Svet
"Telegraf": Nova odluka OPEK+ imaće katastrofalne posledice po Bajdena
Partnerstvu Vašingtona i Rijada, u kojem leži ključ petrodolara, izgleda da je "odzvonilo", navodi britanski list
Najnovija odluka članica OPEK+ da srežu dnevnu proizvodnju nafte za dodatnih za 1,66 miliona barela dnevno znači da je odnosima Vašingtona i Rijada "odzvonilo", navodi se u novom tekstu objavljenom na britanskom "Telegrafu".
Iako se to ne može nazreti iz odgovora Bele kuće u kojem se navodi da posao odigrava "kao i obično", odluka proizvođača nafte na čelu sa Saudijskom Arabijom imaće katastrofalne posledice po adminsitraciju američkog predsednika Džozefa Bajdena, tvrdi autor Ben Marlou.
Zajednički ministarski monitoring komitet organizacije zemalja proizvođača nafte OPEK+ potvrdio je početkom nedelje da će smanjiti proizvodnju za 1,66 miliona barela dnevno. To je izazvalo poskupljenje nafte "Vest Teksas intermedijet" za čak osam odsto, što je najveći skok tokom jednog dana u više od godinu dana.
Autor za "Telegraf" se pita kako Vašington i dalje može da govori o "strateškom partnerstvu" sa Rijadom nakon poteza koji ocenjuje kao direktan udarac Džozefu Bajdenu, svega šest mesci nakon što su Saudijci naneli "ogromno diplomatsko poniženje američkog predsednika."
"Odzvonilo" partnerstvu koje je u srži petrodolara?
Podsetimo, OPEK+ je u oktobru prošle godine odlučio da smanji proizvodnju nafte za dva miliona barlea dnevno, nakon što je Bajden prethodno lično doputovao u Rijad u julu prošle godine kako bi molio saudijskog princa Mohameda ben Salmana da poveća proizvodnju, ne bi li ublažio krizu na tržištu nafte izazvanu antiruskim sankcijama.
Bajden je taj potez shvatio kao "strašnu izdaju", piše Marlou i dodaje da je predsenik SAD impotentno pretio nedefinisanim "posledicama".
Ako je to zadalo ozbiljan udarac američko-saudijskom sporazumu o energiji za bezbednsot koji traje skoro 80 godina, onda najnovija odluka OPEK+ jasno kaže da je tom savezu odzvonilo, zaključuje autor.
Taj savez, u kojem leži tajna petrodolara otkako se američka valuta dekuplirala od zlatnih rezervi ranih sedamdesetih godina prošlog veka i koji podrazumeva da će Rijad prodavati naftu isključivo u dolarima, preživeo mnoge diplomatske krize, uključujući dva zalivska rata i navodne sumnje u umešanost Saudijaca u napade 11. septembra 2001. godine, ali je pitanje kako će preživeti ovaj najnoviji zaokret, a isto pitanje se može postaviti i za Bajdenovu administraciju, navodi Marlou.
Stručnjaci su već ukazali da će najnovija odluka OPEK+ pogoršati inflatorne pritiske, a autor za "Telegram" citira podatke bankarske grupe "Goldman Saks", koja predviđa da će cene nafte dostići 95 dolara po barelu do kraja tekuće, a 100 dolara po barelu do kraja naredne godine.
"Amerika nikada nije izgledala tako slabo"
Budući da je Džozef Bajden ranije ove godine obećao da će "raditi kao sumanut" da spreči dalji rast cena energenata ne sluti dobro po njegovu opadajuću popularnost među narodom SAD.
Imidžu Amerike takođe preti velika opasnost, imajući u vidu da Vašington nemoćno posmatra i nastavlja da priča o "strateškim partnerstvima" dok mu Rijad otvoreno prkosi.
Sa druge strane, partnerstvo Rijada i drugih zemalja u regionu sa Kinom jača, pogotovo nakon istorijskog sporazuma Saudijske Arabije i Irana o obnavljanju diplomatskih odnosa, što dodatno otežava primenu američkih sankcija na Moskvu.
"Pod Bajdenovom administracijom koja se sve više okreće ka unutra, SAD jedva da su ikad izgledale tako slabe", zaključuje autor.
