Svet
Makronova poseta Kini zabrinula Zapad: Peking poslao važnu poruku i Americi i Evropi
I američki i kineski zvaničnici su svesni da je politika Evrope prema Pekingu daleko od rešene, piše "Politiko"
Kineski lider Si Đinping imao je jednu važnu poruku za svog gosta, francuskog predsednika Emanuela Makrona, a to je da ne dozvoli da Evropa bude uvučena u američku igru, piše "Politiko".
Peking želi da izbegne dalje da EU padne pod uticaj SAD, u vreme kada Bela kuća vodi spoljnu politiku otvoreno se suprotstavljajući geopolitičkoj i vojnoj snazi Kine.
Iznenađujuća je poseta Makrona i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Kini, a kineski predsednik je priredio susret u Velikoj sali naroda u Pekingu.
Ovo je u oštroj suprotnosti sa trenutnim naporima Kine da drži visoke američke zvaničnike na udaljenosti, posebno pošto je američki državni sekretar Antoni Blinken otkazao put u Peking zbog drame sa navodnim špijunskim balonom, ocenjuje "Politiko".
Poslednjih meseci, američki zvaničnici su ukazivali na "spremnost Kine da pošalje oružje Rusiji" i govorili o opasnostima omogućavanja kineskim tehnološkim kompanijama neometan pristup evropskim tržištima, sa izvesnim uspehom.
Državnim službenicima širom Evrope zabranjeno je korišćenje društvene mreže TikTok, koji je u vlasništvu Kine. Američki pritisak je takođe naveo Holanđane da uvedu novu kontrolu izvoza na prodaju napredne poluprovodničke opreme Kini.
Međutim, uprkos pritiscima Amerike na Brisel, čak je i Fon der Lajen, bivša nemačka ministarka odbrane, odbacila ideju o potpunom razdvajanju Evrope od kineske ekonomije. Iz perspektive Pekinga, ovo je još jedna značajna razlika u odnosu na neprijateljsko komercijalno okruženje koje promovišu SAD, podseća "Politiko".
Samo ove nedelje, 36 kineskih i francuskih preduzeća potpisalo je nove ugovore u prisustvu Makrona i Sija, što je, kako su kineski državni mediji rekli, znak "neopadanja poverenja u kinesko tržište evropskih preduzeća".
Poslednjih nekoliko godina evropski lideri su postali skeptičniji prema Kini, zamerajući joj način na koji se nosila sa pandemijom koronavirusa, tretmanom demonstranata u Hong Kongu i muslimanima Ujgura u Sinđangu, kao i kineskim sankcijama evropskim političarima i odnosu prema Tajvanu.
Dok je Zapad uveo oštre sankcije Moskvi, Kina je postala poslednja velika ekonomija koja je još uvek zainteresovana za održavanje, pa i proširenje trgovinskih veza sa Rusijom. To je šokiralo mnoge zapadne zvaničnike i izazvalo žestoku debatu u Evropi o tome kako kazniti Peking i koliko je potrebno da se evropske zemlje povuku iz trgovine sa Kinom.
Peking je video Makrona kao prirodnog partnera koji će pomoći da se izbegne zastoj u odnosima EU i Kine, posebno pošto Angela Merkel, više nije nemačka kancelarka.
"Veoma mi je drago što delimo mnoge identične ili slične stavove o kinesko-francuskim, međunarodnim i regionalnim pitanjima", rekao je Si Makronu uz čaj u petak, u južnoj metropoli Guangdžou.
Strateška autonomija, fokus francuske spoljne politike, zanimljiva je za Kinu, koja tu ideju vidi kao dokaz udaljenosti Evrope od SAD. Sa druge strane, Makron je rekao Siju dan ranije da Francuska promoviše "evropsku stratešku autonomiju", i da joj se ne sviđa blokovska konfrontacija. "Francuska ne bira strane", rekao je Makron.
Francusku poziciju su odmah osporili u Evropi koji smatraju da potrebno hitno zauzeti oštriji pristup Pekingu.
"Makron je lako mogao da izbegne turobnu sliku evropskog i transatlantskog nejedinstva", rekao je Torsten Bener, direktor Instituta za globalnu javnu politiku sa sedištem u Berlinu.
"Niko nije primorao Makrona da se pojavi sa ogromnom poslovnom delegacijom, ponavljajući opovrgnute iluzije o reciprocitetu i zavaravajući samog sebe da koristi svoju ličnu magiju na Siju kako bi naterao kineskog lidera da se okrene protiv Putina."
Holger Hestermajer, profesor prava EU na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekao je da će se Peking boriti da podeli transatlantski savez.
"Ako Kina želi da uspe u izgradnji novog svetskog poretka, odvajanje EU od SAD — makar i malo, bio bi to verovatno neuhvatljiv cilj", rekao je Hestermajer.
Sijev fokus na Ameriku bio je nepogrešiv, pogotovo imajući u vidu da je nedelju dana ranije Bajdenova administracija održala svoj drugi Samit za demokratiju, na kojem su Rusija i Kina prikazane kao glavne pretnje.
"Širenje takozvane 'demokratije protiv autoritarizma'", rekao je Si svojim evropskim gostima u četvrtak, "samo bi donelo podele i konfrontaciju u svetu".
