Materijalno uskraćivanje dece u EU: Svako deseto nema voće i povrće svaki dan

U Evropskoj uniji je u 2021. godini 11 odsto dece patilo od materijalne deprivacije, odnosno uskraćivanja, a ključni faktori su struktura domaćinstva i nivo obrazovanja roditelja, saopštio je danas "Evrostat", a prenosi Tanjug.

Kako je navedeno, u 2021. godini je 39 odsto dece roditelja sa niskim obrazovanjem iskusilo je uskraćivanje, dok je samo 4 odsto dece roditelja sa višim nivoom obrazovanja bilo u istoj situaciji.

U deset EU zemalja je više od polovine dece roditelja sa niskim obrazovanjem patilo od materijalne deprivacije, a najveći procenat dece u teškoj materijalnoj situaciji je zabeležen u Rumuniji (85 odsto), Bugarskoj (83 odsto) i Mađarskoj (78 odsto).

Najmanje dece iz domaćinstava sa niskim obrazovanjem je patilo od materijalne deprivacije u Poljskoj (9 odsto) i Nemačkoj i Estoniji (po 16 odsto).

U domaćinstvima u kojima su roditelji imali više obrazovanje najveći udeo siromašne dece je zabeležen u Grčkoj (16 odsto), Bugarskoj (12 odsto) i na Kipru(10 odsto).

Najniži udeo dece koja pate od materijalne deprivacije u domaćinstvima sa visokim obrazovanjem roditelja je zabeležen u Sloveniji (oko 0 odsto) i Češkoj, Švedskoj i Poljskoj (po 1 odsto).

Prema "Evrostatu", materijalna deprivacija dece mlađe od 16 godina se određuje u odnosu na 17 kriterijuma, među kojima su posedovanje nove odeće, dva para cipela, pristupačnost svežeg voća i povrća na dnevnom nivou, pristupačnost knjiga ili školskih ekskurzija.

Ako su zabeleženi nedostaci u najmanje 3 od 17 kriterijuma, smatra se da je dete materijalno deprivirano.