Svet
RT Balkan analiza: Zašto je Moskva prvi izbor kineskog ministra odbrane?
Moskva i Peking sada cementiraju dugoročno strategijsko partnerstvo, jer im je jasno da dve razdvojene zemlje - premda su velike sile - predstavljaju relativno lake mete za SAD, ocenjuju analitičari
Tek što stupio na funkciju, pre mesec dana, ministar odbrane Narodne Republike Kine, Li Šangfu uputio se u prvu posetu inostranstvu, i to baš u Moskvu.
Sve se dešava u momentu u kojem je Zapad vrlo zabrinut zbog (sopstvenih) spekulacija da bi Peking mogao da pošalje oružje Moskvi, što je Kina u više navrata demantovala.
Poseta je, naravno, izazvala brojne reakcije i tumačenja šta je Kina - i kome - htela da poruči, naročito kad se ima u vidu da se još nije slegla prašina zbog nedavne posete kineskog predsednika Si Đinpinga Rusiji.
Snažna diplomatska poruka
"Njegova poseta bila je u funkciji davanja do znanja međunarodnoj javnosti da je saradnja Rusije i Kine postala veoma bliska, da se u okviru nje rešavaju mnoga pitanja - ne samo vojnih vežbi i zajedničkih obaveza u domenu pripreme i angažovanja snaga, nego i u domenu vojno-tehničke saradnje", kaže za RT Balkan Mitar Kovač, general-major u penziji.
On ističe da nije praksa da ministri odbrane određuju politiku bilo koje države, već da su i u ovom slučaju predsednici Kine i Rusije ti koji su definisali političke, vojno-tehničke i druge aspekte saradnje dve države, koja je već prepoznata u svetu kao strateško savezništvo u funkciji izgradnje novog svetskog poretka.
"Bilo je dosta izjava da su to sada dve najmoćnije armije sveta, zajedno gledano, i da će bitno uticati na kreiranje mira u svetu u budućnosti, ne opresivnim vojnim delovanjem, nego naprotiv, odvraćajućom snagom – pre svega mislim na NATO i SAD, na države koje su sklone da nasiljem otvaraju prostor svojim nacionalnim interesima", ističe Kovač.
Da je poseta Li Šangfua Moskvi slanje snažne diplomatske poruke, kao što je bila i poseta Si Đinpinga, smatra i novinar Branko Žujović.
"Moskva i Peking sada cementiraju dugoročno strategijsko partnerstvo, jer im je jasno da dve razdvojene zemlje - premda su velike sile u vojnom i ekonomskom smislu - predstavljaju relativno lake mete za SAD. Dakle, Rusija i Kina su odlučile da na prostoru Evroazije čuvaju leđa jedna drugoj", kaže Žujović za RT Balkan.
Velika glavobolja za Zapad
Dve zemlje sarađuju već decenijama na planu kupovine naoružanja.
"Naročito je Rusija izvozila i još uvek izvozi naoružanje u Kinu. Ne bih spekulisao o potencijalnim isporukama oružja Pekinga Moskvi, jer je Rusija dovoljno naoružana svojim savremenim naoružanjem", navodi Žujović.
On naglašava da Kina od početka podržava Rusiju u sukobu, ali dodaje da "govorimo o sukobu Rusije sa Zapadom, o proksi ratu, ne o sukobu u užem smislu Ukrajine sa Rusijom".
O stepenu vojne saradnje dve zemlje svedoči i činjenica da je "sve što je savremeno od naoružanja u kineskoj narodnoj armiji ili kupljeno u Ruskoj Federaciji ili proizvedeno u Kini, ali uz značajnu vojno-tehničku pomoć Rusije", smatra Kovač.
On ocenjuje da su navodi zapadnih zvaničnika i medija da je Kina ipak suzdržana prema Rusiji jer je osudila Specijalnu vojnu operaciju (iako nije uvela sankcije) i zbog toga što ne šalje oružje Moskvi – "medijska konstrukcija i dezinformacija".
Stvari, kako kaže, idu upravo u obrnutom smeru, "od suzdržanosti na samom početku, do otvorenog ispoljavanja strateškog partnerstva ne samo na privrednom, tehnološkom i vojno-tehnološkom planu, već čak i u klasičnom vojnom smislu organizacije vežbi".
On dodaje da je velika glavobolja za Zapad što je paralelno krenuo na Rusku Federaciju, a istovremeno spremao istu takvu hibridnu vojnu akciju prema Kini na Dalekom istoku.
"Naravno da Kina nema potrebe da daje Ruskoj Federaciji ništa od sredstava, ali ako bi došlo do otvorenog vojnog sukoba NATO-a i Rusije na evropskom ratištu, sigurno je da bi mnoge zemlje koje podržavaju suverenizam i koje nisu uvele sankcije Rusiji i imaju sa njom strateško savezništvo - ponudile bilo šta što bi Rusiji bilo potrebno", kaže Kovač.
Kineska meritokratija
Kada je Li Šangfu imenovan za kineskog ministra odbrane, pojedini zapadni mediji su stavili u prvi plan činjenicu da je on od 2018. pod američkim sankcijama, zbog uloge koje je imao u nabavljanju ruskog oružja.
Amerikanci odlično prate kadrovsku politiku u vodećim zemljama sveta u politici, energetici i drugim oblastima, posebno u vojnoj, ističe Kovač.
"Naravno da je Šangfu, kao uspešan oficir, prepoznat za tu funkciju, olako došao na američku crnu listu. Jer to partnerstvo i vojno tehnička saradnja Kine i Rusije traje već nekoliko decenija, a najintenzivnije je od dolaska Putina na vlast", objašnjava.
Vašington će sankcijama zagorčavati život svakome kome može i ko ima uticaja, smatra Žujović i naglašava da je Šangfu zasigurno izabran zbog svoje stručnosti.
"Princip meritokratije je u Kini intenzivno zastupljen u svim državnim službama, dakle biraju se najbolji, tako da nemamo razloga da sumnjamo da je novi ministar odbrane izabran zbog nečeg drugog, osim zbog znanja i vojnih sposobnosti", ističe.
