Svet
"Global tajms": Sastanak u Japanu pokazao pukotine u savezu i lažno jedinstvo G7
Iako su ministri spoljnih poslova članica G7 pokušali da prikažu jedinstvene stavove, već pri odgovaranju na pitanja novinara videlo se da postoje pukotine u toj grupi, ocenjuje "Global tajms"
Susret ministara spoljnih poslova članica G7, koje je održano od 16. do 18. arpila u Japanu, je samo pripremni sastanak za samit G7 koji će biti održan u maju. Ton koji su ministri spoljnih poslova imali na sastanku, biće i na samitu, piše "Global tajms", nezvanično glasilo Komunističke partije Kine, u redakcijskom komentaru.
Iako će zajedničko saopštenje ministara biti objavljeno u toku dana, ključne tačke su već izašle u javnost preko par stranih medija, a navodi se da će tenzije oko Kine biti u vrhu agende.
Prema izveštajima, na radnoj večeri održanoj 16. aprila, ministri G7 su ponovo istakli važnost mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu i takođe da je "izuzetno važno" jedinstvo među članicama G7 u rešavanju različitih izazova u Indo-Pacifiku.
Pojedine medijske analize veruju da je je urgentno potrebno demonstrirati takozvano "jedinstvo", a zapravo je očigledno mešanje u suverenitet Kine verovatno izazvano Makronovim pozivom Evropskoj uniji da ne postane sledbenik Vašingtona po pitanju Tajvana. "Ima analitičara koji smatraju da postoji mogućnost da se pojave pukotine unutar G7", piše "Global tajms".
Svakako, susret ministara spoljnih poslova G7 imao je dve karakteristike. Prvo, nastavlja i intenzivira ideološku novu atmosferu Hladnog rata, što će dalje uticati na pretvaranje G7 iz kluba bogatih zemalja koje se fokusiraju na globalno upravljanje i ekonomska pitanja, u geopolitičko oružje koje promoviše blokovsku konfrontaciju.
Drugo, domaćin susreta G7 ove godine je Japan koji je tradicionalnoj američkoj formuli sastanka G7 dodao oštar "japanski začin". Zapravo, ovo podrazumeva fokus stranog mešanja u tajvansko pitanje, podižući teoriju o "kineskoj pretnji" i tražeći od G7 podršku za planove da izbaci nuklearni otpad u more.
Kao jedina azijska članica G7, svakog puta kada je Tokio domaćin samita, potrebno je aktivno pokazati "zapadni identitet" na azijskom tlu i svoje jako važno prisustvo na tom prostoru. Dok Japan ojačava odnos G7 prema Kini koji je pod upravom Vašingtona i pokušava da postigne političko okupljanje saveznika SAD tik uz Kinu, on takođe u grupi promoviše sopstvene sebične interese, piše "Global tajms".
Izveštava se da je samit G7 u Velikoj Britaniji 2021. godine prvi put podigao pometnju oko pitanja Tajvana u zajedničkoj izjavi, a da je iza svega stajao Japan koji je tajno, uz podsticaj SAD promovisao to pitanje. Ovog puta, sa Japanom koji je domaćin G7, zahtev da se spoljne sile umešaju u Tajvanskom moreuzu je još očigledniji, što čini G7 sve većom spoljnom pretnjom po mir i stabilnost.
Ironično je da dok ministri G7 nestrpljivo pokazuju "saglasje prema spolja", grupa se suočava sa krizom poverenja izazvanom curenjem poverljivih dokumenata koji otkrivaju da SAD špijuniraju svoje saveznike, kao i sa rastućim osećajem Evrope da joj je potrebna nezavisnost, što je izazov za transatlansku alijansu.
Ove pukotine su vidljive i slabe jedinstveni glas G7 prema pojedinim pitanjima, što solidarnost koju pokušavaju da prikažu čini neprirodnom. Uloga koju SAD dodeljuju G7 je zapravo da grupa bude mali krug koji sledi nalog Vašingtona.
Sukob zbog namere Japana da radioaktivnu vodu ispušta u more
Zajednička izjava G7 o klimi, energetici i životnoj sredini nije pružila podršku kojoj se Japan nadao po pitanju plana Tokija o ispuštanju radioaktivnih otpadnih voda u more, piše "Global tajms".
Nemačka ministarka za životnu sredinu, zaštitu prirode, nuklearnu bezbednost i zaštitu potrošača Štefi Lemke čak je protestovala tokom konferencije za novinare, navodeći da ne može da pozdravi takav potez.
Dobro je poznato da su susedne zemlje iz Azije, poput Kine i Južne Koreje, dugo bile oštro protiv japanskog plana da otpadne vode ispusti u more, ali su SAD bile popustljive.
Otvoreno neslaganje unutar G7 ukazuje da je u današnjem svetu, gde su interesi svih ljudi blisko isprepleteni i svi delimo svoje sudbine, teško nastaviti promovisanje ideološke podele blokova u stilu hladnog rata, čak i unutar zapadnog sveta.
Kontinuirano nastajanje globalnih pitanja koja su i sve ozbiljnija zahtevaju snažno solidarnost i saradnju među svim ljudima, a blokovska podela ide protiv toga i neizbežno će naići na otpor, piše "Global tajms".
Koga uopšte danas predstavlja G7?
Iskreno govoreći, reprezentativnost G7 u međunarodnoj zajednici je značajno opala. Kada je osnovana 1970-ih, zemlje G7 su činile 70 odsto globalne ekonomije, ali je sada taj udeo pao na oko 40 odsto. Prema proceni Svetske banke, od 2013. do 2021. godine ukupan doprinos zemalja G7 globalnom ekonomskom rastu manji je od doprinosa same Kine, navodi ovaj medij.
Reprezentativnost G7 po broju stanovnika je još manja, jer njene članice čine manje od 10 odsto svetske populacije. U današnje vreme, dok Vašington želi dalje da pretvori G7 u koordinisani komandni centar pod upravom Stejt departmenta SAD, a njegova blokovska konfrontacija postaje sve izraženija, a to donosi više destruktivne nego konstruktivne efekte svetu.
Jedinstvo je najviše ponavljani slogan prilikom susreta G7, iako gurpa održava relativno dosledan stav, ovo je više nasilan izraz interesa Vašingtona i prinudnog povezivanja kako bi se promovisali konfrontacioni blokovi.
U stvari, debata da li razvijati nezavisno međunarodne odnose ili biti vazal Amerike je već prisutna na Zapadu. Imajući to u vidu, bez obzira što G7 želi da pokaže jedinstvo jedna stvar je sigurna - bez obzira koja grupa ili savez namerno stvara trvenja, bliži joj se brz kraj.
