Sve tanje nade EU da koristi Azerbejdžan kao svoju benzinsku pumpu

Gas i nafta iz Azerbejdžana su možda ključni u pokušajima Evropske unije da zameni ruska fosilna goriva, izveštava "Politiko", ali ovaj plan se našao pod znakom pitanja zbog nastojanja EU da postane moćni igrač na ratom razorenom Južnom Kavkazu.

EU je poslala svoju civilnu misiju da pomogne Jermeniji da kontroliše planinsku granicu sa Azerbejdžanom, zbog čega je Baku kritikovao nedopustivo strano mešanje u spor na Kavkazu.

Izveštaj Evropskog parlamenta, kojim se osuđuje stanje ljudskih prava u Azerbejdžanu, izazvao je gnev i negodovanje u ovoj zemlji.

Sve to baca senku na dogovor na visokom nivou EU sa Azerbejdžanom da udvostruči svoje isporuke gasa EU do 2027. godine.

U razgovoru za "Politiko", visoki diplomatski zvaničnik iz EU, koji je zahtevao da ostane anoniman, ukazao je na činjenicu da je posmatračka misija poremetila odnose između dve zemlje. "Nadali smo se drugačijem scenariju sa Bakuom. Sve relevantne informacije delimo sa Azerbejdžanom zato što ne želimo nikakve probleme."

Pošto je Rusija zauzeta Specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, navodi "Politiko", Brisel se nadao da može da ojača svoje prisustvo na Južnom Kavkazu, izgrađujući ekonomske veze sa Azerbejdžanom i istovremeno nudeći političku podršku susednoj Jermeniji.

Civilna misija ili vojno-obaveštajna operacija EU

U govoru koji je održao prošlog meseca, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev kritikovao je spoljno mešanje u sukob njegove zemlje sa Jermenijom zbog spornog regiona Nagorno-Karabaha. "Posrednici uključeni u konflikt u Karabahu ne pokušavaju da reše ovo pitanje, već da ga zamrznu", izjavio je Alijev.

Alijev je 2020. pokrenuo uspešnu vojnu ofanzivu, vraćajući delove Nagorno-Karabaha, otcepljene regije unutar međunarodno priznatih granica Azerbejdžana, koju su od raspada SSSR-a kontrolisali Jermeni. Ovaj sukob okončan je prekidom vatre uz posredovanje Rusije, ali tenzije sada ponovo rastu i postoji strah od obnavljanja borbi.

"Mnogi Jermeni veruju da će doći do prolećne ofanzive Azerbejdžana", rekao je za "Dojče vele" Markus Riter, šef misije EU. "Ako se to ne dogodi, naša misija se već može označiti uspešnom."

Nekoliko dana ranije, državni mediji u Azerbejdžanu naveli su da misija EU zapravo "provocira Azerbejdžan na novi rat" i da će "EU da snositi krivicu za novi sukob."

"Azerbejdžan i Rusija u suštini govore istu stvar: da je misija EU vojno-obaveštajna operacija", dodao je zvaničnik EU. "Oni su od početka pokušavali da diskredituju našu misiju, koja je isključivo civilna, a mi tu ne možemo mnogo da uradimo."

"Nepodnošljiv smrad korupcije"

Šef misije Azerbejdžana pri EU Vakif Sadikov izjavio je da Baku veoma zabrinut zbog prisustva evropskih posmatrača u blizini granice sa Azerbejdžanom.

"Ovo je bilateralno pitanje između Jermenije i EU. Sve se dešava na nekoliko stotina metara od naših graničnih prelaza, u veoma militarizovanom okruženju, gde imamo ruske pogranične straže, jermenske pogranične straže, ruske regularne jedinice, jermenske regularne jedinice i, malo dalje, uz granicu sa Iranom, iransku vojsku. A sada imamo i mirovne snage EU. Dakle, imamo sasvim legitimna bezbednosna pitanja", dodao je Sadikov.

On je upozorio da se misija može posmatrati kao pokušaj Brisela da ojača svoje prisustvo u ovom regionu.

Baku je reagovao sa nezadovoljstvom nakon što je Evropski parlament prošlog meseca usvojio izveštaj u kome se "osuđuje poslednja vojna agresija velikih razmera Azerbejdžana u septembru", optužuje Azerbejdžan da podriva mirovni proces i "podvlači spremnost EU da se aktivnije uključi u rešavanje dugotrajnih sukoba u regionu".

U evropskoj rezoluciji, koju je izglasao Komitet za inostrane poslove, tvrdi se da je "poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda Azerbejdžana i dalje veoma negativno i da ga treba poboljšati pre nego što EU dodatno produbi svoje političko i energetsko partnerstvo sa zemljom. U rezoluciji se pominje i "represija nad opozicionim aktivistima", slučajevi torture i odsustvo nezavisnog pravosuđa.

Komitet za međunarodne odnose u azerbejdžanskom parlamentu je uzvratio, navodeći da odluka EU unosi "nepodnošljiv smrad korupcije". Takođe, Komitet je optužio poslanike da su pod uticajem "Jermenije i jermenske dijaspore, odavno kancerogenog tumora Evrope."

Brisel se još nada

Prošlog meseca predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel održao je razgovore sa liderima Jermenije i Azerbejdžana, pozivajući ih da razgovaraju o situaciji na terenu i da "naglase spremnost EU da pomogne napredovanju ka miru i stabilnosti u regionu".

Međutim, samo nekoliko sati kasnije, Azerbejdžan je potvrdio da su se njegove trupe ponovo ušle u zonu prekida vatre u Nagorno-Karabahu i uspostavile kontrolu nad putem za koji se navodi da ga Jermeni koriste za snabdevanje oružjem.

Tom de Val, viši saradnik istraživačkog centra "Karnegi" za Evropu, rekao je da se Brisel još nada da može da posreduje u rešavanju sukoba između Azerbejdžana i Jermenije.

"EU jednako pristupa obema stranama, u pokušaju da se ponovo pokrene mirovni proces", dodao je De Val.

Ukoliko ovaj pokušaj propadne, upozorio je De Val, to bi moglo da predstavlja problem za napore EU da koristi Azerbejdžan kao alternativu za ruska fosilna goriva.