Svet
"Forin afers" najavljuje poraz Zapada u Ukrajini: Vreme je za plan B
Vreme je da se sa bojnog polja u Ukrajini pređe za pregovarački sto, poručuju uticajni eksperti iz Saveta za spoljne odnose
Uprkos jednogodišnjoj propagandi Zapada da Rusija gubi i ogromnoj vojnoj pomoći poslatoj Kijevu, sve češće se javljaju procene da je pat pozicija zapravo nešto najbolje čemu Ukrajina i njeni zapadni saveznici mogu da se nadaju.
Nakon što je Pentagonov istraživački centar RAND pre nekoliko meseci poručio da, uprkos pomoći Zapada, Ukrajina nema mnogo šansi da pobedi i pozvao na skoro okončanje sukoba jer se kosi sa interesima Amerike, istu procenu iznose i predsednik uticajnog američkog tink-tenka Saveta za spoljne odnose Ričard Has i član Saveta i profesor međunarodne politike na Džordžtaunu Čarls Kapčan u tekstu za ugledni "Forin afers".
I to uz priznanje da u rešavanje sukoba moraju da se uključe i ruske saveznice Kina i Indija, te da moraju da se uvaže i bezbednosni zahtevi Moskve koje je NATO ignorisao u decembru 2021.
Autori u tekstu priznaju poraz zapadne politike guranja (uz pomoć novca, oružja, opreme, tašanja po ramenima...) Ukrajine i insistiranja da se što dublje uvuče u sukob sa Rusijom i predložili svoj "plan B".
Has i Kapčan hvale Kijev što je bio "bolji od očekivanog" i uspeo da zadrži oko 85 odsto teritorije koju je kontrolisao pre početka ruske Specijalne vojne operacije.
Zbog toga je i pred predstojeću ofanzivu, smatraju autori, potrebno i kvalitativno i kvantitativno pojačati snabdevanje Ukrajine oružjem, tenkovima, čak i avionima F-16 i projektilima dugog dometa, kako bi na kraju ofanzive Kijev bio "zagrejan" za ideju pregovora, nakon što je dao sve od sebe na bojnom polju i suočio se sa "sve većim ograničenjima kako sopstvenog ljudstva tako i pomoći iz inostranstva".
Uprkos velikoj vojnoj pomoći Zapada, "malo je verovatno da će ona promeniti suštinsku realnost, a to je da je ovaj rat na putu ka ćorsokaku", navode autori.
"Naravno, moguće je da se predstojeća ofanziva Ukrajine pokaže zapanjujuće uspešnom i omogući zemlji da povrati svu okupiranu teritoriju, uključujući Krim, što će rezultirati potpunim porazom Rusije. Ali takav ishod nije verovatan. Čak i ako Zapad pojača svoju vojnu pomoć, Ukrajina neće uspeti da pobedi ruske snage. Ponestaje im vojnika i municije, a ekonomija i dalje propada. Ruske trupe su ukopane, a novi regruti kreću na front", navode Has i Kapčan za "Forin afers".
Štaviše, upozoravaju oni, "ako bi vojna pozicija Moskve postala nesigurna, sasvim je moguće da bi Kina obezbedila oružje Rusiji, bilo direktno ili preko trećih zemalja".
"Kineski predsednik Si Đinping dao je veliku, dugoročnu opkladu na Putina i neće stajati skrštenih ruku dok Rusija trpi gubitke. Sijeva poseta Moskvi u martu snažno sugeriše da on dodatno računa na partnerstvo sa Putinom, a ne da odustaje od njega", navodi se u tekstu.
Has i Kapčan navode da dodatna vojna pomoć Ukrajini, iako će pomoći ukrajinskim snagama da napreduju na frontu, neće omogućiti Kijevu da "obnovi pun teritorijalni integritet" i uslediće pat pozicija iz koje treba naći izlaz.
"Čak je i iz ukrajinske perspektive pogrešno juriti za punom vojnom pobedom koja bi mogla da se pokaže kao Pirova. Ukrajinske snage su već pretrpele preko 100.000 žrtava i izgubile mnoge od svojih najboljih trupa. Ukrajinska ekonomija se smanjila za oko 30 odsto, stopa siromaštva raste, a Rusija nastavlja da bombarduje kritičnu infrastrukturu zemlje. Oko osam miliona Ukrajinaca je napustilo zemlju, a milioni su interno raseljeni. Ukrajina ne bi trebalo da rizikuje da se uništi u potrazi za ciljevima koji su verovatno van domašaja", navode eksperti.
Oni procenjuju da će do predstojeće jeseni i zime Sjedinjene Države i Evropa takođe imati dobar razlog da napuste svoju politiku podrške Ukrajini "dokle god bude potrebno", kako je rekao predsednik SAD Džozef Bajden.
Održavanje postojanja Ukrajine kao suverene i bezbedne demokratije je prioritet, ali postizanje tog cilja ne zahteva od zemlje da povrati punu kontrolu nad Krimom i Donbasom u bliskoj budućnosti. Zapad ne treba ni da brine da će insistiranje na prekidu vatre pre nego što Kijev povrati svu svoju teritoriju dovesti do raspada međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, tvrde Has i Kapčan.
Realnost je da nastavak velike podrške Kijevu nosi šire strateške rizike, navode oni.
