsednika Francuske prati velika delegacija francuskih preduzetnika, među kojima su predstavnici energetske kompanije EDF, "Erbasa" i proizvođača šinskih vozila "Alstom". Francuska srednja klasa je, ocenjuje "Špigl", na ovom putovanju takođe dobro zastupljena.

Makron time signalizira da je Francuska zainteresovana za produbljivanje ekonomske razmene - dok je Fon der Lajenova, sa druge strane, po tom pitanju jasno izrazila svoj skepticizam.

Za Makrona, savez sa Fon der Lajen bi istovremeno mogao da se pokaže i kao problematičan i kao koristan.

S jedne strane, njeni stavovi ograničavaju njegov manevarski prostor ako, sa njom pored sebe, na sastanku sa Kinom želi da predstavi ujedinjenu Evropu. S druge strane, Makronovi argumenti imaju veću težinu kada su "ispevani jednoglasno" sa drugim evropskim zvaničnicima, piše nemački list.

To je bila njegova strategija još u martu 2019. godine, kada je primio Sija u Parizu i na sastanak doveo bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel i tadašnjeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera.

Kako se dodaje, sa istom idejom je prvobitno želeo da odleti u Peking sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u novembru 2022 godine.  

"Odluka da sa sobom povede Fon der Lajenovu pokazuje njegov evropski legitimitet, ali je i pomalo rizična. Očekujemo da će Francuska uključiti EU – a ne da će joj se pokoravati", ocenio je Ding Jifan, jedan od najpoznatijih kineskih stručnjaka za Francusku i zamenik direktora kineskog državnog Istraživačkog centra.

Francuska nekada nije samo sledila američke interese, poručuje Ding.

"Makron pričom o evropskoj strateškoj autonomiji može mnogo da dobije od Pekinga, jer bi to značilo da Evropljani ne slede nužno Amerikance po svakom pitanju. Kina danas nije toliko zadovoljna odnosima sa Francuskom. Mnogim kineskim stručnjacima za Francusku se čini da je ta država postala manje nezavisna, u većoj meri sprovodi interese EU i više je transatlantska", ocenjuje Ding.

To sugeriše koliko će biti teško postići napredak u trećoj ključnoj tački pregovora, koju Jelisej opisuje kao najvažniju – Makron želi da razgovara sa Kinezima o sukobu u Ukrajini, piše "Špigl".

Francuzi smatraju da je Kina jedna od retkih zemalja koja može da utiče na Rusiju, iako su svesni crvenih linija koje je Kina postavila u tom pogledu, navodi Ding.

Kinezi, smatra stručnjak za odnose Kine i EU Sueti, ne žele monolog u kojem im Makron nešo prebacuje.

Raspoloženje u Pekingu ostaje prorusko

Predlog o "političkom rešenju ukrajinske krize" koji je Peking predstavio mogao bi da ponudi polaznu tačku. Kina se u njemu izjašnjava protiv upotrebe nuklearnog oružja, za zaštitu nuklearnih elektrana i civilnog stanovništva – ali i za prekid sankcija usmerenih protiv Rusije i prekid vatre koji bi značio da teritorije koje je Rusija oslobodila de fakto ostaju ruske.

Kako prenosi "Mond", Makron je Kinezima potvrdio da su njihovi napori pozitivni, iako on smatra da bi mir morao da pretpostavlja povlačenje ruskih trupa.

On je takođe izrazio nadu da će "Kinu povući na stranu Zapada".

Fon der Lajen je očigledno kritičnija prema Kini.

"Predsednik Si je daleko od toga da bude zgranut okrutnom i ilegalnom ruskom invazijom na Ukrajinu. On sa Putinovim Rusijom održava njihovo 'bezgranično prijateljstvo'. Bilo kakav mirovni plan koji bi prihvatio ruske aneksije jednostavno nije održiv", rekla je ona.

Raspoloženje u Pekingu ostaje prorusko, piše "Špigl".

Razgovor sa Ding Jifanom pokazuje na kakav stav bi Fon der Lajenova i Makron mogli da naiđu, ocenjuje nemački list i dodaje:

"Intelektualac ​​je znalački i originalno govorio o bilateralnim odnosima dve države i istorijskoj ulozi Francuske u EU. Ali čim na red dođe teme Ukrajine, on jednostrano zauzima ruski stav i nije podložan kontrargumentima."

"Istorijski gledano, Ukrajina je oduvek bila deo Rusije", kaže Ding i dodaje da je uznemiravanje ruskih govornika u Donbasu od strane ukrajinske vojske neprihvatljivo.

"Ne voli da kaže da Rusija narušava suverenitet Ukrajine. Diskusija je brzo poprimila neprijatnu dinamiku. Uznemiren ovim, Ding je konačno tražio da promenimo temu. Ali, čak i tada, atmosfera je ostala napeta", piše nemački list.

Makron i fon der Lajenova će se, zaključuje "Špigl", u Pekingu suočiti sa teškom misijom.