Svet
Predsednik Brazila poziva na revoluciju: Naći alternativu dolaru
Lulin poziv da se smanji zavisnost od dolara ide u prilog sve većim naporima Pekinga da promoviše korišćenje juana u međunarodnoj robnoj trgovini
Predsednik Brazila Luis Injasio Lula da Silva pozvao je zemlje u razvoju da rade na tome da američki dolar zamene sopstvenim valutama u međunarodnoj trgovini, te je podržao napore Pekinga da okonča dominaciju dolara u svetskoj trgovini, piše "Fajnenšel tajms".
Na početku svoje prve državne posete Kini Lula je pozvao zemlje BRIKS-a (Brazil, Kina, Rusija, Indija i Južna Afrika) da se založe za korišćenje sopstvenih valuta u međunarodnoj trgovini.
"Svake noći se pitam zašto sve zemlje moraju da baziraju svoju trgovinu na dolaru", rekao je Lula u govoru u Novoj razvojnoj banci u Šangaju, poznatoj kao BRIKS banka.
"Zašto ne možemo da trgujemo u sopstvenim valutama?", dodao je Lula i izazvao aplauz brazilskih i kineskih zvaničnika. "Ko je nakon nestanka zlatnog standarda odlučio da je dolar (glavna) valuta?"
Lulin poziv da se smanji zavisnost od dolara ide u prilog sve većim naporima Pekinga da promoviše korišćenje juana u međunarodnoj robnoj trgovini, dok kineski političari nastoje da ojačaju ulogu druge po veličini svetske ekonomije u globalnom finansijskom sistemu.
"Fajnenšel tajms" konstatuje da je topao prijem prvog čoveka najveće latinoameričke zemlje u Šangaju posledica promene brazilske spoljne politike. Za razliku od prethodnika desničara Žaira Bolsonara, koji je davao prioritet bilateralnim odnosima sa pre svega Sjedinjenim Državama, ali i Izraelom, Mađarskom, Lula da Silva se zalaže za multilateralnu saradnju.
Očekuje se da će kineski lider za vreme posete Brazilca nastojati da ga privoli da podrži niz spoljnopolitičkih inicijativa Pekinga – od trgovinskog i infrastrukturnog programa "Pojas i put" do drugih šema kojima je cilj da postanu alternativa aktuelnim međunarodnim sistemima kojima dominiraju SAD.
Brazilsko-kineska trgovina je tokom protekle decenije rasla, da bi prošle godine dostigla 150,4 milijarde dolara. Kina je kupovala brazilske poljoprivredne proizvode i minerale i investirala u veliko potrošačko tržište i infrastrukturni sektor te latinoameričke zemlje. Lula je posetio i kinesku kompaniju za telekomunikacionu opremu "Huavej", koji je inače pod američkim sankcijama.
Sve složeniji međusobni ekonomski odnosi podstakli su obe države da promovišu veću upotrebu svojih valuta u bilateralnoj trgovini. Ove nedelje brazilska filijala Industrijske i komercijalne banke Kine obavila je prvu transakciju u juanima, preneli su kineski državni mediji.
Lula da Silva je u Šangaju bio i na inauguraciji svoje štićenice, bivše brazilske predsednice Dilme Rusef, kao šefa Nove razvojne banke, kada je održao govor na kom je istakao da zemlje BRIKS-a treba da trguju u sopstvenim valutama.
Pored zemalja BRIKS-a članstvo u banci imaju i Egipat, Bangladeš, Urugvaj i Ujedinjeni Arapski Emirati.
"Ko je odlučio da su naše valute slabe, da nemaju vrednost u drugim zemljama?", zapitao se brazilski predsednik.
"Zašto BRIKS banka ne bi imala valutu za finansiranje trgovinskih odnosa između Brazila i Kine, između Brazila i drugih zemalja? Teško je jer se nismo navikli na tu ideju. Svi zavise samo od jedne valute", dodao je.
Podaci sa globalne platne platforme SVIFT pokazuju da se udeo kineske valute u trgovini više nego udvostručio – na 4,5 odsto – od početka rusko-ukrajinskog sukoba, uglavnom zbog velikog porasta trgovine između Rusije i Kine.
Ekonomista u "Goldman Saksu" Megi Vej rekla je za "Fajnenšel tajms" da će kineski udeo u globalnoj trgovini rasti.
"U svetlu relativno male uloge juana u finansiranju trgovine u odnosu na tržišni udeo Kine od oko 15 odsto u globalnoj trgovini robom (…) ima smisla da udeo valute u finansiranju trgovine nastavi da raste", zaključila je Megi Vej.