Sukob narušava vojnu sposobnost zemalja Zapada i iscrpljuje njegove zalihe oružja; odbrambena industrijska baza ne može da prati potrošnju vojne opreme i municije u Ukrajini. Zemlje NATO-a ne mogu da isključe mogućnost direktnih neprijateljstava sa Rusijom, a Sjedinjene Države moraju da se pripreme za potencijalnu vojnu akciju u Aziji (da bi odvratile ili odgovorile na svaki kineski potez protiv Tajvana) i na Bliskom istoku (protiv Irana ili terorističkih mreža), nabrajaju Has i Kapčan razloge zbog kojih smatraju da je vreme za razmatranje rezervne varijante.
Eksperti podsećaju i da je "rat" u Ukrajini nametnuo visoke troškove i globalnoj ekonomiji, poremetio lance snabdevanja, što je doprinelo visokoj inflaciji i nestašici energije i hrane.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje da će sukob smanjiti globalnu ekonomsku proizvodnju za 2,8 biliona dolara 2023. Od Francuske preko Egipta do Perua, ekonomska kriza izaziva političke nemire, navode oni.
"Rat takođe polarizuje međunarodni sistem. Dok geopolitičko rivalstvo između zapadnih demokratija i kinesko-ruske koalicije nagoveštava povratak dvoblokovskog sveta, većina ostatka sveta sedi po strani, preferirajući nesvrstavanje nego zarobljavanje u novoj eri rivalstva između Istoka i Zapada. Nered zrači iz rata u Ukrajini".
U tom kontekstu, navodi "Forin afers", ni Ukrajina ni njeni saveznici iz NATO ne mogu više da uzimaju "jedinstvo Zapada" zdravo za gotovo. Američka rešenost je ključna za održivost Evrope, ali se Vašington suočava sa sve većim političkim pritiskom da smanji potrošnju, obnovi spremnost SAD i poveća svoje sposobnosti u Aziji.
Sada, kad republikanci kontrolišu Predstavnički dom, Bajdenovoj administraciji će biti teže da obezbedi značajne pakete pomoći Ukrajini. A politika prema Ukrajini mogla bi se značajno promeniti ako republikanci pobede u Beloj kući na izborima 2024. godine. Vreme je da se pripremi plan B, poručuju članovi Saveta za spoljne odnose.
S obzirom na verovatnu putanju sukoba Sjedinjene Države i njihovi partneri moraju sada da počnu da formulišu diplomatsko rešenje, poručuje se u tekstu "Forin afersa".
"U idealnom slučaju, i Ukrajina i Rusija bi povukle svoje trupe i teško naoružanje sa nove linije kontakta, stvarajući tako demilitarizovanu zonu. Neutralna organizacija - bilo UN ili Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) - poslala bi posmatrače da nadgledaju i sprovode prekid vatre i povlačenje. Zapad bi trebalo da se obrati drugim uticajnim zemljama, uključujući Kinu i Indiju, da podrže predlog o prekidu vatre", navodi se u tekstu.
Jednostavnije rečeno, autori su priznali da Zapad ne može dalje bez pomoći Indije i Kine.
"Pod pretpostavkom da se primirje zadrži, trebalo bi da uslede mirovni pregovori. Takvi razgovori bi trebalo da se odvijaju na dva paralelna koloseka. Na jednom koloseku bi bili direktni razgovori između Ukrajine i Rusije, uz posredovanje međunarodnih posrednika, o uslovima mira. Na drugom koloseku, NATO saveznici bi započeli strateški dijalog sa Rusijom o kontroli naoružanja i široj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi", stoji dalje u tekstu.
Drugim rečima, poziva se na povratak na bezbednosne garancije koje je Rusija od samog početka i tražila.
"Da bi ovaj pristup bio još primamljiviji, Zapad bi takođe mogao da ponudi ograničeno oslobađanje od sankcija u zamenu za spremnost Rusije da se pridržava primirja, pristane na demilitarizovanu zonu i značajno učestvuje u mirovnim pregovorima", pišu Has i Kapčan. Sličan predlog iznela je i RAND fondacija.
Njih dvojica su u tekstu predstavila i za Zapad "idealno rešenje" sukoba - primirje po ugledu na Koreju ili Kipar.
"U idealnom slučaju, prekid vatre bi se održao, što bi dovelo do statusa kvo poput onog koji preovladava na Korejskom poluostrvu, koje je uglavnom ostalo stabilno bez formalnog mirovnog pakta već 70 godina. Kipar je na sličan način podeljen, ali stabilan decenijama. Ovo nije idealan ishod, ali je poželjniji od rata visokog intenziteta koji traje godinama", navode oni.
U tekstu se navodi da će nagovaranje Kijeva da pristane na primirje biti "izazovno" i uključivaće bezbednosne garancije i ekonomsku pomoć, ali se napominje da je "Zapad više od godinu dana dozvoljavao Ukrajini da definiše uspeh i postavi ratne ciljeve Zapada".
"Ova politika, bez obzira na to da li je imala smisla na početku rata, sada je krenula svojim tokom. Nije mudro, jer ciljevi Ukrajine dolaze u sukob sa drugim zapadnim interesima. I to je neodrživo, jer troškovi rata rastu, a zapadna javnost i njihove vlade sve su umorne od pružanja stalne podrške. Kao globalna sila, Sjedinjene Države moraju da priznaju da su prevelika očekivanja o ishodu rata proizvela politiku koja se sve više sukobljava sa drugim prioritetima SAD", zaključuju autori ovaj svoj poziv da se Ukrajina, koju su prethodno gurnuli u sukob, praktično ostavi na cedilu, jer interes Zapada da iskontroliše štetu koju sam trpi sad to nalaže.
